sreda, 02.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 17.12.2014. u 08:15 Jovo Bakić

Vožd i javnost na kapitalističkoj periferiji

Teško je vreme. Izgledi za budućnost su turobni. Ne radi se samo o Srbiji, nije znatno bolje ni u centru kapitalističkog sistema. Problem je što je u Srbiji, kao kapitalističkoj periferiji, sve još mnogim mukama i brigama bremenitije.

U centru kapitalističkog sistema prvi put omladina nema izgleda za bolji život od roditelja. Društvene nejednakosti su se, nakon zlatnog doba države socijalnog staranja, prvo postupno, a onda sve drastičnije uvećavale, kako ubedljivo pokazuje francuski ekonomista Tomas Piketi. Razlog tome leži u političkoj volji. Nekada je strah od socijalističke revolucije uspešno susprezao gramzivost privredno-političke oligarhije u centru kapitalističkog sistema. Kako se, međutim, hladni rat okončao porazom SSSR-a i socijalizma, tako je nestao strah od revolucije, a s njim i ograničenje kapitalističkoj pohlepi. Imperijalizam je dobio novi zamah, jer neposlušni periferijalci moraju biti dovedeni u red. Moraju se zaduživati kako bi se „modernizovali”, a onda kao dužnički robovi slušati naređenja iz centra svetskog kapitalističkog sistema.

Da bi se naređenja uspešno izvršavala, potreban je ili autoritarni demagog ili jaka nacionalna privredno-politička oligarhija umrežena u globalnu kapitalističku oligarhiju koji će ubediti građane da žive u demokratiji. Do pre dve godine Srbija je imala umreženu oligarhiju koja se zaduživala, kredite nameštala stranačkim prijateljima, stvarajući crne fondove za podmićivanje. Danas je Srbija zadužena, na pragu dužničkog ropstva, pa interes poverilaca zahteva da se dugovi neodložno vraćaju, kako ne bi narasli do onog nivoa kada se više vratiti ne mogu. Zahteva se štednja države i građana, koje niko ni ne pita da li imaju šta uštedeti. Pošto se radi o neugodnoj operaciji za građane Srbije, centru kapitalističkog sistema više odgovara autoritarna vlast (doduše ne i ovako nepredvidljiva) od preterano korumpirane i nestabilne oligarhije.

U tom cilju, kao i zarad jačanja sopstvene vlasti, vožd sprovodi strogu kontrolu sredstava masovnog opštenja posredstvom političke tabloidizacije, estradne trivijalizacije političkih tema, i sistematske medijske idiotizacije (uklanjanje ozbiljnih političkih sadržaja i zračenje intelektualnog otrova u vidu različitih „zabavnih” i „rijaliti” programa). Politika se svela na vođinu ružičastu propagandu u pomamnoj potrazi za neprijateljima (nekada su to bili „nacionalni izdajnici”, a danas „kočničari reformi”, te pojedini omrznuti „tajkuni” i kriminalci, ciljano izabrani za obračun zarad povećanja popularnosti vođe među osirotelim građanima).

Uklanjanje „Utiska nedelje” stoga nije samo obračun vlasnika B92 s autorkom najuglednije političke emisije na ovim prostorima, već se radi prevashodno o obračunu autoritarnog vođe s novinarkom koja ne pristaje na idiotizaciju (u antičkoj Heladi su oni koje politika ne zanima nazivani idiotima) novinarstva u Srbiji, pa i po visoku cenu gubitka posla. Uistinu, o ovome svedoči činjenica da nijedna televizija, koliko je autoru ovog članka poznato, nije dosad ponudila prostor „Utisku nedelje”. Čovek bi očekivao da se televizije otimaju za kultnu emisiju, jer biće im povećani ugled i gledanost, steći će i obrazovanu publiku, a od reklama i solidne prihode. No, na periferiji kapitalističkog sistema ova pravila ne važe, jer tu autoritarni vođ može da naredi pripadnicima oligarhije da se ne oglašavaju na nepoćudnim televizijama, a to znači ne samo kratkoročni gubitak, već i dugoročno propadanje do konačne propasti.

Gostujući nedavno na novosadskoj tribini o stanju u sredstvima masovnog opštenja, gosti tribine su nakon nje saznali da od 40 pozvanih medijskih kuća nijedna nije našla za shodno da pošalje izveštače. Dvosatna tribina je, pak, bila izuzetno dobro posećena, kao da se radi o kraju osamdesetih ili početku devedesetih, što svedoči da sredstva masovnog opštenja ne igraju svoju ulogu prenošenja različitih vesti i mišljenja široj javnosti.

Otuda ne čudi što i jedna od najistaknutijih televizijskih novinarki razmišlja o napuštanju novinarstva, što je druga srećna zbog prelaska na radio (vođu ne zanima ono što nije naročito uticajno), i što treća razmišlja o bavljenju temama iz kulture. Prema tome, javnost uskoro neće imati ozbiljniju političku emisiju na nacionalnim televizijama, tj. biće temeljito idiotizovana. No, idiotizacija neće oslabiti ni snažna krčanja creva ni česta nacionalna poniženja, ni upadljivost lažljivosti, ni golemi lopovluk političara, a vodiće rđavom političkom obrazovanju i obaveštenosti, te političkoj reakcionarnosti, tj. nekom vidu šešeljizacije. Od Šešelja do Vučića, i nazad.

Komentari46
bfb8e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

the zadnji
Cela poenta i jeste sta odgovara centru kapitalisticke moci. Dok god igra u za taj interes Srbija ce ostati vodjina prcija da radi snjom sta hoce. Odatle i bliska saradnja sa Milom koji je covek od iskustva po pitanju te igranke. Svaka cast na textu! Respect!!!
Zoran Popovic
@Aleksandar Mihajlovic. Prosto ne mogu da poverujem da ste vi napisali i onaj prethodni komentar. A cestitam vam na vasem predlogu za resenje krize u Srbiji. Medjutim, treba pogledati Seseljev plan za ekonomsko ozdravljenje Srbije koje je vise puta ponovio na TV koje jos uvek ne kontrolise Vucic. Ponavljam "ekonomske teme" a ne i nacionalne, mada i u njima ima dosta istine. Pa eto botovima SNS-a da se zabavljaju i da pokusaju da pobiju Seseljeve planove. Naravano argumentima a ne kao u slucaju Olje na hajducki nacin.
Marko Novi Sad
Najbolji kolumnista i najpronicljiviji analitičar na ovom prostoru, zaista...
Aleksandar Mihailovic
@@"duhovne oci" mil debakrus; @ Aleksandar Mihailovic | 17/12/2014 16:26, očigledno ste pogođeni komentarima na kolumnu, kao da ste je sami pisali, ali, i to je Vaše pravo. Šta Vi nudite? Ja predlažem da se manemo ćorava posla sa EU jer u nju nikada nećemo ući jer nismo ni planirani, a da bi sve bilo ubedljivo smo zahvaljujući domaćim "trojancima" unazadjeni toliko da nismo ni za predvorje podruma EU. Drugo, da se okrenemo onima koji nas poštuju i koji žele sa nama ravnopravno da sarađuju a ne da nas eksploatišu, ucenjuju, ponižavaju i uslovljavaju. Vrhunac ucene će biti da priznamo KiM i okrenemo leđa Rusiji. Zbog čega? Zbog "časti" da u eventualnom ratnom sukobu sa Rusijom budemo žrtvovani i potureni da u ime Zapada i "gospodara prstenova" primimo prvi i najžešći udar, odnosno, da gubitkom prijateljstva i podrške od strane Rusije preko SB UN totalno razbiju Srbiju i najstariji narod u Evropi, preteču mnogih drugih. Zagovarače pljački i izvršioce kontrarevolucije udaljiti iz politike.
Pavle Jovičić
Mnogi se u komentarima pitaju šta je rešenje. Jednostavno rešenje koje će se primeniti i rešiti naše probleme ne postoji. Kuća se može srušiti ili izgoreti za čas, ali se ne može podići na brzinu. Stabilizacija države i društva je još napornija. Potrebne su godine-decenije vrednog rada, sticanja obrazovanja, formiranja institucija, borbe za slobodu medija, jačanja uništenih sindikata, razvoj tolerancije, borbe za slobodnu konkurenciju itd. da bi se osetilo poboljanje u našoj zemlji. Nažalost, mi taj boljitak nećemo dočekati, ali možda će naša deca uspeti. Nije baš optimistična prognoza, ali o svemu ovome trebalo je misliti 90-ih kad je "kuća izgorela". Sećam se da sam posle 5. oktobra pročitao u nekoliko novina da će za dostizanje BDP iz 90-te trebati 30 godina. Nisam hteo u to da verujem, bilo mi je suviše apokaliptično. Ipak, ispostavilo se kao tačno. Na kraju, želim da pohvalim rezon i smelost Bakića da napiše ovakav tekst. Šteta što češće Politika ne objavljuje njegove tekstove.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja