ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 21.12.2014. u 15:00 Zorana Šuvaković

Londonski Siti protiv urugvajskog socijalizma

Уругвај се назива латиноамеричком Швајцарском: Монтевидео (Фото Бета)

Koji to jedinstveni recept ima levica u Urugvaju, pa da joj se posle deset godina na vlasti ukaže poverenje da sa neizmenjenom platformom upravlja ovom zemljom još pet godina. Odgovor je kratak: Široki front (Frente amplio) dosledno sprovodi ideju socijalne pravde i ne pristaje ni na jedan ustupak multinacionalnom korporativnom diktatu, pred kojim padaju sve socijaldemokratske vlade u Evropi.

Svetski mediji naširoko pišu o odlazećem predsedniku Pepeu Muhiki, njegovom životu u trošnom kućerku, automobilu iz 1987. ili ućebanom starom džemperu, ali ništa o tome da je bivšeg gerilca Tupamarosa i zatvorenika u tamnicama vojne hunte američki časopis „Forin polisi” ove godine proglasio za jednog od sto najuticajnijih globalnih mislilaca na svetu.

Muhika je svrstan među najuticajnije mislioce zato što je redefinisao latinoameričku levicu, kratko je obrazloženje američkog časopisa. Radi se o tome što je desetogodišnji učinak koalicije levih partija (Širokog fronta) doneo neverovatan boljitak Urugvajcima, iako se nisu poštovali recepti finansijskih centara moći.

Prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, ekonomski rast u Urugvaju je od 2004. godine do danas bio 5,6 posto godišnje, dok je u ekonomija u Švajcarskoj, na primer, rasla godišnje po 1,2 odsto.

Za ovu malu zemlju smeštenu između Argentine i Brazila kažu da je latinoamerička Švajcarska i to se smatra velikim komplimentom. Ali, za razliku od Švajcarske, koja se smatra rajskom zemljom za krupan kapital, multinacionalne korporacije i londonski bankari gnevni su na Urugvaj.

Samo nedelju dana pošto je na urugvajskim izborima izabran novi predsednik Tabare Vaskez, a Široki front opet osvojio apsolutnu većinu, londonski institut „Kapital ekonomiks”, blizak neoliberalizmu i britanskom premijeru Dejvidu Kameronu, uputio je upozorenje da se Urugvaju „crno piše” ukoliko nastavi sa istom politikom kao do sada.

Bankarima u londonskom Sitiju smeta to što Urugvaj ne namerava da zauzda fiskalnu politiku i što obećava da će sledećih pet godina dodatno povećati socijalna davanja za besplatno školstvo i zdravstvo, obezbeđivanje kuća za beskućnike, što će multinacionalne kompanije morati stalno da povećavaju plate, poboljšavaju uslova rada (prevoz, topli obrok, godišnji odmori ).

Po njihovom receptu, Urugvaj bi morao da oslabi sindikate, umesto što ih ojačava. Montevideo se više brine o dobrobiti svojih ljudi nego o koncentraciji globalnih finansijskih spekulacija, zaključak je ovog londonskog izveštaja.

Preporuke koje se upućuju Montevideu dobro su poznate svim evropskim zemljama koje rade po diktatu iz finansijskih centrala, bilo da su na vlasti socijalisti kao u Francuskoj bilo konzervativci kao u Španiji.

Po tom receptu Urugvaj bi morao znatno da smanji budžetsku potrošnju, poreze, troškove preduzetnika, privatizuje državnu imovinu, promeni zakon o radu i zapošljavanju i bude „fleksibilniji” kada je reč o stranim investicijama…

Rat multinacionalnih kompanija počeo je kada je kompanija cigareta „Filip Moris” tužila Urugvaj zato što je uveo obavezno upozorenje o štetnosti duvana na kutijama cigareta „marlboro”. Ova tužba pred međunarodnom institucijom za rešavanje međunacionalnih trgovinskih sukoba u Vašingtonu izazvala je revolt kod Urugvajaca, koji su tvrdili da je njima u interesu da zaštite zdravlje svojih ljudi.

„Filip Moris” traži od Urugvaja da im plati 25 miliona dolara odštete za štetu koju su pretrpeli zbog urugvajskih propisa sračunatih da ukažu na štetnost pušenja. Cilj levičarske vlade na čijem je čelu tada bio lekar i onkolog Tabare Vaskez postignut je.

Pušenje je od 2010. u Urugvaju smanjeno sa 40 na 23 procenata među odraslim Urugvajcima, dok je među tinejdžerima ovaj procenat još drastičnije opao. Ali nezadovoljstvo „Filip Morisa” je eksplodiralo. Njima se pridružuju i druge multinacionalne korporacije koje u Latinskoj Americi vide jeftinu radnu snagu i mogućnost da potplaćivanjem izvrdaju zakone o zaštiti životne sredine.

Upustiti se u rat protiv tako moćne korporacije kao što je „Filip Moris”, koji ima godišnji profit od 80 milijardi dolara, velika je hrabrost na koju nisu spremne ni mnogo bogatije zemlje Evrope. Celokupni godišnji bruto nacionalni dohodak Urugvaja je 59 milijardi dolara.

Svojevrsna ironija je da je u međuvremenu nezadovoljni „Filip Moris” izašao iz Urugvaja, a za svoje novo centralno sedište izabrao je Švajcarsku.

Urugvajski radnici koji su bili zaposleni u „Filipu Morisu” dobili su otkaz. Ali većinu njih zaposlila je država kako bi ukazivali mladim Urugvajcima na štetnost pušenja. Urugvaj je sličan Švajcarskoj zato što je država sa najčistijim vazduhom na južnoameričkom kontinentu. Može se pohvaliti i najnižom korupcijom u regionu.

Upozorenje londonskih bankara ne brine mnogo urugvajsku levičarsku vladu. Cilj koji su sebi postavili nema nikakve veze sa koncentracijom krupnog kapitala. Kome se ne sviđa to što se Urugvaj brine o socijalnim beneficijama i pravima radnika može da ulaže u druge zemlje.

Komеntari0
12360
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja