četvrtak, 24.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Hrišćanski mučenici na Bliskom istoku

Ирачки хришћани су у страху од џихадиста: Багдад (Фото Бета)

Proslava Božića odvija se u svetu u senci drame koju proživljavaju mnogi hrišćani u Iraku i Siriji gde su sada glavna meta džihadista koji su proglasili kalifat. Na taj problem je u posebnoj poruci ukazao i papa Franjo.

„Džihadisti su se zarekli da će hrišćanima izbrisati svaki trag. Oni to sada uveliko rade. Učinite nešto, dok ne bude kasno”, preneli su istanbulski mediji vapaj sveštenika iz Bagdada Tahira Ese upućen međunarodnoj zajednici.

Ovogodišnji Božić mnogi irački hrišćani provode daleko od svojih domova: u privremenim skloništima na severu zemlje koju kontrolišu Kurdi ili u susednim državama gde su pronašli privremeno utočište bežeći od zuluma ekstremista. U međuvremenu su ostali bez ičega: oteta su im imanja, kuće, kola i druga imovina. Mnoge crkve su uništene ili u boljem slučaju zatvorene.

Kada je „arapsko proleće”, pre skoro četiri godine, stiglo u Siriju počeo je progon hrišćana. Oni su se našli na nišanu Al Kaide, Fronta Nusra, a pre svega pripadnika Islamske države. U takvoj situaciji hrišćani nisu imali izbora i podržali su sekularni režim Bašara el Asada koji im je dotad garantovao kakvu-takvu sigurnost i miran život. Njihova drama se produbila kada su sunitski ekstremisti u junu zauzeli Mosul, drugi po veličini grad u Iraku, i proglasili islamsku državu – kalifat.

Na udaru su se pre svih našli oni koji se krste, kao i jazidi, pripadnici malobrojne sekte koja je bliska Kurdima. Džihadisti su nemilosrdni: od hrišćana traže da prihvate islam ili da plaćaju poseban porez od 250 dolara po osobi. To su ogromne pare pošto mnogi od njih ne rade. Oni koji ne prihvate taj ultimatum rizikuju da izgube glavu, što se u nekim mestima već i dešava.

Hrišćani koji su imali pare i pasoše krenuli su na put u neizvesnost: preko kurdske autonomne oblasti, na severu zemlje, pokušavaju da se domognu Libana, Turske i Jordana, kako bi se kasnije prebacili do Evrope i Amerike.

Mi ćemo potpuno nestati sa ovih prostora ukoliko se džihadisti hitno ne zaustave u svom rušilačkom pohodu, upozoravaju malobrojni pripadnici hrišćanske zajednice u Mosulu.

Stradanje hrišćana na Bliskom istoku počelo je 2003. godine, posle vojne intervencije SAD protiv režima Sadama Huseina. Al Kaida i druge radikalne grupe iskoristile su tadašnji haos da se obračunaju sa „nevernicima” koji su uz to, kako su ih neosnovano optužili, američki špijuni.

U Iraku je pre toga živelo oko milion i po hrišćana. Koliko ih je još preostalo. to niko tačno ne zna. Pominje se broj od 400.000, najviše 500.000. Sličan pogrom se desio i u Siriji koja je u poslednje četiri godine postala stecište najradikalnijih islamista, probisveta koji ne biraju sredstva da ostvare ciljeve onih koji ih plaćaju.

Progon hrišćana na Bliskom istoku izazvao je veliku zabrinutost u Katoličkoj i Pravoslavnoj crkvi. U božićnoj poruci papa Franjo je posebno govorio o „stradanju braće i sestara” u Iraku i Siriji i pozvao međunarodnu zajednicu da zaustavi nasilje.

„Nadam se da će mi se pružiti prilika da vas lično posetim i utešim”, poručio je papa vernicima na Bliskom istoku.

Papa Franjo i vaseljenski patrijarh Vartolomej su krajem novembra u Istanbulu usvojili zajedničku deklaraciju u kojoj su pozvali „one koji odlučuju o sudbini naroda” da preduzmu odlučne akcije kako bi se okončale patnje hrišćana i drugih manjinskih zajednica na Bliskom istoku.

„Naša braća i sestre su žrtve pritisaka i bili su prisiljeni da napuste svoje domove. Ljudski život je izgubio vrednost. Tragično je što mnogi ne obraćaju pažnju na to. Na Bliskom istoku očekuju ne samo molitve, već i akcije međunarodne zajednice”, istaknuto je u deklaraciji dvojice crkvenih velikodostojnika.

Komеntari0
1d77a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.