četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:00

Pozorište koje menja svet

Autor: Ana Tasićnedelja, 28.12.2014. u 22:00
Сцена из представе „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад” (Фото Срђан Вељовић)

Nedavno su na takozvanim nezavisnim beogradskim scenama izvedene dve pozorišne premijere, „Dogvil” i „Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad”. One su međusobno bliske zbog izrazitog društvenog bunta koji nose, protesta protiv katastrofalne društveno-političke situacije u današnjoj Srbiji, ali i postavljanju pitanja smisla pozorišta u takvim okolnostima.

Predstavu „Dogvil” reditelja Kokana Mladenovića, nastalu prema filmu i tekstu Larsa fon Trira, čine dve linije, isprepletano igranje scena iz Trirovog „Dogvila” i izvođenje video-muzičkih komentara, prizora iz stvarnosti našeg sunovrata (producent Ivan Lalić, Mikser haus). Radnju „Dogvila” fragmentarno predstavljaju glumci Branislav Trifunović, Milica Majstorović i Tamara Aleksić. Ovo su slabiji delovi predstave, zbog preovlađujuće, mlitave igre glumaca. Značajnije je i uzbudljivije izvođenje songova-komentara, praćeno dokumentarnim video-snimcima i fotografijama iz našeg javnog života.

Muziku uživo stvara elektro-rok grupa „Vrum” i glumci (autor muzike Marko Grubić, autor tekstova songova Kokan Mladenović). Ovde se iz petnih žila vrišti protiv ovdašnjeg uništavanja kulture, diskriminacije manjina, nasilja u porodici, tvrdoglave samoizolacije. Predstava „Dogvil” je scenski čin krupne društvene važnosti, krik sa margina i odraz neuništive potrebe umetnika da se opiru razjedajućoj učmalosti i dokrajčavanju preostalih živih organa društva.

Gledaoci „Dogvila” okružuju ogoljeni prostor igre, što je slučaj i u predstavi Zlatka Pakovića, „Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad”, premijerno izvedenoj u Centru za kulturnu dekontaminaciju. U obe predstave je sproveden i blizak dramaturški princip – polaženje od poznatih tekstova i umetanje dokumentarnih scena. U Pakovićevoj predstavi je taj postupak mnogo složeniji. Dok je autorima „Dogvila” najvažnija energija izvođenja, protest kroz fizički izraz, sirov i čulan, Paković je usmeren na teoretski čvrsto utemeljen otpor, mada je i u njegovoj predstavi važno mesto songova koji se, takođe, uživo izvode (kompozitor Božidar Obradinović).

Pakovićevo delo je ostvareno u maniru predavanja-performansa, ali za razliku od predstava iz tog žanra koje smo, na primer, videli na poslednjem Bitefu, ovde se izlivaju prilične količine stvarnog društveno-političkog angažmana, savremenosti i značenjske izazovnosti. Polazeći od bliskosti Ibzena i Brehta, po pitanju stvaranja kritičkog, političkog pozorišta, koje preispituje ono što se u društvu nameće kao neupitno i „razotkriva neznanje znanja, u temeljima naše civilizacije”, autor dosledno zastupa ideju o neophodnosti angažovanog pozorišta. Uvezujući songove sa igranim scenama iz Ibzenovog „Neprijatelja naroda”, ali i sa prizorima koji imaju dokumentarističku osnovu u našem političkom i društvenom životu, izvođači Igor Filipović, Vladislava Đorđević, Jelena Ilić, Božidar Obradinović i Paković, stvorili su snažno angažovan teatar. Njegova svrha je učenje gledalaca kako da otkriju i dokažu (skrivenu) istinu u društvu, ali i da nas osveste o neophodnosti borbe za ličnu slobodu, jer smo bez slobode ništa.

Nadovezujući se na ideje Ibzena i Brehta koji su oštro kritikovali kapitalizam, izvođači potresno prikazuju posledice sprovođenja kapitalizma u današnjoj Srbiji, u dokumentarističkoj sceni „Proleterska revija”. Glumci tu bolno predstavljaju žrtve tranzicije, ljude koji su činili srednju klasu u vremenu jugoslovenskog socijalizma, Stanomira, Slavicu, Bobana, Olgu, Sanjina, a danas su osuđeni da kopaju po kontejnerima i da prodaju pohabanu robu po smrdljivim buvljacima. Nalik Frljićevim društvenim predstavama, gde aktivnosti umetnika izlaze iz okvira same scene, ugrađujući se direktno i u društveno tkivo, na primer u predstavi „Izbrisani”, i Paković je ovde humanistički uplivao u stvarnost, otkupljujući od navedenih odbačenih i unezverenih ljudi stvari za novac koji im je, makar i malo, pružio konkretnu pomoć.

Pozorište ovde vraća humanost na društvenu scenu, onu koju je zverski kapitalizam proterao. Ljude spasavaju male ljubaznosti, svet se menja sitnim koracima.


Komentari0
4d0df
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kritika / Pozorište

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja