utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 01:24

Scensko odelo više se na razlikuje od svakodnevnog

Autor: B. G. Trebješaninnedelja, 18.01.2015. u 22:00
Радови Милене Јефтић Ничеве Костић

U Kući legata u Beogradu, kojoj je Milena Jeftić Ničeva Kostić 2006. godine poklonila svojih 30 originalnih radova, ova specifična autorka ponovo ih je izložila. Ovom prilikom Kuća legata priredila je izložbu kojom je pružila uvid u Milenin legat. Postavku čine 22 slike iz svih njenih ciklusa, 12 dela na papiru, pozorišne skice, kostimi i lutke jer je Milena Jeftić Ničeva Kostić jedna od  kostimogrfkinja koja je svojim izmaštanim kostimima, scenografijama i lutkama dala poseban pečat scenskoj iluziji, pokazavši ujedno koliko je tanana linija između likovnog i pozorišnog stvaralaštva.

Multimedijalnost naše sagovornice ogleda se u njenom dugogodišnjem radu, u kojem je sa podjednakom ozbiljnošću svoj umetnički rukopis ispisivala kako u slikarstvu, tako i u kostimografiji i kreiranju lutaka, budući da je lutkarskim radom počela da se bavi davne 1969. u Malom pozorištu „Duško Radović”.

– Ovakav koncept izložbe nije pravljen zbog atraktivnosti, već je osmišljen tako da se mogu uočiti podudarnosti izvesnih slika, čak i nekih ciklusa i lutaka, pa čak i kostima i scenografije. Slike liče na lutke, lutke na slike. To se posebno primećuje kod radova iz ciklusa „Bele slike” u kojem su zastupljene figure sa fizionomijama bez puno crta, sa dečijim rukopisom, jer sam  tu „belu” fazu radila na osnovu sećanja iz detinjstva, lutke su imale primitivnu formu obrađene u ,,zakrpama” tople i veoma su radovale decu. Sa druge strane, kada sam radila ciklus „Cvetanje”, u isto vreme sam kreirala kostime za „Fausta”  u režiji Mire Erceg u Narodnom pozorištu u Beogradu, tako da sam Margaretine haljine pravila od svilenih margareta, pa se pozorišni kostim kao logičan sled povezao sa slikama iz ciklusa „Cvetanje”. Nekako paralelno radila sam i predstavu „Pobuna lutaka” u pozorištu „Boško Buha”, u kojoj sam scensko odelo za dva patuljka rešila cvetnim aranžmanima na haljinama, kapama – kaže naša sagovornica uz napomenu da je imala i obrnute situacije, kao u slučaju rada na predstavi „Dve babe i tri žabe” u pozorištu „Duško Radović”.

– U tom slučaju prvo sam radila scenografiju koju su činile četiri pozorišne zavese koje sam rešavala likovno. Tako je jedna zavesa bila obojena u razne zelene boje, slikana polikolorom, akrilom, kolažirana, a dodala sam joj novu dimenziju našivajući razne detalje od raznobojnog tekstila pa je ličila na livadu. Ovaj rad poklopio se sa ciklusom „Životinje”, to je slikarstvo oštrih ivica, nema slobodnih poteza, sve je skoro geometrijski precizno, gde su važne linije – objašnjava umetnica i dodaje:

– Tu ideju sam sprovela i u ciklusu „Žita” u kojem su podni delovi rešavani slično pozorišnim zavesama za ostvarenje ,,Dve babe i tri žabe”. Imam sliku koja je zove „Njiva moje mame u Tomaševačkom ataru”. Posle konfiskacija kao što je poznato, zemlja je uzeta seljacima i na zaparloženim njivama nicale su bulke u izobilju, a to nije ništa drugo nego korov.

Milena Jeftić Ničeva Kostić najbolje je na svom primeru pokazala koliko umetnici kroz svoja dela progovaraju o sebi. U svojim radovima ova draga umetnica uvek se vraćala rodnom Banatu odakle i danas crpi kreativnu i životnu energiju.

– Naravno da kroz svoje radove pričamo o sebi, jer sami sebe najbolje i poznajemo. Ne izmišljam ništa što nije ovozemaljsko, ili viđeno. Radim ono što vidim svojim očima, i što je ostalo u mom sećanju, u ovom slučaju u pitanju su oranice koje vidim svaki put kada idem u Tomaševac, a i kada ne boravim tamo stalno su mi u podsvesti ti motivi.

Milena Jeftić Ničeva Kostić gradila je svoju karijeru ne robujući formama, predrasudama, obaveznim proporcijama, modi, tehnici...

Međutim, ova specifična autorka ne radi više u pozorištima. Evo i zašto:

– Scensko odelo se više ne razlikuje od svakodnevnog života.

Zato sam i otišla iz pozorišta jer je kostim savremen, muškarci nose odela, žene haljine, ali je sve konfekcijsko i bez emocije, bez lepote. Osušeno, bez mašte! Otišla sam jer nemam šta da izmaštam. Pozorišni kostim mora da govori o delu, ulozi, epohi, a savremeni kostim je postao neka vrsta tendencije sporta i kiča. Kič može i da uveseli, ali glumci na sceni uglavnom nose trenerke i patike, svečane ili ne, u svim varijantama. Više nema autentičnog odela, verovatno zato što mali narod želi da se poistoveti sa većim narodima. Gledaju preko granice, internet ne ispuštaju iz ruke. I ranije su se naše žene oblačile u Beču, Pešti, nikad nismo imali autentičnog kreatora. Čitava moda se diktira iz jednog centra, e sada zavisi ko to kako obrađuje – kaže umetnica i izražava posebno žaljenje što je lutkarstvo u Srbiji na margini i što mu se ne pridaje značaj kao, recimo, u zemljama u okruženju. 


Komentari0
00bb1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja