utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 26.01.2015. u 08:15 G. Otašević

Pretplatnik „Politike” Mehmed-efendija

Поп Чедо Чакаревић, 1954. у Матарушкој Бањи Фото албум Б. Чакаревића

Štitkovo – Kraj vazda budnih askera, zaptija, sejmena i đumrugdžija na Javoru, pre tačno 111 leta, skoroteča je ipak primerak prvog broja „Politike“ preneo iz Srbije u Tursku. Iako je bila upućena u Štitkovo, službeni i duhovni stub Starog Vlaha, paziteljima pošiljka ne bejaše sumnjiva jer je na adresi kao primalac ubeležen Mehmed-efendija.

Ko je taj beratlija što je od januara 1904. pa mnogo narednih leta bistrio „Politiku“ u poslednjem dolu Turske carevine, zašto efendija (gospodin, učeni musliman) nije mogao ni dana bez svojih novina iz Beograda?

Iza Mehmed-efendije krio se, u stvari, štitkovački papaz Čedomir Čakarević, uzdanica svoga roda u porobljenoj Staroj Srbiji. To je otkrio novinar „Politike“ i može biti najveći srpski pripovedač između dva rata, Grigorije Božović, pa u dokumentarnoj pripoveci „Jedan starovlaški pop“, ovako kaže:

„Iako velika i domaćinska kuća, tek pop Čeda Čakarević je bio na naročitom trošku, gosteći granične turske činovnike i oficire da ga ne smaknu. Novine iz Srbije u Turskoj su bile zabranjene. Pop Čeda je na Javoru dobijao ’Politiku’ od njenoga prvog broja do prelaska srpske vojske preko granice 1912. g. Na ime ’Mehmed-efendije’. Naravno da je mito cariniku koštalo više nego što je iznosila pretplata. Prešao na Javor pop Čeda u logor brigadira Anđelkovića – Kajafe. Jedan štabovski oficir čita ’Politiku’ Mehmed-efendinu. Upućena na turski Javor pa zadržana 3. oktobra i ceo se štab iznenadio kad je pop zatražio ’svoj broj’”…

Tako se sveštenik, sučelice, poverio novinaru dok je ovaj 1935. godine, putujući po Starom Vlahu, nizao zapise i sticao redakcijsku platu. Eto pripovesti koja u našem dobu, deceniju i po u 21. veku, više sliči legendi no zbilji, i ostaće da kroz vreme svedoči o junačkom životopisu jednog pravoslavnog pastira u Turskoj.

Štitkovu se sa istoka ide preko Ivanjice, odatle 25 kilometara do Kušića, pa tri do na Javor i sledećih devet, makadama, da bi se sišlo u selo ugneždeno među starovlaškim brdima. Iznad kuća razvejanih prostorom stražare Javor i Čemernica, brda propuštaju Tisovicu da otiče u Uvac, a središte naselja je zaselak Vrelo sa crkvom Sv. Blagoveštenja čiji temelji preteče sežu u 1655. godinu. Uz sami zid hrama, iza kojeg je ograđeno malo groblje, dva su belega: od belog tesanika je pamćenik svešteniku Simu Čakareviću (1824–1879) iz Štitkova, dok je crni, skoro vek mlađi, za unuka mu i takođe božijeg slugu Čedomira Čakarevića (1870–1954).

U Vrelu, onomad, pola sata stojimo pred crkvom, gledajući na osnežene visove svud okolo, i nikoga da naiđe. Bližio se mrak kad se, između stoletnih brvnara, na kojima je u međuvremenu šindru zamenio crep, pojaviše krave zapućene na pojilo, i za njima pastir sa drenovakom. Obradova se susretu, iako se prvi put vidimo pa slučajni domaćin, Ilija Čkonjević (60), blagorodno prihvati razgovor.

„Nisam upamtio Čeda. Ja sam Gromovnik, rođen na Svetog Iliju, 2. avgusta 1954. i krstio me drugi pop, jer je Čedo tada već bio bolestan. Sahranjen je, mislim, 30. novembra te godine“.

Kako se živi? „Šta da ti kažem? Kad sam ja pošao u školu ovde u Štitkovu bilo je 360 đaka. Sad je svega desetoro koji uče u Božetićima, a školu više nemamo. Narod otiš’o.”

Ilija nas moli da u Čačku pozdravimo njegove prijatelje Čakareviće, Đorđa (68) i Bratislava (67), Štitkovčane starinom. Braća su, u svojoj mladosti, bili vrhunski fudbaleri čačanskog Borca, a pop Čeda je stric njihovog oca Ljubiše, sudije u radnom veku.

Na zidu svoje čačanske kuće Bratislav i danas drži sliku preteče i priča nam, dok je skida da bi bila presnimljena:

„Napravljena je pred kraj života, dok je bio u Mataruškoj Banji. Na poleđini je napisao: ’Sinovcu Ljubiši od čika Čeda, 25. jula 1954. g.’ Za našu porodicu, on je legenda”.

Bio je, bogami, i za Grigorija Božovića: „Štitkovo je uzelo važnu ulogu prve srpske prihvatnice nacionalne preko granice“ i sve do 1912. godine „tu svoju ulogu odigralo čestito i srpski“. „Pop Čeda Čakar je 1887. osnovao prvu školu u Štitkovu postavši odmah desna ruka naše nacionalne ekspoziture na Javoru... a pošta, izveštaji, oružje i sav potajni zamah naš išao je preko njegovih ruku uglavnom“.

Pripovest „Jedan starovlaški pop“ Božović je objavio u „Politici“ 22. septembra 1935. pa tu prepričava i ovu poverljivu besedu popa Čedomira Čakarevića:

„Zaziru Turci od svega. Mršte se ako na kome vide remen srbijanskog porekla, kožni jandžik prekogranični. A svet naš kao na svetinju pogleduje na najneviniju stvarčicu ako je iz Srbije. I to ga (popa) tišti. Zato uzimlje iz Kladnice Adila Tarića, prevodi ljubaznošću turskoga činovnika na Javor i kupuje po jedne srbijanske opanke njemu i sebi. Obuo se Adil Tarić, dopadaju mu se, pa će mu reći:– Vala, učitelju, da pođemo doma. Šta će od tebe zbog ovoga biti kad se rastanemo, ne znam, ali meni, znam. Turci neće dati unići u džamiju. Sve jedno, Alah selamet, tek natrag ne moremo…”

Komеntari2
9694d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jordan Curcic
Ovakvim clancima Politika ostavlja trag u vremenu o velikim ljudima kao sto je svestenik Cedo Cakarevic iz Stitkova. Vise od jednog veka ucitelji iz stare svestenicke porodice Cakarevic su svim narastajima iz Stitkova I desetak okolnih sela davali osnovno skolsko obrazovanje. Mene je krstio svestenik Cedo Cakarevic a ucitelj mi je bio Branko Cakarevic, njegov sin. Posle osnovne skole nikoga od njih nisam video, ponesto, lepo, o njima cuo. Cuvam u secanju crkvu I skolu I recicu izmedju njih i ucitelje i djake (u treci i cetvrti razred isao sam sa unukom svestenika Ceda Cakarevica, prelepom curicom). Politika me podsetila da sam, kao ucenik sestog razreda, gledao sahranu svestenika Ceda Cakarevica. Nepregledan broj ljudi je bio prisutan (mislim svi iz celog kraja) a iz moje familije su bili svi.
Cedo Matijevic
Sjajna prica za Politikin rodjendan

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja