ponedeljak, 23.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:39

Život je najbolji reditelj

Autor: Ivan Aranđelovićsubota, 24.01.2015. u 21:57
Фото „Интермедија нетворк”

Glumac Stefan Kapičić (1978) odigrao je lik svog oca, nekadašnjeg košarkaša Dragana, u novom domaćem filmu „Bićemo prvaci sveta” Darka Bajića, čija se premijera očekuje polovinom februara. Reč je o košarkaškoj verziji „Montevidea”, priči o mogućem ostvarivanju snova – stvaranju jugoslovenske škole košarke i osvajanju prvog zlata na Prvenstvu sveta u košarci u Ljubljani 1970.

Zvezda filmova „Skoro sasvim obična priča” i „Čarlston za Ognjenku” igrao je u popularnoj hrvatskoj TV seriji „Larin izbor”, a gradi i holivudsku karijeru, kroz serije „Brojevi” i „24” (s Kiferom Saterlandom) i film „Big Miracle” s Dru Barimur.

Šta je bilo najteže u dočaravanju lika vašeg oca Dragana iz vremena kada je imao 20 godina? Jeste li uspeli da prenesete njegov temperament?

Upravo ta činjenica da je on u trenutku osvajanja medalje imao 22 godine, a ja ga igram s 35. Nevezano s tim što sam tumačio lik svog oca, takva uloga je zahtevala i mentalno i fizičko podmlađivanje, što smo na kraju uspeli. U isto vreme imao sam, kao i ostali glumci, veliku odgovornost da na najbolji način prikažemo legende bivše zemlje i svetske šampione.

Kakvoj se očevoj kritici nadate?

Pozitivnoj. Iako nije dolazio na set, tokom snimanja bili smo stalno u kontaktu. Takođe, „davio” sam ga pitanjima i manijački ispitivao i pre snimanja o svemu što bi moglo da mi pomogne u građenju lika. Naravno, određene stvari su romantizirane, tako da sam pokušavao da nađem nijanse koje bi ga i u tim situacijama prikazale što bolje. Čekam da vidim njegov izraz lica posle premijere. Tad ću znati na čemu sam. Ali, mislim da će biti ponosan i zadovoljan.

Jeste li razmišljali u kakvim je drugačijim društvenim okolnostima sazrevao vaš otac? Jeste li to upoređivali sa sopstvenim sazrevanjem i vremenom u kojem ste odrastali? Koliko su ona i ova vremena uticala na vas dvojicu?

Malo sam „zakačio” SFRJ u odrastanju da bih mogao da dam ikakav sud, ali na osnovu situacije u kojoj se nalaze današnje zemlje nije mi teško da doživim to vreme kao utopijsku bajku u kojoj su ljudi mogli da razmišljaju o lepšim stvarima za razliku od ovog mraka u kome se nalazimo. Naravno da je i tada bilo problema, ali neuporedivo manjih od ovih danas. Za razliku od odrastanja mog oca, pedesetih i šezdesetih, mene su dočekale proklete i tmurne devedesete o kojima ne želim ni da govorim. Svi znamo užas koji nas je zadesio. Ali, zahvaljujući svojim roditeljima i njihovoj snazi, uspeo sam da se bar mentalno spasem, da ne odrastam u pogrešnom pravcu i da budem zaštićen od mržnje i pakosti koje su mnoge oblikovale.

„Bićemo prvaci sveta” govori o jednom, čini se, lepšem i časnijem vremenu. Zašto imamo utisak da su ljudi nekada bili bolji nego mi danas i da su bili prvaci u svemu što su radili?

Pre svega, nisu bili opterećeni egzistencijom na način na koji je to danas moja generacija i generacija mlađih ljudi. Mogli su da rade i žive kao sav normalan svet i da se dokazuju u raznim pravcima. Nažalost, danas smo daleko od toga. Većina mojih prijatelja, bez obzira na to iz koje su branše, jedva sastavlja kraj sa krajem, preživljavaju, bore se iz dana u dan bez ikakvog svetla na kraju tunela. Ne mogu da kažem da su ljudi nekad bili bolji, ali tada su sportisti verovali u grb države koju su predstavljali i igrali besplatno za reprezentaciju. Danas, što se kaže, „teško je igrati punih džepova”. Imamo mnoge primere igrača koji odbijaju da igraju za svoju zemlju i za svoje navijače. Tuga. A, onda, opet, i zašto bi?

Nedavno ste na „Tviteru” napisali da se osećate, sudeći po medijima, kao da živite u lošem postapokaliptičnom filmu, i da tokom 2015. želite više naslova o pozitivnim stvarima a ne o lopovlucima, ubistvima i prostituciji. Zašto vas mediji ljute?

Mediji plasiraju ono što tržište traži i što tiraži dokazuju. To što pišem na „Tviteru” jeste neka vrsta krika i apela, s vremena na vreme. Nisam ljut na medije, više sam zbunjen i tužan. Da bi se promenile slike u medijima trebalo bi da stvaramo više pozitivnih slika, više da radimo na sebi, da pomažemo drugima a ne da se naslađujemo tuđim problemima i nesrećom. Ali opet, potreba za lošim vestima dolazi iz naših subjektivnih situacija, gde se tešimo da nama kao pojedincima nije najgore.

Gledate li srpske filmove, kako ih vidite, kao svoje, kao tuđe, kao previše depresivne i opominjuće? Treba li nam vedrijih tema ili film treba još da ukazuje na rane i bolesti našeg društva?

Gledam sve srpske filmove i kakvi god oni bili, doživljavam ih kao svoje. I radujem se svakoj premijeri, kojih je sve manje. Sviđa mi se fenomen „Montevidea” i majstorski posao koji je Dragan Bjelogrlić napravio. To je taj recept i nadam se da ćemo i mi s „Prvacima” imati sličnu priču. Takođe, fenomen filma „Mali Budo” mi je genijalan i, eto, po rezultatima vidimo gde i kojim putem, na neki način, treba ići i kako vratiti publiku u bioskope. Treba postavljati i odgovarati na pitanja kroz film, iskazivati stavove. Voleo bih da prikazujemo lepotu svojih gradova i da pričamo o lepoti ljudi, da prikažemo i ljubav na svoj način, da nas ljudi u svetu vide i u pozitivnom svetlu. Previše smo mračnih i depresivnih priča poslali u svet, mogli bismo da pokažemo da i ovde postoji predivan svet.

Igrali ste u američkim TV serijama. Šta ste naučili tokom boravka u SAD? Kakva se gluma tamo ceni?

Pre svega, da morate maksimalno da radite na sebi da biste mogli da se izborite s ogromnom konkurencijom. Igrao sam u nekoliko velikih nagrađivanih serija, snimio „Big Miracle” za „Juniverzal pikčers” i ponosan sam na sebe. Mene je Amerika izdresirala, očistila od nekih stereotipa o glumi i životu koje sam nosio odavde. Takođe, naučila me je koliko je bitna vera u sebe i da je sve zaista moguće. Nema odustajanja, i kad je najteže i kad mislite da je gotovo, uvek postoji mogućnost. Ne postoje vrste glume da bi se jedna cenila a druga ne. Postoje kvalitetni i nekvalitetni glumci. I postoje ozbiljne audicije na kojima svako, bez obzira na to odakle dolazi, ima šansu da pokaže talenat.

Nastavljate li karijeru u SAD?

Volim to tržište i konstantno održavam kontakte s agentom i menadžerom. Međutim, od kako sam se vratio na ove prostore ulećem iz projekta u projekat i, evo, za protekle tri godine snimio sam u Hrvatskoj četiri serije, dva filma i igrao u pozorištu „Romea i Juliju” kod Jagoša Markovića na Dubrovačkim ljetnjim igrama. Posle toga, bez pauze sam uleteo u „Bićemo prvaci sveta”, a od kraja februara čekaju me još dva filma, serija „Bićemo prvaci sveta” i povratak u beogradsko pozorište. Posle pet godina života u Los Anđelesu i tri godine u Hrvatskoj, zaželeo sam se porodice i prijatelja. Život je najbolji reditelj na svetu.

-----------------------------------------

Potrošili smo skoro sve zalihe nade

Kako da se vratimo vrednostima jedinstva, poštovanja i časti?

Teško. Svi smo razočarani. Potrošili smo skoro sve zalihe nade i poverenja na nekvalitetne vlasti koje su nam zemlju dovele na dno. S vremena na vreme i meni se učini da bi nas neko mogao izvući s dna, međutim, uvek se iznova razočaramo. Nadam se da će nove generacije biti neopterećene prošlošću, da će smoći snage da ovu zemlju i zemlje regiona vrate na stari dobri put. Mada, kad vidim šta im se sve servira u medijima, bojim se da su na početku tog puta osakaćeni i konstantno se zatupljuju.

-----------------------------------------

Svaka čast „Politici” na istrajnosti

Smrt jeste najčitanija vest, ali ipak ima medija, poput „Politike”, koji pišu i o pravim vrednostima i pozitivnim primerima našeg društva. Evo i ovog intervjua, još jednog u nizu tekstova o domaćem filmu kojim ćemo valjda publiku vratiti u bioskope. Ipak nije sve tako crno u medijima?

Naravno da ima dobrih medija, ali uporedite tiraže kvalitetnih medija i senzacionalističko tabloidnih, uporedite gledanost kvalitetnog i nekvalitetnog TV programa. Svaka čast vama kao novinaru i vašoj novini na istrajnosti, a znamo svi da vam nije lako. Ako biste umesto intervjua sa mnom objavili intervju s nekom polugolom kvaziumetnicom, sigurno bi bilo mnogo čitanije.


Komentari1
88b7d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
kvalitetan intervju

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja