sreda, 27.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 26.01.2015. u 08:15 Ivo Andrić

San bega Karčića

Иво Андрић у „Политици“ 29.03.1968. године Фотодокументација Политике

Vraća se vojska iz Madžarske.

Predelom kuda se kretala Karčića četa, pala magla još od jutros. Nestalo neba. Izgleda da i vojska ne gazi po zemlji, nego se sve dešava u sivom prostoru i gluvoj tišini između iščezla neba i nevidljive zemlje. Samo krupno inje polijeće i pada kao nečujne bele ptice.

Tu negde bi konačno kraj madžarskoj ravnici. Počeše se javljati blagi obronci bregova sa pašnjacima ili raštrkanim njivama. Kod prvog bliza obronkaKarčić se odvoji od svojih i sede na jedan kamen na uzvišenju.

Pripali lulu. Oganj izaziva u njemu sećanje na ognjište. Bio je srećan što se svršava teška ravnica kojom se toliko namučio gazeći beskrajno blato a bez cilja pred sobom. Tu su bili prvi brežuljci i prva ocedita i tvrda zemlja pod nogama.

To je sećalo na kuću i budilo želju da sedne i odahne.

Sa druma se čulo kako kašlju ljudi ili jednolično treska tovar na konjima, ali se nije videlo dalje od dva koraka pred sobom.

 

Vršidba 1908. godine Fotodokumentacija Politike 

Dok je tako sedeo i gledao kako se dim od duvana meša sa maglom ču nad sobom kliktanje, brzo, oštro, prodorno. To ždralovi putuju na jug i dozivaju se kroz maglu. Podiže glavu. Nije mogao ništa da vidi, ali im se kliktanje razlegalo još dugo, oštro, visoko.

On se zagleda za dimom i misao ga ponese – lane je u ovo doba godine čuo ždralove na madžarskoj ravnici. Jedne noći dok je ležao u šatoru razbilo mu je prvi san takvo kliktanje i poljuljalo mu srce, da misli, kao dete, na kuću i kao žena, na dušek. Napredujući i odstupajući u bojevima ili logorujući mesecima prošla je godina. Uvek u toj ravnici gde osim pognutih đermova ništa ne vezuje zemlju sa nebom i gde nema ništa što bi ma i najmanje ličilo na Bosnu.

Nasloni glavu na dlan i sklopi oči u kojim se izjednači dim od duvana i sura krajina. Vlaga u odelu, težina u nogama i siva boja u očima vratiše u sećanje: kakvi su teški i kaljavi puti po Madžarskoj i kako je sivo nebo i jednolična kiša i neočekivani i opasni bojevi. Upravo mu se čini da svu ovu godinu i nije drugo radio do gazio neka beskrajna blata i otud mu sad kad se dokopao brdovita tvrda tla ovaj težak umor u nogama.

I kroz taj umor koji mu se iz nogu penjao po celom telu, zanosio mu glavu i mrsio misli, on je čuo samo kliktanje ždralova kroz maglu. Ono koje je slušao lane, pod šatorom, kroz nemir i besanicu, udružilo se sa ovim sadašnjim, pa prolama nevidljive noćne daljine, traži puta, vapi za zemljom gde da se spusti.

To kliktanje koje traži zemlju na jugu i taj prvi dodir sa tlom koje je kao njegovo rodno, ispuniše ga potpuno, prigušiše svaki drugi pokret i misao, zanesoše ga.

Kroz tanak san, kakav čoveka po studeni hvata, prostre se pred njim sva Karčića zemlja oko Sokoca. A nad njim putuje jato ždralova kao jedno krilo i jedan poklič. Ispod tog jata on, umoran, prelazi tu svoju zemlju koja se prostrla pred njim, a umor mu ne da da je pređe. I oni glasovi s visina što talasaju vazduh prelaze i na zemlju koja počinje pred njim da se miče jedva primetno.

Što dalje ide sve mu je teže, a ta njegova zemlja koju, eto, pod nekom neodoljivom silom, mora da obilazi, koleba se i puzi ispod njega sve vidnije i sve brže. On nastoji da održi ravnotežu i da odmiče koliko može ali mora da se dočekuje s noge na nogu i povija celim telom. Ako poskakuje, naginje se i klati kao derviš u povorci. Obigrava svoju zemlju koja se otegla i koju mu neko izvlači kao ćilim ispod nogu. I ne samo da je izvlači nego, izgleda, i ona sama odlazi i ostavlja ga i putuje prema horizontu gde se vezuje za sivo nebo koje je lakomo guta i prima u se.

Gleda i poznaje čardake i kmetovske kuće, koševe, vodenice, šumske zabrane i zajažene potoke i vidi kako prolaze i klize ispod njega a on uzalud nastoji da čvrsto stane nogom na njih i da iz zaustavi. Tako, dok se očajno opirao, prođe sva Karčića krajina i on se nađe na poslednjim iskrčenim njivama, podno brežuljka sa grobljem na kom su se sahranjivali njegovi. I kad vide da je to kraj njegovim i da će još malo pa početi ničije, pustolina i ledina, a zemlja se jednako izmiče i beži, oseti se sam, slab, izneveren.

Ali, kako nikad ni u jednom boju nije skidao oka sa pobede ni navikao da se miri sa gubitkom ili misli na smrt, on se sabra i još jednom uspravi u želji da se svojom mišlju, svojim dahom i, kad već sve izdaje, težinom sopstvenog tela opre i bori, bez izgleda i razmišljanja, proti svim silama neverne zemlje i podmukla neba.

– Ne dam!

Vrisnu, i telo, naviklo na brze pokrete u konjičkim bojevima, zauze stav najbolji za napad i najsigurniji za odbranu. Pa onda klisi raširenih ruku i prostre se svom dužinom po zemlji, zari nokte u brazde i zube u busen, pripi se na samoj ivici svoje poslednje njive, i sad s njom zajedno juri u ništavilo.

* Prvi tekst koji je Ivo Andrić napisao za „Politiku”, 6. januara 1925. godine

Komеntari0
ec4ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja