sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 25.01.2015. u 15:00 Goran Volf

Umro je telefonski impuls – stigao je ajfon

Фото Ж. Јовановић

„Zlatna koka”, „srebrnina”, česti su nazivi za kompanije kao što je „Telekom Srbija”. To, bez obzira na kontekst, znači da je reč o najvrednijem što Srbija ima. Zato su rezultati poslovanja ovakvih firmi ili njihova privatizacija nešto o čemu se sa strašću i puno govori, nešto oko čega se i partije i stručnjaci često zavade.

O svemu pa i o tome da li odumire fiksna telefonija, zašto pada prihod od klasičnih usluga poput prenosa govora ili SMS-a, a raste od Aj-Pi-Ti-Vija, ADSL-a, skraćenica koje stariji često i ne razumeju, razgovarali smo sa Predragom Ćulibrkom, generalnim direktorom „Telekoma Srbija”.

Kao lajtmotiv se kroz javnost provlači teza da je država loš upravljač. Kakvi su rezultati poslovanja „Telekoma“ u prošloj godini?

Još svodimo bilanse, eksterni revizor je u „Telekomu Srbije” i ne možemo izlaziti sa eksplicitnim podacima. Ali, na osnovu pokazatelja zaključno sa 31. decembrom 2014. godine, očekujemo da ćemo imati blagi rast prihoda do jedan odsto. To, imajući u vidu sve okolnosti u 2014, smatramo pozitivnim rezultatom. Očekujemo i da profit bude veći nego u 2013. kada je bilo nešto više od 15 milijardi, da je neto profit viši od 16 milijardi, možda i blizu 17 milijardi dinara, što takođe smatramo dobrim rezultatom, a to je posledica domaćinskog poslovanja. Uspešnost poslovanja u kompanijama kao što je „Telekom Srbija” često se meri parametrom kao što je ebitda (EBITDA) margina – operativna dobit, i tu očekujemo blagi rast. Možemo da kažemo da smo 2014. menadžment i svi zaposleni u „Telekomu” završili uspešno, pogotovo ako sagledamo kakvih smo sve problema imali – od poplava do pada dinara. Poznato je da „Telekom Srbija” zavisi od uvoza telekomunikacione opreme, telefona, pa nas kurs dinara značajno potresa. Mislim da su zaista svi uložili maksimum i postigli maksimum.

U kom pravcu se kreću savremene telekomunikacije? Gde je ostvaren najveći rast?

Aj-Pi-Ti-Vi usluge su u velikom usponu. Stekli smo više od 70.000 novih korisnika, decembar je bio mesec sa ubedljivo najvećim rastom od početka lansiranja ove usluge 2008. godine. Ovo naročito ističem zato što bi bilo prirodnije da je 2008. taj rast bio toliki kad tržište nije bilo zasićeno, a danas se borimo u uslovima razvijenih kablovskih operatora i krcatog tržišta.

Koliki je ukupan broj?

Sada imamo više od 300.000 korisnika Aj-Pi-Ti-Vija, i to je povelika korisnička baza. I budžetom za 2015. planirali smo dalji rast. Pustili smo u rad novu platformu, a od marta očekujemo uvođenje novih servisa, pre svega – multiskrin. Gledanje televizije ne samo na TV prijemniku nego i na drugim uređajima poput telefona, tableta, laptopa, bilo kojeg elektronskog uređaj koji ima displej i može da se poveže na internet.
U 2014. imali smo i rast korisnika ADSL-a od preko 30.000, tako da sada opslužujemo oko 700.000 internet korisnika.  
Poznato je da je u periodu između 2008. i 2012. MTS izgubio negde oko 800.000 korisnika, u 2013. uspeli smo da zaustavimo taj pad i u 2014. to smo potvrdili. Možemo da kažemo da „Telekom Srbija” drži stabilnu korisničku bazu od oko 4,2 miliona korisnika, ove godine čak smo imali neko povećanje za par desetina hiljada. Realno je teška situacija u fiksnoj telefoniji, ona nije teška samo ovde u Srbiji, ona je teška u celoj Evropi i celom svetu. Prosto se navike korisnika menjaju. Sve je veći broj ljudi koji se uopšte više ne hvataju za slušalicu fiksnog telefona. I segment fiksne telefonije u potpunosti je liberalizovan. Od aprila prošle godine uvedena je prenosivost broja. Kablovski operatori imaju već pristup ogromnom broju domaćinstava u Srbiji sa svojom infrastrukturom, tako da su u stanju da ponude ovaj servis.

Regulatorna tela vam podizanjem cena pretplate tu baš i nisu pomogla.

To je vaša konstatacija. Ja bih to drugačije rekao. Mi smo imali blago povećanje pretplate u 2014, ali istovremeno sa tim povećanjem pretplate mi smo praktično redefinisali ceo sistem tarifiranja u fiksnoj telefoniji. Napustili smo arhaični i vrlo kompleksan sistem tarifiranja putem impulsa koji se u Evropi zadržao još jedino u Srbiji. Verujte mi, ni u „Telekomu” više niko nije znao koliko traje impuls u određenom saobraćaju, da li je to lokalni, mesni, međumesni saobraćaj, a pogotovo nije znao da prevede koliko zaista košta telefoniranje u fiksnoj mreži.

Možemo da kažemo da je impuls umro i u Srbiji?

Konačno možemo da kažemo da je impuls umro i u Srbiji. Iako je u vreme promene tarifnog sistema bilo i loših tumačenja pa se sve svodilo na to da li je cena povećana ili smanjena, mislim da je to ipak istorijski događaj u razvoju telekomunikacija. Posle ne znam koliko decenija i u Srbiji je napušten sistem tarifiranja kroz impulse i uvedeno minutno tarifiranje. Prvo, cela Srbija sada je jedna zona. Zna se da minut razgovora u fiksnoj telefoniji košta dinar i dvadeset sa PDV-om ako zovete fiksnog pretplatnika, a ako zovete bilo kog mobilnog korisnika na teritoriji Srbije taj minut košta osam dinara. Korisnici sada mogu da planiraju svoju potrošnju i svoje budžete. Umesto besplatnih impulsa sada smo rekli: imate 150 minuta besplatnog telefoniranja u fiksnoj mreži Srbije. Radili smo istraživanje – više od 90 posto korisnika nije znalo šta dobija tim besplatnim impulsima, koliko je to zapravo.

Da li to znači da umire fiksna telefonija?

Potrebe se menjaju, fiksni telefon je nešto što će nastaviti još dugo da živi, ali taj trend ide definitivno nadole. Mlađe generacije su već apsolutno okrenute mobilnoj telefoniji. Ali, fiksna linija nije više samo infrastruktura za fiksni telefon, već obezbeđuje i pružanje internet usluga, već sam pominjao i našu uslugu Aj-Pi-Ti-Vija i multimedije. Pre možda sedam-osam godina, investitori su očekivali da će mobilna telefonija i u segmentu interneta i multimedija u vrlo kratkom roku da preuzme potpuni primat, naročito posle implementacije mobilne telefonije četvrte generacije. Ali, ta očekivanja nisu ispunjena i dalje je potpuno jasno da bez linijske infrastrukture – bilo da je u pitanju koaksijalni kabl, telefonska parica bilo optički kabl – ne mogu da se pružaju usluge i da mobilna infrastruktura ne može još uvek da obezbedi rastuće zahteve za brzim internetom. Mi stavljamo akcenat na nove usluge i putem boks paketa praktično uspevamo da kompenzujemo pad prihoda. Prihodi od pukog govora kroz žicu sve su manji – oko 15 odsto godišnje. Zato smo proširili taj segment usluga u boks paketima i napravili gotovo sve moguće kombinacije, tako da nudimo sedam različitih varijanti. Svaki korisnik u skladu sa potrebama i finansijskim mogućnostima može da izabere ono što njemu odgovara.

Neki stručnjaci smatraju da infrastrukturu, takozvanu kanalizaciju „Telekoma”, koju su gradile generacije, treba izdvojiti u posebno preduzeće koje će svim operaterima pružati usluge, pa „Telekom” prodati bez toga? 

Infrastruktura je neodvojivi deo imovine „Telekoma Srbija”. „Telekom” bez infrastrukture – pitanje je koliko vredi. Ne postoji model u Evropi gde je  telekomunikaciona infrastruktura izdvojena i tretirana na potpuno drugačiji način. To pitanje se postavlja često kada se otvori pitanje privatizacije. Ukoliko bi se ona izdvojila iz „Telekoma Srbija” i „Telekom” nastavio da plaća nekom novom entitetu korišćenje, onda bi pozicije „Telekoma Srbija” bile neuporedivo gore nego što su danas i njegova vrednost ni izbliza ne bi mogla da bude ono što mislimo da jeste.
S druge strane, u poslednjoj deceniji zaista je toliko te infrastrukture izgrađeno po Srbiji i u posedu je operatora, a pre svega kablovskih, to je hibridna koaksijalno-optička infrastruktura. „Telekom” sigurno više nema monopol na infrastrukturu, a Srbija je potpuno ispresecana optičkim kablovima svih drugih operatora. Niko i nigde se nije pojavio i rekao „ja ću da gradim infrastrukturu i iznajmljivaću je svim ostalim”, nego svi operatori i kablovski i mobilni grade i poseduju svoju. U slučaju da sada „Telekomu Srbija” izdvojiš infrastrukturu, on bi preko noći imao najgoru moguću poziciju na tržištu . Pre 15–20 godina mi smo možda mogli da razmišljamo na taj način jer je postojala samo jedna infrastruktura u Srbiji, infrastruktura tadašnjeg PTT-a, kasnije „Telekoma”. Pošto to tada nije urađeno, moje mišljenje jeste da je to sada nemoguće.


Tvrdi se da ima desetak interesenata za kupovinu „Telekoma”. Pominje se da su Kinezi spremni da ulože znatan novac, da Rusi ovde vide svoj interes uprkos tome što su pod sankcijama, „Telekom Austrija” je i prošli neuspešni put poslao ponudu...  Ali nema onog koga bi svi očekivali – a to je „Dojče telekom” koji je svuda oko nas. Šta vi možete oko toga da kažete?

Zainteresovani kupci će naravno pre da odu kod većinskog vlasnika, odnosno Vlade Republike Srbije, nego što će da dolaze u „Telekom”. Ubeđen sam da je „Telekom Srbija” i dalje atraktivan i roba koja ima potencijalne kupce. „Telekom Srbija” ima svoje firme u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. O potencijalnim kupcima ja zaista ne mogu da govorim, jer ne znam ko su oni. Ali, zaista mislim da treba otvoriti vrata investitorima šire nego što je to učinjeno 2011. godine kada su praktično samo „Telekom” operatori mogli da učestvuju na tenderu.
Tržišna utakmica može se razigrati ukoliko se omogući investicionim fondovima da i oni učestvuju, kao što je bilo pri prodaji „Telekoma Slovenija”.
Kada je bio prošli tender za prodaju „Telekoma”, 2011. godine, nije bilo baš toliko zainteresovanih kompanija, na kraju smo došli do toga da smo imali praktično samo jednu ponudu koju je dostavio „Telekom Austrija”.

Tu moramo da pomenemo da je cena bila oko 700 miliona plus ostatak u investicijama?

Te 2011. godine bilo je prilično  rizično ulagati u Srbiju ako posmatramo makroekonomsku i političku stabilnost. Potencijalni investitori prave projekcije za period od pet-šest godina i hoće jasnu sliku kakva će biti kretanja u ekonomiji, šta će biti sa bruto društvenim proizvodom, šta će biti sa ekonomskim razvojem, šta će biti sa integracijama da li će i šta će biti sa aranžmanom sa MMF-om...
„Telekom” najveći deo prihoda ostvaruje na domaćem tržištu i jako je bitno kakve su projekcije kupovne moći stanovništva, stabilnosti, kretanje kursa dinara. Mi danas imamo ipak jasniju budućnost. Vrlo smo blizu potpisivanju aranžmana sa MMF-om. Ja sam ubeđen da investitori na to gledaju kao na dobru vest, jer to pokazuje ozbiljnost vlade da se suoči sa svim ekonomskim problemima i da u narednom periodu obezbedi stabilnost. S druge strane su integracija i harmonizacija odnosa Srbije i EU.

Nije malo onih koji misle da je najbolje i najjednostavnije prodati petinu „Telekoma”, dakle deo koji vama pripada.

Direktno vlasništvo „Telekoma Srbije” od 20 odsto otkupili smo za 380 miliona od grčkog OTE-a. „Telekom Srbija” tada nije imao likvidna sredstva pa je morao je da uzme kredit da bi otkupio tih 20 odsto akcija i još vraćamo taj kredit. Ali moram da kažem da smo u značajnoj meri uspeli da smanjimo zaduženost.

Pa koliko sada dugujete?

U trećem kvartalu  2012. godine kada je novi menadžment došao, dug je bio oko 70 milijardi dinara. Mi smo je sveli na neke 43–44 milijarde dinara, što je preko 200 miliona evra manje. I pri tome nismo zaustavili investicije, isplatu dividendi. Do 25. januara, dakle na današnji dan i vaš „Politikin” rođendan, imali smo obavezu da poništimo 10 odsto akcija. To je bilo problematično i mi to nismo mogli, pa smo izašli sa inicijativom da vlada promeni tu zakonsku obavezu, što je i učinjeno.
I napokon da vam odgovorim da smo dve-tri godine razgovarali sa nekim potencijalnim investitorima, koji bi kupili taj udeo. Međutim, nije jednostavno prodati 20 odsto udela u „Telekomu Srbija”, pre svega zbog upravljačkih prava.

U kom roku je moguće prodati ovako veliku i značajnu kompaniju?

Sad smo započeli proces za izbor privatizacionog savetnika koji treba da predloži model privatizacije, Prvog, drugog februara može se očekivati tender za privatizacionog savetnika, formirana je zajednička komisija predstavnika „Telekoma” i određenih ministarstava, Agencije za privatizaciju. Uz poštovanje svih rokova određenih zakonom o javnim nabavkama – 30 dana od dostavljanja ponude, dakle do kraja marta mogli bismo imati sklopljen ugovor sa privatizacionim savetnikom. On posle procene vrednosti i sagledavanja stanja kompanije treba da izađe pred Vladu Srbije i „Telekom” sa najboljim mogućim predlogom. Očekujem da bi do kraja marta savetnik mogao da uđe u posao. Trebaće mu neko vreme, ali hajde da ne licitiramo sad s tim. Mi ćemo svakako s naše strane dati sve od sebe da taj posao bude uspešno odrađen na dobrobit svih akcionara „Telekoma Srbija”.

Da li je uvođenje ajfona na tržište povećalo cenu i ugled kompanije i kako ide prodaja? Nemamo brojeve ili ne smemo?

Ne smemo da iznosimo brojeve. Imamo veoma stroge ugovorne klauzule, ali smo zadovoljni kako prodaja ide. Dajemo mogućnost otplate na 24 mesečne rate, tako da mislim da je to veliki bonus. Ako će se pamtiti po nečem 2014. godina, mislim da su dve stvari bitne – jedna je promena tarifnog sistema u fiksnoj telefoniji i napuštanje impulsa, a druga je uvođenje u Srbiju, kroz legalne tokove, ajfon uređaja najveće svetske IT kompanije „Epl”. To svakako podiže našu vrednost.

Da li je u planu 4-G?

Naravno. Mi se spremamo za to. Najprostije rečeno, to znači obezbeđivanje dodatnog protoka i bržih internet konekcija preko mobilnih uređaja. Tu se ne radi o servisima, tu se zaista radi o brzini pristupa internetu, naravno kroz internet se obezbeđuju i svi drugi servisi. Implementacijom LTE, tj. 4-G tehnologije – na vrlo kvalitetan način će moći da se obezbedi gledanje video-sadržaja putem mobilnih uređaja.

Komentari10
e1a93
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Герељ Гујомир
Они који су изградили инфраструктуру односно дали две хиљде евра за прикључак сад могу да се чешу као и они који су издвајали за стан који ће добити никад. Ако буде правде овај простор потонуће на минус хиљаду метара.
Милан Драгославић
Да ли то значи да умире фиксна телефонија? Potpuno netacno, u vecini zapadno-evropskih drzava po kucama se preko fiksne telefonije gleda televizija, ima se internet, kucne kompjuterske mreze, bezicni internet......za smesno jeftinu pretplatu. Svrha je dezavuisati fiksnu telefoniju pa je prodati za male pare i veliku proviziju (mito) da bi potom ta ista fiksna telefonija stranom kupcu donela bogatsvo i enorman profit.
Bozidar Rancic
Moji roditelji su ucestvovali, novcano, u izgradnji telefonske centrale u Durlanu, u Nisu. Za to imamo dokumenta. Gde da se obrate da reulisu svojinski status. Trecinu centrale su izgradili gradjani a dve tecine opstina. Ostali nula dinara. Ko sad prodaje tudje.
A. B.
Компанија доноси профит. Катастрофа је продати је да власт преживи још пар месеци, док се не потроши једнократка уплата, уместо да дуго имамо стабилан приход.
Miro Koch
Marko Telekom | 25/01/2015 20:37 Ne smemo prodati Telekom! Zasto doticni nije rekao zasto ga prodajemo? Ko jos prodaje uspesnu firmu za macku u dzaku? Postovani bas ste u prvu ko da proda bruku nacije od ibarske do arandelovca na 20.bantera vise preko puteva a ispod idu deca i saobracaj gdilije sramota odgovornih Politiko upitajte nekoga za to??

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja