petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 31.01.2015. u 15:00 Vojislav Lalić

Pat-pozicija između Turske i Jermenije

Тајип Ердоган (Фото Бета)

Kako se primiče stogodišnjica od početka masovnog stradanja Jermena u Turskoj, Jerevan i Ankara već povlače (ne)diplomatske poteze koji potvrđuju da dve susedne zemlje još nisu u stanju da se oslobode bremenitog testamenta prošlosti.

U Jerevanu se 24. aprila održava veliki komemorativni skup na kome će biti obeležena godišnjica genocida nad Jermenima koji je 1915. godine izvršen na području današnje Turske u vreme raspada Osmanskog carstva. Tada je ubijeno milion i  po pripadnika tog naroda. U Ankari to uporno opovrgavaju i priznaju da je stradalo „nekoliko stotina hiljada Jermena”, kao što su u tadašnjim nemirima ginuli i pripadnici drugih naroda, uključujući i same Turke.

Predsednik Serž Sargsjan je uoči tog skupa, na kome se očekuju mnogi državnici sveta, povukao neuobičajen potez: pozvao je i turskog kolegu Tajipa Erdogana da prisustvuje komemoraciji u Jerevanu. Dve zemlje nikad nisu uspostavile diplomatske odnose, niti održavaju zvanične i javne kontakte.

U Ankari je na trenutak nastao tajac. Umesto odgovora, Erdogan je pozvao predsednika Sargsjana da istog datuma, 24. aprila, prisustvuje svečanosti na kojoj će Ankara obeležiti stogodišnjicu bitke za Dardanele koja je u Prvom svetskom ratu vođena protiv Engleza i Australijanaca.

Taj potez zbunio je mnoge i u Turskoj i u Jermeniji. Ankara je i ranije obeležavala bitku za Čanakale (Dardanele), ali uvek 18. marta, kada je i počeo napad protivničke mornarice. Promena datuma očevidno nije slučajna. Ankara na taj način pokušava da skrene pažnju svetske javnosti sa genocida i skupa u Jerevanu, na kome se očekuju mnogi državnici.

Predsednik Sargsjan je odmah odbacio Erdoganov poziv. „Ovaj potez (koincidencija datuma) ciničan je i kratkovid… To potvrđuje da Turska nastavlja da demantuje postojanje genocida koji je izvršen nad Jermenima”, istakao je on u izjavi koju su preneli i mediji u Istanbulu.

U malobrojnoj jermenskoj zajednici u Turskoj – koja sada broji jedva 60.000 duša – oštro kritikuju smišljenu igru Ankare sa datumima. „To je neljudsko poigravanje sa tragičnom sudbinom našeg naroda koja je počela 24. aprila”, prenosi nedeljnik „Agos” izjave Jermena koji žive u Istanbulu.

Genocid nad Jermenima je dosad priznalo dvadesetak zemalja: Francuska, Švedska, Rusija, Grčka, Argentina… Ali, zahvaljujući diplomatskim naporima Ankare, koja je dosad uživala podršku SAD, to pitanje, i pored više pokušaja, nije stiglo do Ujedinjenih nacija.

Erdogan je prošle godine povukao potez bez presedana: „izjavio je saučešće” potomcima Jermena koji su stradali u vreme raspada imperije. Ali na tome se zaustavio pošto bi priznanje genocida otvorilo mnoga bolna pitanja za Tursku, pre svega povraćaj ogromne imovine pobijenih i prognanih Jermena.

To pitanje se sada iznova internacionalizuje. Francuski predsednik Fransoa Oland, koji je potvrdio da će prisustvovati komemorativnom skupu u Jerevanu, pozvao je Ankaru da napravi korak napred i da „razbije tabue prošlosti”. U razgovoru sa pripadnicima jermenske dijaspore u Parizu, on je juče pozvao dve zemlje da otvore proces pomirenja i da se Turska suoči sa istorijskom istinom.

Taj proces sigurno neće ići brzo ni lako, iako međunarodna zajednica, pre svega SAD, pokušava – zasad bez uspeha – da ukloni rampe između dve susedne zemlje. U Jerevanu uspostavljanje odnosa sa Turskom uslovljavaju priznavanjem genocida koji je za njih nesporan, dok u Ankari odbacuju te optužbe i predlažu da se to pitanje prepusti na razmatranje istoričarima.

Komentari6
9bcf8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мики Микић
Када Француска и Енглеска позивају на којекаква признања онда то доказује њихово лицемерство. Па ти исти су поубијали милионе људи за време свог империјализма и били предводиоци у трговини робовима преко 200 година. Нас су врбовали против ОСманлија док им је одговарало а када се ишчекивала српска независност и уједињење Срба онда су подржавали оне друге да би нас држали под шапом.
pod1 pod2
Kada ce nasa Drzava, u saradnji sa Jevrejima, internacionalizovati genocid u NDH?
Владо Доб
Турци су побили милион и по Јермена а остали су побегли и отели им земљу на територији која је већа од територије коју сада заузима држава Јерменија.Турци би требали не само да признају злочин и извину се него и да земљу врате.
Мирко Контић
Ратне флоте Француске и Уједињеног Краљевства су биле надомак лука турских градова док је на копну вршен тај геноцид и ни једном нису реаговале иако су биле у ратном сукобу са Турском. Јерменија би требало да прозове на одговорност и Французе и Енглезе - не само Турке. Није непозната хипотеза и о концентрационим логотима широм окупиране Европе у другом светском рату и одсуству реакције западне алијансе, да бомбардује те логоре. Баш напротив, као да им је било у интересу да сви ти људи настрадају, а бомбардовали су Београд 1944, без икаквог проблема. Него Француска кад већ прозива друге за вршене геноциде нек и саму себе прозове на име разних геноцида које је вршила по Алжиру, Вијетнаму, и многим другим местима. Него сад би они да испадну фини и светионик помирења., Није него.
malo bez veze xxx
Ako je pat-pozicija, mozda Turci dobro igraju šah?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja