utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 31.01.2015. u 15:00 Vojislav Lalić

Pat-pozicija između Turske i Jermenije

Тајип Ердоган (Фото Бета)

Kako se primiče stogodišnjica od početka masovnog stradanja Jermena u Turskoj, Jerevan i Ankara već povlače (ne)diplomatske poteze koji potvrđuju da dve susedne zemlje još nisu u stanju da se oslobode bremenitog testamenta prošlosti.

U Jerevanu se 24. aprila održava veliki komemorativni skup na kome će biti obeležena godišnjica genocida nad Jermenima koji je 1915. godine izvršen na području današnje Turske u vreme raspada Osmanskog carstva. Tada je ubijeno milion i  po pripadnika tog naroda. U Ankari to uporno opovrgavaju i priznaju da je stradalo „nekoliko stotina hiljada Jermena”, kao što su u tadašnjim nemirima ginuli i pripadnici drugih naroda, uključujući i same Turke.

Predsednik Serž Sargsjan je uoči tog skupa, na kome se očekuju mnogi državnici sveta, povukao neuobičajen potez: pozvao je i turskog kolegu Tajipa Erdogana da prisustvuje komemoraciji u Jerevanu. Dve zemlje nikad nisu uspostavile diplomatske odnose, niti održavaju zvanične i javne kontakte.

U Ankari je na trenutak nastao tajac. Umesto odgovora, Erdogan je pozvao predsednika Sargsjana da istog datuma, 24. aprila, prisustvuje svečanosti na kojoj će Ankara obeležiti stogodišnjicu bitke za Dardanele koja je u Prvom svetskom ratu vođena protiv Engleza i Australijanaca.

Taj potez zbunio je mnoge i u Turskoj i u Jermeniji. Ankara je i ranije obeležavala bitku za Čanakale (Dardanele), ali uvek 18. marta, kada je i počeo napad protivničke mornarice. Promena datuma očevidno nije slučajna. Ankara na taj način pokušava da skrene pažnju svetske javnosti sa genocida i skupa u Jerevanu, na kome se očekuju mnogi državnici.

Predsednik Sargsjan je odmah odbacio Erdoganov poziv. „Ovaj potez (koincidencija datuma) ciničan je i kratkovid… To potvrđuje da Turska nastavlja da demantuje postojanje genocida koji je izvršen nad Jermenima”, istakao je on u izjavi koju su preneli i mediji u Istanbulu.

U malobrojnoj jermenskoj zajednici u Turskoj – koja sada broji jedva 60.000 duša – oštro kritikuju smišljenu igru Ankare sa datumima. „To je neljudsko poigravanje sa tragičnom sudbinom našeg naroda koja je počela 24. aprila”, prenosi nedeljnik „Agos” izjave Jermena koji žive u Istanbulu.

Genocid nad Jermenima je dosad priznalo dvadesetak zemalja: Francuska, Švedska, Rusija, Grčka, Argentina… Ali, zahvaljujući diplomatskim naporima Ankare, koja je dosad uživala podršku SAD, to pitanje, i pored više pokušaja, nije stiglo do Ujedinjenih nacija.

Erdogan je prošle godine povukao potez bez presedana: „izjavio je saučešće” potomcima Jermena koji su stradali u vreme raspada imperije. Ali na tome se zaustavio pošto bi priznanje genocida otvorilo mnoga bolna pitanja za Tursku, pre svega povraćaj ogromne imovine pobijenih i prognanih Jermena.

To pitanje se sada iznova internacionalizuje. Francuski predsednik Fransoa Oland, koji je potvrdio da će prisustvovati komemorativnom skupu u Jerevanu, pozvao je Ankaru da napravi korak napred i da „razbije tabue prošlosti”. U razgovoru sa pripadnicima jermenske dijaspore u Parizu, on je juče pozvao dve zemlje da otvore proces pomirenja i da se Turska suoči sa istorijskom istinom.

Taj proces sigurno neće ići brzo ni lako, iako međunarodna zajednica, pre svega SAD, pokušava – zasad bez uspeha – da ukloni rampe između dve susedne zemlje. U Jerevanu uspostavljanje odnosa sa Turskom uslovljavaju priznavanjem genocida koji je za njih nesporan, dok u Ankari odbacuju te optužbe i predlažu da se to pitanje prepusti na razmatranje istoričarima.

Komеntari0
491ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja