petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:28

Presuda

Autor: Čedomir Antićpetak, 06.02.2015. u 08:00

Radujte se domaći Evropjeci, što se po nesreći sudbine nađoste u Srbiji! Jedan sud koji ne znači ništa – osim što ima naziv međunarodni – presudio je očekivano... Oni što se vesele sada pomišljaju kako je dobra međunarodna zajednica u svom pragmatizmu ustvari presudila pravedno: nevaljale i nezrele balkanske desperadose dobro je izvukla za uši i pozvala ih da uzviknu ono staro, dečije: „Mir, mir... niko nije kriv... i ava, ava, niko nije krava...” Ili tačnije: „Svi smo ovde krave.”

Rat i zločini su prošlost. Srbija je odavno prihvatila da se tiho žali na one koji su počinjeni nad njenim narodom, a da one koje su Srbi stvarno i navodno izvršili priznaje taman posle toliko otpora koliko nekom nemačkom ili američkom siledžiji treba da nas naknadno još malo kinji.

Šta nam govore ovaj slučaj i presuda? Pre svega,da do pomirenja u regionu nije došlo. Dejtonska Bosna i Hercegovina je protivno svom Ustavu ostala pri tužbi protiv Srbije (ali ne i Crne Gore), isti sud je prihvatio tužbu, a sa istom argumentacijom odbio je našu tužbu protiv NATO. Tužbu protiv Srbije Hrvatska je podnela 1999. u vreme kada smo bili žrtve agresije. Tužbu je podnela uprkos činjenici da je bila reč o dogovorenom ratu između Miloševića i Tuđmana, a da nije tako ne bi RS Krajina pala šapatom i ne bi posle bezuslovno bile predate njene istočne opštine. Tužba je u stvari formulisana i podnesena već u vreme kad je u Zagrebu promenjena vlast i kada je počela „detuđmanizacija”. Tada je trebalo da pomogne stvaranju patriotske legitimacije SDP-a.

Više nije reč o ratovima. Srbija je prihvatila posledice ratova, promenila je vlasti, stranke bivšeg režima su prihvatile program, ako ne i uverenja, autošovinističkih ekstremista iz nekadašnjeg DOS-a. Srpski birači neće više LDP u parlamentu, zato njegov program danas sprovode vlasti sa mandatom dovoljnim da promeni Ustav. Mi treba da živimo s vlastima, onim iz 2009. i ovim sada, koje su najteže stradanje jednog balkanskog naroda u proteklih 400 godina – genocid nad Srbima u NDH, iskoristili kao pravni trik kako bi dezavuisali hrvatsku tužbu. Naše vlade su bile spremne da tužbu povuku samo ako Hrvatska povuče svoju... Da li je moguće da je srpskim vlastima, nekad i sad, od svega pa i od interesa pravde i naroda, važnije šta će o svemu misliti političari i javnost nekoliko zapadnih država? Zamislimo da se neko u Izraelu na taj način odnosi prema holokaustu? Ako je ovakvo poređenje za nekoga neumesno: zamislimo da se neko na taj način u Sarajevu poigrava Srebrenicom, ili u Zagrebu Vukovarom? Srbija treba da živi sa velikim silama koje su joj navodno prijatelji, ali ne vide nameru hrvatskih vlasti da izvrše progon Srba, čak ni u času kad predsednik Hrvatske Tuđman daje antisrpske i antisemitske izjave, kada u bezglavom veselju na putu ka Kninu zaurla kako je zauzeta srpska zemlja postala „čista” kao u vreme Zvonimira. Ni kada je rekao kako Srbi nisu stigli da odnesu u progonstvo „ni svoje prljave gaće”. Jako je krivo bilo Mati Graniću što se „otac domovne” tako izlanuo...

Nije dobro što hrvatski sudija ne bi preživeo glasanje protiv hrvatske tužbe, ali je još gore što naša javnost nije ni primetila da naš predstavnik na Međunarodnom sudu nije glasao za našu tužbu.

Hrvatska treba da živi sa mržnjom. Mržnjom koja je postojala i pre Jugoslavije. Mržnjom koju nisu skrivili ni Srbija, ni slobodni pravoslavni seljaci u Vojnoj krajini. Tu mržnju su stvorili globalni interesi jedne crkve koja se kali na svojim granicama i, kasnije, sebičnost jednog nacionalnog pokreta koji je nastajao u nepovoljno vreme i na malom terenu razlika. Čak ni kada je posle epizode sa Nezavisnom Državom Hrvatskom, poslednjom Hitlerovom saveznicom u Evropi, prošla nekažnjeno za zločine prema Srbima i ponovo dobila državu, posle uspeha u nedavnom ratu kome je ishod dogovoren još u Karađorđevu 1991, uprkos progonu Srba u gradovima, odmazdi, egzodusu Krajišnika, ratnoj pravdi, ukidanju većine obećanih prava iz 1995. i 1996. godine... Većinska Hrvatska je uvek imala isti stav prema Srbiji. Istim je tonom rečena poruka Franje Tuđmana iz 1992. o tome da je njegova država priznata dok je Srbija izolovana i međunarodno prokleta, te prekjučerašnja izjava inače umerenog premijera Milanovića o Hrvatskoj u EU i Srbiji (pa sledi knedla) „kojoj želimo sve najbolje na njenom putu ka EU”. Na tom putu Hrvatska je posle rata ukinula autonomne kotare za Srbe, nije sprovela Erdutski sporazum, priznala je nezavisnost Kosova, višestruko je oštetila srpske prognanike, nije spremna na kompromis ni oko granice na Dunavu kao što nije bila ni oko tužbi...

To su činjenice. Zašto se srpske elite prave da ih ne vide?

*Napredni klub


Komentari49
b29e8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Раде Ковачевић
Ako imate petlje... objavite! @ Наводно верујете да је МСП узвишен храм међународног права, а знате да се евроатлантске државе, предвођене Сједињеним Државама, веома произвољно односе према универзалном важењу Повеље Уједињених нација и знате да оне по сопственој процени одређују функционисање међународних институција као што су не само МСП или Хашки трибунал, већ и Савет безбедности УН, о чему најбоље сведоче војне интервенције Сједињених Држава без сагласности Савета безбедности!? У Карађорђеву су Милошевић и Туђман направили неке ( неразумне ) политичке договоре, зато сачекајмо да видимо да ли ће истраживања да потврде да ли су тврдње о томе утемељене на чињеницама упркос њиховој шокантној неморалности. Тужбу против Србије у основи је креирао Јосиповић, функционер СДП-а, што значи да је мала политичка разлика између СДП-а и ХДЗ-а. Истог дана када је Вермахт ушао у Загреб и дочекан овацијама и цвећем, отворен је концентрациони логор за Србе, Јевреје и Роме, док је, напротив, Београд био бомбардован и сравњен са земљом на Хитлерово и Павелићево одушевљење. Како је могуће да НДХ у Јасеновцу ликвидира више од 700. 000 Срба свих узраста, пола и старости, а да по вама није могуће говорити о мржњи Хрвата према Србима?
Раде Ковачевић
Ivica Hr mirni Желим да нагласим да не одобравам начин на који се Југославија распала, али и то да је њен распад био уставном еволуцијом СФРЈ пројектован, дакле, неминован. Не одобравам ни републичке политике које су све без изузетка издале југословенске идеале. Сада можемо да мислимо да су ти идеали били без стварне снаге и моћи и да би било боље да Југославија никад није ни постојала. Можда би у том случају на овим нашим теренима било мање разарања и међунационалног трвења које је на друштвену сцену Југославије избило таквом жестином као да тзв. братства и јединства није било ни у траговима. Е сада, етничко чишћење не може рационалним средствима да се оправдава. Међутим, ако знамо да су у време геноцида над Србима у Хрватској у Другом светском рату задојени Старчевићевом шовинистичком идеологијом и расистичком идеологијом Трећег Рајха комшије Хрвати кренули на комшије Србе, каква се реакција могла да очекује деведесетих у Крајини када су Хрвати широм Хрватске поново кренули да величају Старчевићеву идеологију и када је званична Немачка после рушења Берлинског зида без резерве почела да подржава шовинистичку политику званичне Хрватске ?
Milica Srpkinja
Gospodine Anticu,cestitke za tekst. Tvrtko@ Vatikan nije priznao Kosovo,Vatikan je STVORIO drzavu Kosovo (kao i Albaniju 1912).
drez boy
U utorak je donesena presuda, u cetvrtak je sve zaboravljeno, sve zrtve i prognani u zadnjih 100+ godina. Tuga jedna koliko smo mi izgubljen narod. Nije to put do pomirenja dvije nacije.
Ako imate petlje... objavite!
Nadam se da moj komentar može proći administratorovu "cenzuru" iako se niučemu ne slažem sa "tezama" autora članka i to iz slijedećih razloga:1.Ne razumijem s kojim razlogom i pravom autor omalovažava ulogu Međunarodnog suda u Hagu čiju su jurisdikciju kao mjerodavnu i nadležnu prihvatile kao države i Hrvatska i Srbija? 2. Tvrditi da je rat između Hrvatske i Srbije bio "dogovoren" između Tuđmana i Miloševića je toliko neutemeljeno i besmisleno da nema smisla ni trošiti prostor na neka daljnja objašnjavanja takve izmišljotine. 3. U vrijeme kada je Hrvatska podnijela tužbu na vlasti je bio HDZ, a ne SDP. 4.U NDH su zaista počinjeni brojni zločini pa i nad Srbima ali kakve to veze ima sa sadašnjom Republikom Hrvatskom i po čemu se to NDH uopće razlikovala od Nedićeve Srbije koja je prva u Europi 1942. g. objavila kako je ...."Serbien ist judenfrei" i time i te kako obradovala i Alexandera Lohra i da kako i samog Hitlera! 4.Hrvati kao narod ne mrze Srbe i to je opaka i zlonamjerna laž!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja