subota, 28.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:14

Novosadski univerzitet po ugledu na Stanford

Autor: Sandra Gucijanutorak, 10.02.2015. u 08:15
Централна зграда Универзитета у Новом Саду у којој се налазе просторије Биосенс центра (Фото: С. Гуцијан)

Novi Sad – Univerzitet u Novom Sadu ima pamet, ali i hroničnu nestašicu preko potrebnog prostora. Dr Vesna Bengin-Crnojević, trenutno najpoznatija naučnica u Srbiji koja je ime naše zemlje pronela kao požar prošlog petka kroz naučne krugove Evropske unije, sa pet asistenata deli kabinet od devet kvadrata i zadovoljna je zbog toga. Zahvaljujući njoj, Srbija je jedina zemlja van EU koja ima Timing projekat u okviru programa „Horizont 2020”.

Ona tu čast deli sa svojim suprugom, profesorom Vladimirom Crnojevićem, sa kojim je osnovala istraživački centar pod nazivom „Biosens” (BioSense), čiji će naučnici praviti komponente čak i za svemirsku sondu koja će krenuti ka Jupiteru 2022. godine.

Novinari su imali prilike da u okviru programa Centra za promociju nauke „Horizont četvrtkom” obiđu ove naučnike u centru koji se nalazi na trećem spratu Rektorata (Centralne zgrade) Univerziteta u Novom Sadu, koji od momenta kada se prođe kroz vrata podseća na unutrašnjost svemirskog broda po tehnološkim čudima koji se u njemu nalaze.

Profesorka Vesna kaže da nam na ovoj laboratoriji zavide kolege sa univerziteta u Beču i Atini i naglašava da je ovo dokaz da se sve može postići čak i u velikoj besparici, zahvaljujući znanju i upornosti konkurisanja za evropske projekte. Ovaj uspešan tim je do sada dobio 27 međunarodnih projekata, a najsjajnija zvezda na srpskom naučnom nebu je projekat ANTARES, koji je prošlog petka osvojio sredstva Timing programa u okviru „Horizonta 2020”.

Od 169 predloženih projekata za ova sredstva, finansiranje je dobilo dvadeset iz svih delova Evrope, a među njima se prvi put našao i konzorcijum sa Univerzitetom u Novom Sadu na čelu. Cilj ANTARES-a je da postojeći Centar „Biosens” pretvori u Evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u oblasti održive poljoprivrede i bezbednosti hrane. Predloženi budžet iznosi 433.000 evra u prvoj i 29 miliona evra u drugoj fazi.

U centru trenutno radi šest naučnoistraživačkih grupa, među kojima su one za nano i mikroelektroniku, komunikacije, robotiku i mehatroniku, slatkovodnu ekologiju…

– Obično se u jednoj laboratoriji koristi jedna tehnologija, a mi smo odlučili da idemo po ugledu na Stanford i napravimo laboratoriju koja ima što više tehnologija, jer želimo da rešavamo jako teške naučne izazove – objašnjava dr Bengin-Crnojević.

Ona nas uvodi u prostoriju koja je čista poput operacione sale, a potom i u laboratoriju za optička merenja, takozvanu mračnu sobu u kojoj se gasi svetlo prilikom eksperimenata. Sve najviše zanima „čista soba” kojoj, nažalost, nema pristupa, osim pogleda kroz staklena vrata, a koja je čistija i od operacione sale.

Ovde se slažu slojevi atoma jedni na druge i zrnce prašine bi bilo jednako ulasku slona u staklarsku radnju – jednostavno objašnjava ova naučnica. Novinari mogu da provire samo u predsoblje „čiste sobe”, gde naučnici stavljaju kapu, oblače mantil i nazuvaju kaljače. Za svaki slučaj i pod je lepljiv, kako bi se sa cipela dodatno pokupila sva nečistoća pre presvlačenja.

– Čitava priča je počela pre osam godina, kada se nas troje mladih doktora nauka zapitalo šta bi mogli da uradimo sa tim velikim znanjem koji smo dobili, a da opet napravimo promene u životu običnog čoveka. Pogledali smo okolo – videli ravnicu i odlučili da se fokusiramo na poljoprivredu. Naš tim danas ima 68 istraživača, od kojih su 28 doktori nauka, a 11 je došlo u Novi Sad iz inostranstva sa svojim porodicama. Prosek godina starosti naših istraživača je 33 – priča za „Politiku” dr Vesna Bengin-Crnojević.

Vršilac dužnosti rektora Univerziteta u Novom Sadu profesor dr Radovan Pejanović kaže da je ovo priznanje za čitav univerzitet i posledica dugogodišnjeg, ozbiljnog rada i podsticanja nastavnika da učestvuju u međunarodnoj naučnoj utakmici.

– Sve je počelo kada smo bili domaćini Dunavske rektorske konferencije, na kojoj smo pokazali svoje naučne potencijale i Evropu upoznali sa našom naukom. Nadamo se da će ovakvih priznanja biti još, jer kreće nova tura projekata – objašnjava rektor Pejanović.

I dr Aleksandar Belić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete a nekadašnji direktor Instituta za fiziku, kaže da je ovo dokaz da naučnici moraju što više da predlažu projekte.

– Pretpostavka je da srpski naučni potencijal godišnje može da povuče jednaka sredstva iz evropskih projekata, kao i iz domaćeg budžeta, ali je problem nedostatak znanja kako da se tim konkursima pristupa, kao i nedostatak pokušaja – objašnjava dr Belić.

Osim što se srpska nauka velikim slovima ucrtala u evropske naučne krugove, što je u četvrtak potvrdila i Evropska svemirska agencija svojim „pozivom za Jupiter”, ova ekipa vrhunskih naučnika je uspela i da okrene tok odliva mozgova.


Komentari11
4f0a0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Реља Петровић
Новосадски ФТН је легло грамзивих људи, међу којима постоје тимови који виде само шансе за лично богаћење, уместо реалних пројеката. Мислим на то да им је допуштено да у оквиру факултета оснивају предузећа у којима као робови раде студенти и асистенти на пословима својих професора. И још се хвале са тим. Уместо да буду кривично гоњени. И онда причају о науци. Срамно.
dobro skolstvo je uslov za dobru buducnost
Nadam se da se stvai menjaju. Kada sam ja studirao pre 20+ godina zavrsavali su se fakulteti sa vrlo malo prakticnog znanja. Mnogo teorije koju je bilo tesko upotrebiti jer je predavana na apstraktnom nivou. Izvodili smo formule koje bas nismo razumeli i pamtili sablone za resavanje zadataka takodje bez razumevanja. Problem je sto ni profesori bas nisu razumevali tematiku. Fakultet treba da se zavrsava sa 22-23 a ne 26-27 i da ima jako puno prakticnog znanja.
@FTN Saradnik | 10/02/2015 19:07 Nosonja
Ti nemas bas ni jednu primedbu na clanak?
FTN Saradnik
Neverovatno je kako se u Srbiji sve osporava. Za onog ko se predstavlja kao kolega sa FTN bi bilo bolje da napiše a koji su to projekti sa kojima možemo još da se podičimo. Treba čestitati Crnojevićima, i to je ovog trenutka najčasnije. Ako ima sposobijih, super za sve nas. Samo da vidimo i to.
zoran petrovic
Radi potpunost informacije valja napomenuti da "teaming" projekti, kao sto je ovaj, uopste nisu naucni projekti nego samo povezivanje institucija i da se najlakse dobijaju, te da nije rec o nikakvom fantasticnom naucnom rezultatu kao ni o milionima nego o par stotina hiljada evra. Mi u FTN to najbolje znamo, ali se nasi komentari ne pustaju kroz vas filter

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja