nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 11.02.2015. u 08:17 Jovo Bakić

Kapitalizam, demokratija i Siriza

Pre Drugog svetskog rata retko ko je dovodio u pitanje činjenicu da kapitalizam ne pogoduje ostvarenju demokratskih težnji. Naprotiv, demokrati su bili kritičari kapitalizma. Posle Drugog svetskog rata i nastankom hladnog rata dolazi, međutim, do totalnog obrtanja pojmova. Razlog je jednim delom u tome što je autoritarni socijalizam izneveravao demokratske nade, a drugim delom u činjenici da su američki politikolozi, zatim i njihovi sledbenici diljem sveta, počeli da suprotstavljaju kapitalizam i „demokratiju” autoritarnom socijalizmu. Na taj način došlo je do neosetnog ideološkog povezivanja kapitalizma i demokratije.

Ova uverenost da kapitalizam i demokratija idu zajedno, nakon kraja hladnog rata postala je neupitna, sve dok razobručeni kapitalizam – razobručeni jer više nije postojao strah od socijalističke revolucije – nije počeo ponovo da upada u njemu svojstvene krize. Poslednja kriza koja traje od 2008. godine pokazala je da izabrani predstavnici građana više brinu o spasavanju banaka no, o spasavanju građana, pa je time belodano da kapitalizam ruši demokratiju. Drugim rečima, demokrata ne može ljubiti kapitalizam, a pobornik kapitalizma nije demokrata.

Pobeda Sirize u Grčkoj značajna je iz više razloga: a) građani su dali vlast jednoj levičarskoj stranci prvi put u Evropi nakon 1989; b) Siriza je dobila vlast uprkos osvešćenosti da će Grčka morati da se suoči sa snažnim pritiskom nemačkih političara i bankara koji diktiraju dešavanja u celoj EU; v) ova pobeda može služiti kao zamajac drugim levičarskim strankama u Evropi; g) Siriza je pobedila u bigotnoj Grčkoj, uprkos činjenici da se radi o stranci koju predvode ljudi koji nisu skloni ljuboruku crkvenim velikodostojnicima; d) građanima Srbije bi ova pobeda mogla da pomogne da zastanu i razmisle kuda i kako da krenu dalje.

Naravno, iako se evropska levica budi, dalek je put do njene pobede jer je pritisak oligarhijskog kapitalizma veliki, a u svesti mnogih još je živ slom autoritarnog socijalizma, pa se kapitalizam neretko opaža bezalternativnim. Svejedno, pobeda Sirize predstavlja početak buđenja evropske levice. Problem je što su toga svesni i kapitalistički oligarsi, što pokazuju i njihove prve reakcije. Očigledno je da će se Nemačka, kao glavna poluga kapitalističke oligarhije u Evropi, potruditi da Grčkoj polomi kičmu, kako ne bi dozvolila da se levičarski virus širi Evropskom unijom. Ako se znaju odnosi moći, jasno je kakav će biti ishod neravnopravne borbe. Levici je potrebno da pobeđuje u više velikih, bogatih i mnogoljudnih zemalja, ako hoće da gradi pravednije društvo u globalizovanom svetu.

Otuda će vladavina Sirize verovatno završiti u razočaranosti grčkih građana, pošto će njene vođe morati ili da pokleknu pod nemačko-zelenaškom silom i zaključe neki sporazum koji građane Grčke ni izbliza neće zadovoljiti ili će, pak, morati da podnesu posramljujući izgon iz evrozone i dodatne delom nepredvidive privredne, pa i političke teškoće. Uslov da muke po Sirizi budu ublažene jeste da levica pobedi u Španiji, a da počne da jača i drugde u Evropi, jer bez međunarodne solidarnosti levica ne može postojati.

Naposletku, treba se zapitati da li građani Srbije mogu da izvuku neku pouku iz pobede Sirize. Čini se da je opčinjenost idejom kako ćemo svi biti kapitalisti ostala daleko iza nas, jer uvek su kapitalisti tanka manjina, a oni koji žive od svoga rada velika većina. Sredovečni i stariji ljudi u Srbiji imaju jednu prednost: oni dobro pamte autoritarni socijalizam, a veoma su dobro upoznali i politički kapitalizam na periferiji svetskog kapitalističkog sistema. Poznate su im kako gerontokratske komunističke elite i problemi socijalističke privrede, tako i oligarhijske kapitalističko-stranačke strukture. Iskusili su i sankcije i bombe kojima su iz centra svetskog kapitalističkog sistema imperijalisti počastili neposlušnu sirotinju na periferiji tog sistema.

Prema tome, levica ukoliko želi uspeh mora da bude demokratičnija kako od režima „realnog socijalizma”, tako i od desnice. Ona bi u Srbiji morala da se ukrupni, prestajući da se bavi navodno nepremostivim razlikama između majušnih grupa. Osim što mora uspostaviti što bolje odnose sa levičarskim pokretima u Evropi i celom svetu, ona mora da bude i odgovorna kako ne bi osiromašeno i ojađeno društvo uvela u nove nevolje. Drugim rečima, ne sme se u bitku s imperijalistima ići sam, već samo u koaliciji levičara iz različitih evropskih zemalja, a na prvom mestu iz Nemačke, jer oni su privrženost idealima levice pokazali, između ostalog, i protivljenjem agresiji NATO-a nad Srbijom.

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Komentari39
07e0d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan Borić
Nismo još zaboravili šta se dešavalo pre 15-ak godina !. Koja se to nemačka levica protivila agresiji NATO-a nad Srbijom ?. Da nije to možda Joška Fišer koji se družio sa Đinđićem ?. Bio je ministar inostranih poslova posle pobede SPD i Zelenih, a 1999 godine podržao je učestvovanje Nemačke u ratovanju na Kosovu. Jedino što ima u Bundestagu od levice je "Die Linke" koja se zalaže za demokratski socijalizam. Nastala je 2007 godine ujedinjenjem bivše istočno-nemačke "Jedinstvene socijalističke partije Nemačke" i partije "Rad i socijalna pravda - izboirna alternativa". Međutim nisu toliko moćni. Na izborima 2009 osvojili su 11,9 % glasova. A prava komunistička partija je "DKP-Nemačka komunistička partija Nemačke" koja je osnovana 1968 godine kao naslednica "Komunističke partije Nemačke" čiji je rad zabranjen u Zapadnoj Nemačkoj 1956 godine. Skoro sve što ima ikakve veze sa pravom i autentičnom levicom dolazi iz istočne Nemaćke. Još uvek postoji ideološka podela između istoka i zapada.
Drago Savić
Demokratija koju kapitalizam po svaku cenu natura širom sveta predstavlja zapravo demokratski totalitarizam. Ta demokratija je štaviše okrenuta protiv demosa, ukoliko se pod demosom podrazumeva većina, jer ne štiti materijalne interese te većine. To se najbolje vidi po tome što se državni aparat koristi za zaštitu parademokratskih prava raznih manjina upravo od većiune, čija se demokratska legitimacija ne zasniva samo na ljudskim i ostalim pravima nego i na interesima. U autentičnoj demokratiji interes je zajednički imenitelj svih građana, i bogatih i siromašnih. Svrha demokratskog totalitarizma je manipulacija masama isto kao i svakog drugog. Manipulatori su ovde kapitalisti onde komunisti itd. Zato je u Americi demokratija vera u Ameriku (koliko god to bilo paradoksalno u situaciji u kojoj imao toliko bede) i zato se svet opire širenju te vere.
Ljiljana Stankovic
"Ako je politika nauka mogućeg, onda je pregovaranje nauka o tome kako od nemogućih ljudi izvući što je moguće više." Siriza je na dobrom putu i kao sto Prof. Bakic pravilno zakljucuje, levica ima sansu jedino kao ujedinjena i kroz osvesenje drustva. Cinjenica je da je kapitalizam uvek bio prilagodnjiviji drustvenim okolnostima nego ijedan drugi drustveni sistem. Oni su ti koji, ako vide da mora da popuste, popuste. Kapitalizam nisu samo oligarsi vec svi mi koji ovde i ovakvi ne mozemo jos uvek funkcionisati u sistemu apsolutne drustvene odgovornosti. Zato korak po korak. Pobede Sirize i Podemosa su vrlo bitne. Nazalost Srbija iz ovoga moze puno da nauci ali tesko sta sama moze da doprinese
nebitan nebitan
Postovani, postoji velika razlika izmedju Sirize i levice. Siriza nepripada uopste levici i ona nema nikakav levicarski program. Postupci predstavnika Sirize su totalno protiv levicarskih ideja i principa. Nemoguce je da se levicar udruzi sa desnicarem u bilo kom smislu sem ako imaju zajednicki interes a to je VLAST. Onaj narod u Grckoj je nasamaren i prevaren a to jos nije shvatio. Sa druge strane upravu ste kad kazete da levicari moraju da se udruze. Samo je pitanje koji levicari jer ih na trenutnoj evropskoj sceni uopste nema. Nema ko da se udruzi i da pokaze zube. Svi koji se predstavljaju kao levicari nije u interesu boljitak za masu i narod nego im je licni interes prioritet. Kad se pojavi neko kome je narod na prvom mestu tada moze da se govori o nekoj levici. U suprotnom imamo samo pretendente na vlast i opostuniste. Nista vise.
Старина од човека
А шта ћемо са оним најглавнијим? Да ја пишем годинама, све док сви не буду увидели (опет) своју заблуду? Па немам толико времена. Исувише сам стар. На јавној сцени света данас не постоје ни левица, ни десница ни средица. Све је данас то једно паковање. Ја сам мислио да је то већ све сажвакано, све и свима познато, али видим имамо и преживара који то поново раде. Сириза је Сорошево дете. И шта још треба? Маслаца?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja