petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:21

Savamala – četvrt umetnosti i tri četvrti noćnog provoda

nedelja, 15.02.2015. u 15:00

I sa stranica „Gardijana” nedavno se proneo dobar glas o Savamali, kreativnoj gradskoj četvrti poput onih u svetskim metropolama. Pre britanskog lista, o delu Beograda na desnoj obali Save izveštavali su „Fajnenšel tajms”, „Si-En-En”, „Volstrit džornal”… Pregnuće entuzijasta koji su pre nekoliko godina počeli da stvaraju umetnički distrikt tako je zavredelo pažnju i uticajnih inostranih medija.

U nekada reprezentativna, a vremenom oronula i zapuštena zdanja uselili su se Kulturni centar „Grad”, „Mikser haus”, „Urbani inkubator”…

Ciljevi su im bili srodni – dovođenje umetnika, dizajnera, beleženje i prikupljanje priča starosedelaca, urbani preporod Savamale. Oslikali su brojne murale, preuredili parkove, napravili klizalište, organizovali gostovanja umetnika, arhitekata, kulinara iz sveta, privukli turiste. Izložbe, radionice, predavanja i koncerti danas su svakodnevica u Karađorđevoj i okolnim ulicama. Ali u ovaj deo grada dolazi se i zbog noćnog provoda u klubovima i restoranima.

– Kada smo „Mikser festival” 2012. preselili u Savamalu, kao pečurke nicale su nove galerije, restorani, klubovi. I svi vodimo računa o tome da bogato nasleđe ovog dela grada sačuvamo – kaže Ivan Lalić, izvršni direktor „Miksera”, najvećeg regionalnog festivala kreativnosti. Iz dorćolskih silosa „Žitomlina”, manifestacija se 2012. naselila u Savamali. Tih nekoliko prolećnih dana, potes od Brankovog mosta do hotela „Bristol” stecište je urbanog duha, otvorenog za razmenu ideja. Na desetine hiljada posetilaca iz zemlje i regiona uživa u filmovima, muzici, performansima, zanimljivim predavanjima i izložbama. Deo programa posvećen je i deci.

Druga važna „adresa” umetničkog distrikta je projekat „Urbani inkubator: Beograd”. Pre dve godine pokrenuo ga je Gete institut sa idejom da se u oblikovanje budućnosti zanemarenog dela prestonice uključe umetnici, arhitekte i aktivisti različitih profila.

Trudili su se da i žitelje Savamale podstaknu da se angažuju u oživljavanju četvrti. Španska kuća postala je paviljon u kome su se smenjivale izložbe, radionice, debate, književne večeri. Prošle godine „Urbani inkubator” postao je nezavisna neprofitna asocijacija koja razmenjuje ideje i praktična znanja o arhitekturi, urbanizmu, dizajnu, kulturi i umetnosti.

Kad karnevalska vreva i uzbuđenje utihnu, žitelji nekadašnjeg najprestižnijeg dela Beograda muče buka i zagađenje, ali priču o bogatstvu kontrasta ove četvrti rado dele sa svima koji u nju dolaze. Pre tri godine osnovali su Društvo starosedelaca i ljubitelja „Savamala” i učestvuju u brojnim projektima koji nastoje da joj udahnu novi život. Njenu dušu, kaže Tomica Spasić (65), član društva, čine neparna strana Brankove ulice, Zeleni venac, pravac prema Narodnom frontu i Kameničkoj ulici. Njom se spustite do Ekonomskog fakulteta i prema Autobuskoj pa sve do reke – e, to je prava Savamala, ponosan je on.

– Morate da je osećate, da znate kako ona diše, kada je u njoj pravo vreme za kupanje u Savi ili pecanje, ali i kada će nevreme, kada žene treba da sklone veš sa žice – objašnjava Spasić, koji pamti i ono doba kada su beogradske majke neposlušnim ćerkama pretile „Hoćeš da te udam u Savamalu?”.Reputacija mangupskog kraja, kome su jedino mogle da pariraju „ekipe” sa Dorćola i iz Sarajevske ulice, deo je romantičnih šezdesetih.

Savamala, prema procenama, danas ima 35.000 stanovnika. To je za oko dve trećine manje nego sredinom prošlog veka, kada je krajem kružila šala „Ako bi selili samo Ulicu braće Krsmanovića morao bi da se izgradi Braće Jerković 3”. Decenijama slušaju o grandioznim projektima koji je trebalo da promene lice desne obale Save. Nisu protiv modernizacije. Ona im je pre 100 godina donela epitet elitnog dela grada. Sada samo žele da se očuvaju savamalsku autentičnost. Nadaju se da će nju prepoznati i zaštititi budući graditelji „Beograda na vodi”.

D. A. – D. M.

----------------------------------------- 

Znameniti žitelji 

Starosedeoci sa ponosom ističu da su nekada njihove komšije bili čuveni pisci, advokati, novinari… U Savamali i na njenim rubovima stanovali su književnici Ivo Andrić i Branko Ćopić, glumci Gorica Popović i Irfan Mensur, muzičari Petar Toškov, Zafir Hadžimanov, Olivera Katarina...

-----------------------------------------

Kafana u kojoj se pisala istorija

Od nekadašnjih brojnih kafana, najznačajnija je „Zlatna moruna” na uglu ulica Kameničke i kraljice Natalije. Odatle su Gavrilo Princip i pripadnici „Mlade Bosne” krenuli u Sarajevo, u susret istoriji. Nekoliko starih dućana i zanatskih radnji duž Jug Bogdanove i Principove ulice odoleva vremenu. Među njima je bombondžinica „Bosiljčić” u kojoj se po starim receptima ručno prave slatkiši.

----------------------------------------- 

Vrt preduzetništva

Razvoj Savamale (Sava mahale), od Kosančićevog venca do današnjeg „Mostara”, počinje 1830. kada je hatišerifom Srbija dobila autonomiju. Knjaz Miloš je doprineo preobražaju tog dela grada preselivši pristanište sa Dunava na Savu. Sa izgradnjom Đumrukane (carinarnice) i naredbe „da se ljudi koji trguju i trgovinu posreduju moraju nastaniti na Savi” Savamala doživljava preporod. Već od 1841. godine cveta trgovina, a ubrzo je podignut i Kovačevićev han na mestu današnjeg hotela „Bristol”.

Mali pijac (između Beogradske zadruge i „Bristola”) postaje srce Savamale i sa Karađorđevom ulicom od 1862. najvažnije gradsko odredište. Osim magaza i dućana, ugledni trgovci, poput braće Krsmanović, Riste Paranosa, Konstantina Antula, Luke Ćelovića i Đorđa Vuča tu kupuju placeve i grade kuće.

Na prostoru isušene Bare Venecije 1884. izgrađena je Železnička stanica, a tramvajska linija spojila je Slaviju sa pristaništem.

Početak 20. veka zlatno je doba Savamale. Tada je bila najgušće naseljeni deo grada. Do 1914. regulisane su ulice, počela je izgradnja keja, podignuta osnovna škola, osnovan prvi novčani zavod u Srbiji... Prestižni prostor oko Malog pijaca postaje dostupan samo najbogatijim i najuglednijim Beograđanima. Među njima je i Luka Ćelović Trebinjac. Vredni trgovac sa Male pijace, potom predsednik Upravnog odbora Beogradske zadruge, najzaslužniji je za podizanje poslovnog zdanja Zadruge u Karađorđevoj ulici.

U Drugom svetskom ratu ovaj deo grada u bombardovanju je prilično porušen, a posleratnim favorizovanjem Novog Beograda gubi na značaju. Savamala i njena glavna arterija, Karađorđeva ulica, postaju saobraćajno čvorište u službi tranzitnog prometa, železničke i dve autobuske stanice.  Granice Savamale

Celinu pod prethodnom zaštitom omeđuju ulice: Brankova, Kraljice Natalije, Dobrinjska, Admirala Geprata, Balkanska, Hajduk-Veljkov venac, Sarajevska, Vojvode Milenka, Savska, Karađorđeva, Zemunski put do obale Save, obalom Save do podnožja Brankovog mosta.

Beogradska zadruga, Karađorđeva 48

1905–1907. građena prema projektu arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića

1979. proglašena za spomenik kulture od velikog značaja

2014. obnovljena i postala izložbeni centar budućeg „Beograda na vodi”

Kuća Đorđa Vuča, Karađorđeva 61–61a

1908. sagrađena prema projektu arhitekte Dimitrija T. Leka

1997. zaštićena kao spomenik kulture

Hotel „Bristol”, Karađorđeva 50

1910–1912. podignut prema projektu Nikole Nestorovića

1987. zaštićen kao spomenik kulture

Železnička stanica, Savski trg 1

1884. podignuta prema idejnom rešenju Austrijanca Fon Flatiha koje je razradio arhitekta Dragiša Milutinović

1983. spomenik kulture od velikog značaja

Krst sa Male pijace, park pored „Lastine” stanice

1862. znamen od crvenog mermera podigao je beogradski trgovac Ćira Hristić u čast junaka palih u oslobođenju Beograda 1806.

1987. proglašen za spomenik kulture

Španska kuća, Ulica braće Krsmanović 2

1880. podignuto je reprezentativno zdanje čiji su se vlasnici smenjivali kroz istoriju. Pripadala je Beogradskom pristaništu, carini, Srpskom brodarskom društvu, a bila je čak i Muzej rečnog brodarstva. Danas je to objekat bez krova i prozora

Manakova kuća

1830. podignuta na uglu ulica Gavrila Principa 7 i Kraljevića Marka 12

Naziv je dobila po vlasniku Manaku Mihailoviću, trgovcu, a danas je deo Etnografskog muzeja

1979. zaštićena je kao spomenik kulture od velikog značaja 


Komentari12
543da
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bishop of Cardbord City
To sto su neka imena turskog nasledja i moze da se promeni ali ova neka muzika sa kukumavcenjem koja potice iz iste culture - nazalost nikad.
Славиша Вук
Slazem se da je "savamala" besmisleno ime.
Станко Маркез
Baš sam iznenađen da Pupinov most nije nazvan Pupinova ćuprija. I još više me iznenađuje da ga nije otvorila Z Brunclik i ostali koji su izvodili performans na mostovima. Uzgred, čuo sam u Borči da ga zovu Putinov most.
СРПКО МЕДЕНИЦА
Усташе су у Другом св рату држале под окупацијом Срем и завели своју терминологију и овај НОРМАЛНИ народ ништа од тога није задржао! Хрватска је почистила све што их подсећа на заједничку државу и на нас. Колинда почиње свој инаугурациони говор са Хрватице и Хрвати....! Наши говори почињу обраћањем грађанима,грађанкама и грађанчићима! Не смемо да дозволимо да се стидимо себе,свог идентитета,имена... Зато мислим да је враћање турског топонима заиста без везе.
Данијела Симић
На Авали је био средњовековни,српски,град Жрнов. Из непознатих разлога ми ту планину називамо онако како су је Турци назвали. Ми чак и династију имамо која не носи своје презиме Петровић:Устанак у Србији је дигао Ђорђе ПЕТРОВИЋ! А то како су Турци звали Ђорђа,шта то нас Србе брига! Шта би било да су га назвали још погрдније?Ми би ,у њихову част,то усвојили? Па да ли је то нормално?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja