četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:29

Špijuni s vizit-kartama

Autor: Miroslav Lazanskiponedeljak, 16.02.2015. u 08:15
Комплет за прерушавање тајних агената на изложби у Оберхаузену Фото Фонет

Putovao sam u leto 1984. godine u Bukurešt radi intervjua s načelnikom Generalštaba oružanih snaga Rumunije, generalom armije Vasileom Mileom. Putovao sam vozom s beogradske stanice „Dunav”, spavaća kola bila su rumunska, kondukter je bio razdrljene košulje, neispeglanih pantalona, bez kravate, neobrijan. Nije me ni upitao za kartu. Čim smo ušli u Rumuniju, pojavio se na vratima kupea, izbrijan, uredna košulja, kravata, ispeglane pantalone: „Druže Lazanski, drugovi u Bukureštu vas čekaju”.

U Bukureštu sam odseo u vojnom hotelu, tako je odredio domaćin. To jutro, pre nego sam pošao na doručak, u sobi sam se glasno požalio na neispeglano odelo i česmu koja ne može do kraja da se zatvori. Kada sam se vratio s doručka odelo je bilo ispeglano, a česma sređena. Moj drugi boravak u Bukureštu bio je u avgustu 1989. kada sam intervjuisao predsednika Nikolaea Čaušeskua u njegovoj letnjoj rezidenciji u Snagovu. Posle intervjua, moj domaćin, rumunski vojni izaslanik u Beogradu, koji je za tu priliku doputovao u Bukurešt, odveo me je u restoran hotela „Atena palas”. Nakratko sam napustio večeru da bih iz hola hotela telefonirao redakciji da sutra šaljem intervju. Kada sam se vratio pukovnik me je sa smeškom upitao šta kažu u redakciji. Hotel „Atena palas” bio je glavna elektronska centrala za telefonsko prisluškivanje rumunske službe „Sekuritate”. Zapaljen je i srušen u događajima u decembru 1989. godine. Sačuvao sam telefonski račun, lepa je to uspomena. Tako su to radili Rumuni osamdesetih godina socijalizma u njihovoj zemlji. A mi?

Celokupni prostor bivše nam Jugoslavije u latentnom je stanju paranoje od domaćeg prisluškivanja, afere se nižu jedna za drugom, pljušte optužbe i kontraoptužbe, ko je sve bio „na merama”, a ko je naredio „mere”. Je li to bilo u skladu sa zakonom ili nije, da li se ulazilo i u privatan život ili se nadgledao samo službeni aspekt neke ličnosti? Fascinacija tajnim službama prisutna je na ovim prostorima još od vremena Branislava Nušića. Apisova „Crna ruka” preteča je službi koje navodno rade o glavi skoro svim glavarima ovih prostora. Zato je svakom ko dođe na vlast stalo da što pre uspostavi svoju kontrolu tajnih službi, jer informacije su često vrlo ubojito oružje.

Špijunaža je stara koliko i ljudska civilizacija, s vremenom su se samo menjale tehnologije i metode. Biti špijun s vizit-kartom, ili bez nje, tek je oznaka vremena i civilizacijska razlika od jedne do druge države. Na Zapadu, od sagovornika iz obaveštajnih i kontraobaveštajnih struktura dobijete vizit-kartu s njegovom funkcijom i brojevima telefona, kod nas je to tek nedavno postala praksa. Uzbuđujemo se i na samu pomisao da nas neko u Srbiji prisluškuje, a na činjenicu da nas prisluškuju stranci ostajemo nemi i nemoćni. Svaka strana ambasada u Beogradu ima, ili može da poseduje, mogućnost za prisluškivanje telefonskog saobraćaja u Srbiji. Mobilni telefoni se prisluškuju vrlo lako, stacionarna telefonija takođe nije problem za praćenje. Nemačka je Hrvatskoj uoči raspada SFRJ isporučila uređaj za automatsko prisluškivanje 50.000 telefona u minuti. Danas svaka jača zapadna kompanije ima mobilne uređaje za prisluškivanje konkurencije i za industrijsku špijunažu, to poseduju i jače političke stranke.

Ipak, dve trećine obaveštajnih informacija dobija se danas iz javnih izvora, putem medija. Dobre analitičke službe temelj su svake ozbiljne obaveštajne službe, jer niko ko pretenduje da se ozbiljno bavi politikom, ili biznisom, telefonom ne obavlja osetljive razgovore. Važnija diplomatska i politička komunikacija ide preko posebno zaštićenih linija i skrembluje se tako da se duge poruke sažimaju u mikronskom deliću sekunde, ali ni to danas nije sasvim sigurno. Slučaj kada su Sovjeti u Berlinu iskopali tunel, prikopčali se na telefonske linije i godinama slušali Amerikance i njihove saveznike, bio je upozorenje Zapadu da je došlo vreme za nove tehnologije. Tajno priključivanje na podvodne telefonske kablove i Sovjeta i Amerikanaca metoda je iz arsenala hladnog rata. Amerikanci godinama nisu hteli da se usele u novu zgradu ambasade u Moskvi jer su utvrdili da su Rusi skoro u svaku ciglu, naime građevinski je materijal bio domaći, ugradili prislušne uređaje. Nešto ranije su Rusi poklonili američkom ambasadoru u Moskvi grb američkog orla, grb je stajao neko vreme u kabinetu ambasadora, sve dok američke službe od sovjetskog prebega nisu saznale da su u očima orla instalirane male kamere i prislušni uređaji.

Američka obaveštajna služba NSA prisluškuje 200 miliona telefonskih razgovara u minuti širom sveta. Iz dve baze u Velikoj Britaniji i iz jedne britanske baze na Kipru sluša se sva telefonija u Evropi. Izgovorite samo „čarobne reči”, kao Al Kaida, predsednik Obama, predsednik Putin, Ukrajina, Angela Merkel, bomba, eksploziv i uređaji za snimanje vašeg razgovora se automatski uključuju. Pored NSA i ostalih 18 američkih obaveštajno-bezbednosnih službi imaju takođe kapacitet za taj posao i rade istu stvar, ali na druge načine. U eri „velikog brata” elektronika prati svaki naš korak. To, naravno, ne znači da je sve na izvol’te, da nema tajni koje se mogu sakriti. Da je to tako govore nam i vesti da je svako malo proteran neki ruski, američki, ili britanski diplomata zbog „aktivnosti koje su nespojive s njegovim statusom”. Eufemizam za špijunažu...

Miroslav Lazanski

-------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Građani traže slobodu govora, a neke službe slobodu prisluškivanja.

• Rusi su nam velika braća, a Ameri Veliki brat.

• Nebeski narod može da bude prisluškivan samo sa orbitalne stanice.

• Ombudsmana ne prisluškuju, nego preslišavaju.

• I predsednika prisluškuju. Zato ubuduće mora da pazi šta priča.

• Amerikanci prisluškuju ceo svet. Zato ih ometa kakofonija.

• Kad „službe” prisluškuju sindikalne vođe, radnici uživaju.

• Bolje da osluškuju građane, nego da ih prisluškuju.

Dragutin Minić


Komentari19
72344
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

carobne reci
Ideja, patent, patentno pravo,.. ili bilo koja druga rec koja moze doneti nocac, je carobna rec, ne samo one vojne ili bezbedosne. Moja jedna ideja je realizovana na MIT-u, posle dve godine od mog naivnog caskanja mobilnim i samo mobilnim telefonom. Nije mi krivo, jer je makar realizovana i kao takva dokazala nevrnom Tomi sa kojim sam uzalud razglabao telefonom, da je ideja realna i izvodljiva. Ja je verovatno ne bi ni realizova. A da, NSA finansira MIT u iznosu od preko 80% :))
Vladimir Mijovic
Lazanski, kada ćeš napisati tekst u kom ćeš uporediti vojne potencijale Rusije i Amerike? Realno, profesionalno. Hvala.
Nenad Nenadovic
Bilo bi lepo ako bi skako ko se dohvati telefona prvo izgovori carobnu rec, neka nas sve prisluskuju. bas bi im to bilo interesantno
zguzvana osecanja
Prisluskivanje ljudi je jos uvek "bezazleno" u odnosu na psihotroniku, koja vodi opstoj propasti ljudske vrste. I ukoliko, ono malo razumnih, ne zaustavi to ludilo, buducnost ce nam biti najgora vrsta robovlasnistva. Sve veci broj depresivnih i umobolnih govori da je upravo psihotronika na najboljem putu da zombira ljude. A mi smo oduvek bili odlican poligon, kako za strane, jos vise za domace eksperimente.
vladimir kos
Americki grb u koji je ukomponovan orao prezivio je 4 amaricka ambasadora saljuci informacije Rusima. Buba za prisluskivanje zvana "Zlatoust" je ugradjena u ovaj grb. To je vrhunsko djelo ruske obavjestajne sluzbe. Zasto? Aparat nije imao baterije I zato nije tako dugo otkriven. Osnova prislusne naprave bila je membrane koja je radila na principu radio-snopa iz zgrade preko puta ambasade koju je kontrolisala ruska obavjestajna sluzba. Prilikom razgovora ugradjena membrane vibrira, odbijeni radio-snop se modulira tako da se signal prima I desifruje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Politika prisluškivanja

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja