sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:39

S one strane slušalice i zakona

ponedeljak, 16.02.2015. u 08:15
Тито и Ранковић у време пријатељства Фотодокументација Политике

Prošlonedeljna tvrdnja da je Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane, koristio Vojnobezbednosnu agenciju (VBA) za nelegalno prisluškivanje, ponovo je rasplamsala raspravu oko starog pitanja – ko sve, na koji način i u koje svrhe presreće podatke o nekoj ličnosti.

Podsećanja radi, sadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić otkrio je da je VBA 2009. godine nabavila uređaj za prisluškivanje, a da je od 2012. godine on „zapečaćen” i da se sada nalazi u vojnom magacinu. Gašić je tvrdio da su zahvaljujući tom uređaju prisluškivani bivši predsednik Srbije Boris Tadić i članovi partije iz koje dolazi Šutanovac – Demokratske stranke (DS). Nema podataka da li je pokrenuta bilo kakva istraga o tim navodima, dok je Šutanovac najavio privatnu tužbu protiv Gašića.

Sagovornici „Politike” iz bezbednosnih krugova tvrdili su da je neuobičajeno da Vojska uopšte nabavlja taj uređaj. Jer, VBA samostalno može da prikuplja listinge telefona (dakle samo podaci o tome s kim neko razgovara, a ne šta razgovara), a da je ustaljena praksa da se za prisluškivanje, uz svu neophodnu dokumentaciju i odobrenja suda, obrate Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) koja taj posao tehnički obavlja za VBA. Takav princip se u bezbednosnim krugovima ocenjuje kao veoma dobar, jer je eliminisana mogućnost da se ljudi nelegalno stavljaju „pod mere”. Pojedini sagovornici tvrde da je broj takvih zahteva VBA „toliko mali” da se njima nije ni isplatilo da nabavljaju opremu za prisluškivanje. Kasnije su sagovornici „Politike” koji su direktno bili uključeni u nabavku tog uređaja ispričali da je oprema kupljena za potrebe praćenja stanja u Kopnenoj zoni bezbednosti i da je trebalo tamo da bude stacionirana. Iz nikad objašnjenih razloga, oprema je zadržana u Beogradu i nikad nije korišćena za prvobitne potrebe.

Podatak o tome koliko obaveštajne agencije Srbije prisluškuju ljudi smatra se tajnom i on se ne objavljuje.

Razmena optužbi između sadašnjeg i bivšeg ministra odbrane samo je poslednja u nizu afera o nelegalnom prisluškivanju, ali nijedna nije dobila svoj epilog. Prva takva afera je još iz 1966, kada je Aleksandar Ranković optužen da je prisluškivao Tita, a poslednja ona u kojoj se tvrdi da je blizak saradnik nelegalno prisluškivao predsednika. U međuvremenu se desilo još nekoliko slučajeva koji nikad do kraja nisu rasvetljeni.

Tako je recimo BIA pre deset godina podnela krivične prijave protiv bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića i bivšeg načelnika Državne bezbednosti Gorana Petrovića. Oni su bili osumnjiči da su nelegalno prisluškivali advokata Tomu Filu i novinara Vuka Cvijića. Epilog nikad nismo dobili.

Tih godina je BIA izvadila iz zidova kuće Vuka Draškovića prislušne uređaje, ali niko nije odgovarao zbog „ozvučavanja”. Samo je rečeno da uređaji u toj kući postoje još iz vremena kada je u njoj živeo zapadni diplomata, a da su se službe za vreme Miloševića samo naslonile na postojeću „infrastrukturu” kako bi saznale šta priča tadašnji vođa opozicije.

Pre tri godine, predsednik Tomislav Nikolić otkrio je da njega i tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića neko prisluškuje.

Ali ni taj slučaj nije dobio epilog. Sektor unutrašnje kontrole je napravio izveštaj i prosledio ga na dalje postupanje. Tužilaštvo koje bi po slovu zakona trebalo da bude „gospodar postupka” ništa nije uradilo.

Sve se završilo na Vučićevom obraćanju javnosti u kojem su pobrojani statistički podaci o tome koliko je ljudi prisluškivano za proteklih nekoliko godina i koliko je puta pristupljeno takozvanim zadržanim podacima, u koje se ubrajaju i telefonski listinzi.

Ko je u tom slučaju pokušao da prodre u listinge razgovora Nikolića i Vučića, i dalje je nepoznato.

Načini za prisluškivanje su najrazličitiji. Muzejske postavke u VBA i BIA iz prethodne decenije otkrile su dosta o tome kako su se špijuni nekada dovijali da saznaju osetljive informacije. Tako se u muzejskoj zbirci, između ostalih, može pronaći knjiga sa ugrađenim povećim prisluškivačem, ali i torba sa specijalnim otvorom za kameru.

Sa razvojem mobilne telefonije i interneta taj posao im je znatno olakšan. Sada je dovoljan jedan klik da bi se pristupilo nečijim komunikacijama. Ta lakoća pristupa je otvorila i drugi problem – zloupotrebe, pa su razvijeni različiti mehanizmi kontrole agencija i službi koje imaju mogućnost praćenja i prisluškivanja.

U nezvaničnim razgovorima se moglo čuti da je metod rada onih koji su želeli neovlašćeno da pristupe nečijim podacima bio taj da do informacija dođu „bočnim stranama”. Tačnije nije se uzimao listing razgovora onog ko je cilj prisluškivanja, već ljudi sa kojima je žrtva u neposrednom kontaktu.

Tako se ispostavilo da je svojevremeno praćen i budući direktor BIA Aleksandar Đorđević koji je u vreme, kada je stavljen na mere, bio advokat. Priča ide tako da se pre nekoliko godina ulazilo u njegove listinge razgovora kako bi se došlo do toga s kim Aleksandar Vučić (tada opozicionar) sve komunicira. Te nezvanične informacije je kasnije potvrdio Goran Vesić, sadašnji gradski menadžer Beograda, koji je u jednom intervjuu rekao da se pored Đorđevićevog telefona, ulazilo i u njegove listinge.

Drugi zabeleženi način nelegalnog prisluškivanja ogleda se u primeru jedne poznate novinarke, koja je prisluškivana neposredno posle 5. oktobra. U njenom slučaju, postojao je nalog istražnog sudije da se sprovedu operativne mere utvrđivanja ko je vlasnik broja telefona, jer postoji sumnja da taj broj koristi izvesni Branko, narko-diler. Iako se već u prvom razgovoru na merama pokazalo da taj broj on ne koristi, prisluškivanje se nastavilo narednih meseci.

Na sličan način, a otprilike u isto vreme kada se slušala tadašnja opozicija, neko je pokušao da pristupi i telefonskim razgovorima Miodraga Rakića koji je tada bio koordinator svih službi bezbednosti i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost. MUP je u ime Uprave kriminalističke policije (UKP) podneo zahtev BIA da se na mere stavi nepoznati broj telefona. Srećom po Rakića, jedan pripadnik BIA je znao njegov broj i na vreme sprečio da se njegov telefon stavi pod mere. Rakiću je objašnjeno da je došlo do permutacije brojeva telefona i da nije namerno pokušano njegovo prisluškivanje.

Osim tog institucijalnog oblika prisluškivanja, sa razvojem tehnologije otvorila se i mogućnost sve većeg nelegalnog praćenja komunikacija drugih koji ne pripadaju službama bezbednosti. Sve je više izveštaja o tome kako je moguće na tržištu, dosta povoljno, nabaviti ovu opremu.

Iz sveta ti primeri dolaze češće nego iz Srbije, mada se s vremena na vreme pojave pojedini oglasi koji reklamiraju mogućnost praćenja razgovora mobilnih telefona. Naruku onih koji se bave tim oblikom zloupotrebe ide i činjenica da je uvoz opreme za tajno snimanje i prisluškivanje u Srbiji potpuno slobodan.

Sofisticirana oprema za ilegalno prisluškivanje koristi se za sve i svašta. Od polaganja ispita pa do industrijske špijunaže.

Malo neverovatno zvuči, ali razmere ilegalnog prisluškivanja u Srbiji otkrio je nehotice Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) kada su njegovi službenici istraživali stanje u kojem se nalaze radarski sistemi za odbranu od grada.

Budući da radarski sistemi na celoj teritoriji Srbije nisu povezani u jednu celinu, ali i da veliki problem predstavlja instalirana komunikaciona oprema na radarima, RHMZ je formirao posebnu komisiju 2009. godine. Njen zadatak bio je da proveri instaliranu komunikacionu opremu na svih trinaest radarskih centara, kao i na meteorološkoj stanici Kopaonik, zgradi RHMZ-a i objektu Zeleno brdo. Po zaključcima komisije, na većini objekata nisu pronađeni pisani tragovi o datumima montiranja, servisiranja i namene većine svih pronađenih uređaja.

Na kontrolisanih 16 objekata identifikovano je više od 430 antenskih uređaja i druga komunikaciona oprema kao što su primopredajne radio-stanice, računarske mreže sa serverima, modemi i neidentifikovani elektronski uređaji nepoznatih vlasnika i nejasnog porekla.

Pored legalno postavljenih antena MUP-a, BIA i Vojske Srbije, više od 300 antena je nelegalno postavljeno, odnosno nema dokaza da za to postoji pravni osnov. Jedan broj tih uređaja koji mogu služiti za prisluškivanje, postavljen je odmah pored antena BIA i MUP-a.

Dušan Telesković


Komentari12
6cfe5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

проф. др Миливој Б. Гаврилов
Навод “открио је нехотице Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ)“ требао би да гласи “открила је нехотице Комисија РХМЗ“, јер РХМЗ никада није прихватио Извештај трочлане Комисије. О томе сведоче активности ондашњег Директора РХМЗ да некако поништи закључке Комисије, pa је у неколико наврата формирао друге комисије које су покушавале нa бројним само канцеларијским заседањима да оспоре наводе праве Комисије и да направе другачији извештај. Можда су формално-правно у томе и успели, што мени није познато, али све што је наведено у оригиналном Извештају добијено је инспекцијом терена. Наком предаје Извештаја, тадашњи Заменик директора РХМЗ, г-дин М. Зарић, као иницијатор ове инспекције, био је смењен са положаја убрзаном процедуром на првој седници Владе РС, а два члана Комисије су била мобингована, док је моја маленкост, као трећи члан, напустио РХМЗ. У тој афери је прекршено низ Закона, пре свега у вези злоупотребе државне имовине и неоснованог богаћења, а можда и шпијунаже, али колико је мени познато никакве правне последице против учесника у овим криминалним радњама нису предузете, иакао су Извештај добили и истражни органи РС.
Zemljorad Obradovic @ Djerdj Juhas
O Titu samo dobro? Slazem se: - dobro nas je zaglupeo - dobro nas je zaslepio - dobro nam je pricao bajke - dobra nas je ubedio da je sve u najboljem redu - i na kraju, zaista je bilo dobro u Titovo vreme, ali ipak nas nije dobro pripremio za vreme posle njega.
gedza sumadinac
Ja sam apsolutni laik za ovu tehnologiju,ali me interesuje kako g-din Cvorovic u svom napadu na "komisiju" potencira neznanje ljudi o tehnologiji o kojoj prave izvestaj,a u svom komentaru tvrdi 'Na tim lokacijama je svasta kaceno..' ,pa sta je kaceno vi ste ekspert?U Srbiji je najveci problem sto su ostatci komunistickih i jugoslovenskih sluzbi svuda i po svim institucijama, i drza se tih pozicija ko ozebo sunca.To im je nacin da apsolutno kontrolisu haos koji je u zemlji i kompromituju manipulativnim lazima koga hoce i kad hoce,a nikome ne odgovaraju za to.Dovode koga hoce i otpustaju koga hoce.Svaka drzava mora da ima svoje sluzbe.Srbija bi trbalo da ima ljude u tim sluzbama koji nemaju alternativnu otadzbinu u komsiluku.Kad se te stvari dovedu u red, eto reda i u Srbiji.
Djerdj Juhas
O TITU samo DOBRO! On je - nazalost - umro ostavljajuci nas u ovo nemilo vreme gde ceo svet jedna velika mocvara. On nije kriv za ovo nasu nesrecu.
fakti o nama
Kakvi smo oduvek bili , cudo je da jos postojimo. Toliko o , u nas , ne istrazenom polju o naivnosti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Politika prisluškivanja

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja