subota, 16.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Šest puta „ua” za radničku klasu

Autor: Zoran Ćirjakovićčetvrtak, 19.02.2015. u 08:15

Razbijanje slatkih iluzija uvek je tužno. Svako ko veruje da levičarski bauk danas kruži Srbijom trebalo je da dođe na skup „Protiv mera štednje i privatizacije – solidarnost sa narodom Grčke”, koji je u nedelju na Trgu republike u Beogradu organizovalo 17 levičarskih organizacija i udruženja okupljenih u „Levi samit Srbije”.

Sve sa novinarima i poslovičnim šetačima pasa, čekačima autobusa i slučajnim prolaznicima, po divnom danu na skupu samoproglašene „srpske Sirize” okupilo se pedesetak ljudi. Jedno od šest „ua”, koje su govornici pokušali da izmame iz deprimirajuće malobrojne i anemične publike, bilo je kada je jedna od aktivistkinja pročitala da „u Srbiji ne postoji nijedna partija bilo u vlasti bilo u opoziciji koja zastupa radničku klasu”.

To je, nažalost, tačno. Ali izgleda da takva snaga ne postoji ni van stranaka koje nam neoliberalizam nude pod različitim, neretko levičarskim etiketama. Broj prisutnih bio je desetak puta manji od broja ljudi koji su na različitim „fejsbuk” grupama objavili da dolaze. Postavlja se pitanje: Ima li naša ponižena radnička klasa razloga da veruje levičarskim „aktivistima” čiji se angažman svodi na lajkovanje na „Fejsbuku” i šest „ua” za neprijatelje pravednije i jednakije budućnosti Srbije?

Koliko smo, čak i u ostatku Evrope, daleko od bilo kakve levičarske alternative neoliberalizmu, demonstrirao je prethodnih dana i Aleksis Cipras. Svakim danom, novi grčki premijer je odustajao od ponekog zahteva koji daje osnovu da se njegova politika nazove alternativnom. Štaviše, rešenje koje danas nudi u skladu je sa neoliberalnom logikom – kada se pojavi teško rešiv problem, treba izmisliti nov „egzotičan finansijski instrument” koji maskira njegovo postojanje i odlaže bolno suočavanje sa posledicama.

Nažalost, kao i mnogo manje radikalni francuski predsednik Fransoa Oland, i Cipras se brzo sudario s preprekama koje nameće činjenica da je neoliberalizam – sa izuzetkom Kube i Severne Koreje – kolonizovao celu planetu. Zato se svaki političar koji pokuša da sprovodi malo levičarskiju politiku, što podrazumeva ignorisanje razmera i prirode globalne hegemonije neoliberalizma, brzo suoči sa još većim problemima od onih koje pokušava da reši.

Ono što ipak daje nadu nije mera u kojoj je Cipras kao premijer ostao pravi, „radikalni” levičar, već činjenica da je čak i njegov malo humaniji „neoliberalizam lajt”, i bez kravate, izazvao toliko veliku paniku u zapadnim centrima finansijske, političke i medijske moći.

Veličina ocrnjivanja i stepen satanizacije u velikim zapadnim medijima postali su dobra mera validnosti alternativa koje nam se nude. Ako je suditi po Si-En-Enu i ostalim neformalnim glasilima naših neoliberalnih gospodara, moderni, islamom inspirisani pokreti i partije jedini su danas u stanju da artikulišu stvarnu ekonomsku, političku i društvenu alternativu.

S jedne strane, snažno oslonjeni na ideje zajedništva, jednakosti i solidarnosti, oni u muslimanskom svetu, ali i na Zapadu, pokrivaju prostor koji je nekada bio rezervisan za danas bezidejnu levicu. S druge strane, oni jedini pružaju organizovan otpor i uspevaju ne samo da kontrolišu ogromne teritorije, već i da na njima oživotvore principe koji ne predstavljaju puku modifikaciju neoliberalnog recepta.

Zato jedini bauk koji danas kruži Srbijom, Evropom i svetom jeste bauk Islamske države. Idejno bankrotiranim levičarima je mnogo teže nego samouverenim neoliberalima da prepoznaju da nije Cipras već Abu Bakr el Bagdadi konačno pokazao da Margaret Tačer, proročica „kraja istorije”, nije bila u pravu kada je tvrdila da alternativa neoliberalizmu više nije moguća.

Pored mešavine neverice, straha i gađenja koju bude zastrašujuće slike brutalnosti, Islamska država daje nadu da će se jednog dana ponovo pojaviti i neki levičarski bauk. Možda bi jedna takva, validna leva alternativa neoliberalizmu konačno naterala čak i lenje srpske „radikalne levičare” da shvate da se do promena, pa i do revolucije o kojoj vole da govore, neće stići lajkovanjem i fejvovanjem.

Za početak, potrebno je da se, bar po sunčanom februarskom danu, nekako nateraju da pre dva ustanu iz kreveta. Makar da, umesto mame, usput prošetaju psa. Velike promene često kreću od malih stvari.

Fakultet za medije i komunikacije


Komentari22
cc52f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бодин Ракић
У новом прилогу г. Ћирјаковића није тешко запазити једну упадљиву противречност, ону из тврдње у наслову:" Шест пута 'уа' за радничку класу", наспрам тврдње из последње реченице трећег пасуса: "Има ли наша понижена радничка класа разлога да верује левичарским "активистима" чији се ангажман своди на лајковање на "фејсбуку" и "уа" за непријатеље праведније и једнакије будућности Србије? - пише г. Ћирјаковић. Питам се: Зашто онда шест пута "уа" за радничку класу, када су за све криви левичарски "активисти", дакле интелигенција, без које је, барем према традиционалном схватању, радничка класа "обезглављена". Насупрот томе, током више деценија Титовог самоуправљања, радничка класа је била не само главна управљачка сила него и главна управљачка "мудрост". АХ ТЕ ЗАБЛУДЕ!
Dejan Ratkovic
Srbijo SRAMOTO...!Menjan drzavljanstvo..smesta..
u u
nesto su mi na trzisnom resenju zamukli.. tamo su raspredali godinama jalovo o neokonovima.. ono zadnje da napise ivan jankovic, potpuno neocekivano od njega.. ima i jedan komentar , kao da nesto vidi, sto nije video ranije,, stavlja i znake navodnika n asvoje reci, neki mu je salto mortale u glavi.. bar mi s ecini..
billy the dog
Za ideje, koje su danas veoma bliske, nekim elitnim krugovima levog i desnog centra na Zapadu, sredinom XIX veka, 1849, dobijalo se sesnaestak godina robije u Haleu, u Nemackoj. Plenili su se rucno ispisani spisi, a njihovi tvorci, morali su da emigriraju u Sjedinjene drzave, da bi izbegli zatvorske kazne i da bi tamo objavili svoje zamisli. Ono sto je nedostajalo tadasnjim levim hegelijancima, bile su ideje kako da sprovedu svoje zamisli u delo. Pozivi za "Novim Rimom", za Sjedinjenim drzavama sveta, koji treba da bude antidot "nacionalnom monstrumu" i Svetoj Alijansi, bili su sasvim idealisticki i nisu bili praceni odgovarajucim metodama da bi te ideje mogle da se sprovedu u delo.Dezintegracija nacija, nacionalnih drzava, pripadajucih kultura i jezika, morala, porodice, religije, nije mogla da bude nametnuta silom.Otpori su bili veliki, a zatim su Marks i Engels, usmerili revolucionarne ideje u naucni socijalizam, koji je izgubio svoju poslednju bitku u Hladnom ratu. Pax Hegeliana
billy the dog
Za ideje koje danas na Zapadu sprovode elite takozvanog levog i desnog centra, sredinom devetnaestog veka, 1849, dobijalo se sesnaestak godina robije u Haleu, u Nemackoj. Plenili su se rucno ispisani spisi, a njihovi tvorci, morali su da emigriraju u Sjedinjene drzave, da bi izbegli zatvorske kazne i da bi tamo objavili svoje zamisli. Ono sto je nedostajalo tadasnjim levim hegelijancima, bile su ideje kako da sprovedu svoje zamisli u delo. Pozivi za "Novim Rimom", za Sjedinjenim drzavama sveta, koji treba da bude antidot "nacionalnom monstrumu" i Svetoj Alijansi, bili su sasvim idealisticki i nisu bili praceni odgovarajucim metodama da bi te ideje mogle da se sprovedu u delo. Dezintegracija nacija, nacionalnih drzava, pripadajucih kultura i jezika, morala, porodice, religije, nije mogla da bude nametnuta silom. Otpori su bili veliki, a zatim su Marks i Engels, usmerili revolucionarne ideje u naucni socijalizam, koji je izgubio svoju poslednju bitku u Hladnom ratu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja