ponedeljak, 12.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:00
NE SAMO O POSLU: MILAN RASPOPOVIĆ

Direktor sa najdužim mandatom

Profesor Ras, kako su ga krajem šezdesetih prozvali đaci, sinonim je za Matematičku gimnaziju. Ceo radni vek od 38 godina posvetio je školi koja je iznedrila više od 250 doktora nauka i stručnjake „bisere rasute po celom svetu”
Autor: Slavica Berićponedeljak, 23.02.2015. u 08:00
Професор Милан Распоповић поносан је на своје бивше ђаке, стручњаке широм света

Sretenjskim ordenom trećeg stepena za naročite zasluge odlikovan je prošle nedelje na Dan državnosti Srbije i  profesor dr Milan Raspopović, jedan od osnivača i dugogodišnji direktor Matematičke gimnazije u Beogradu. Ako je verovati đacima – najbolje srednje škole u Srbiji i jedne od najpriznatijih u svetu. Povod za dodelu visokog priznanja bilo je obeležavanje pet decenija postojanja Matematičke gimnazije.

– Samo smeli ljude vode čovečanstvo napred – rekao je u svom obraćanju prisutnima prilikom uručivanja odlikovanja predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

A profesor Ras, kako su ga krajem šezdesetih prozvali đaci, u celom svom radnom veku uvek je koračao vođen svojim vizionarskim idejama. Bila je to karijera koja će se teško ponoviti, tvrde znalci prilika u nauci. Bio je direktor Matematičke gimnazije u Beogradu 31 godinu i mesec dana, po čemu je apsolutni rekorder srpske prosvete. Zato i ne čudi što važi za jednog od najistaknutijih prosvetara i pedagoga u Srbiji još od vremena Dositeja Obradovića. Doduše, dva puta je odbio da sedne u stolicu prvog srpskog popečitelja prosvete, baš kao i mnoge primamljive prilike da za mnogo veći novac i bolje uslove rada ode u beli svet.

Svojim nesvakidašnjim zamislima i nesebičnim zalaganjem obogatio je nastavni program Matematičke gimnazije, čiji su učenici iz godine u godinu donosili sve više odličja s najpoznatijih međunarodnih takmičenja u matematici, fizici, informatici i astronomiji. Po broju osvojenih nagrada (oko 400) ova srednja škola nema premca u svetu.

Za učenike prof. dr Milana Raspopovića možemo reći da su „biseri rasuti po celom svetu”, jer za mnoge nije bilo posla u zemlji. Danas je više od 400 magistara i preko 250 doktora nauka zaposleno na najprestižnijim fakultetima: na Oksfordu, Kembridžu, Harvardu, Stenfordu, Prinstonu, Kolumbiji, Berkliju, MIT-u... i u najmoćnijim kompanijama širom sveta, pronoseći slavu svoje domovine, svoje škole i svog nezaboravnog direktora.

– Đaci naše škole postaju i profesori i direktori Matematičke gimnazije, poput dr Vladimira Dragovića, s tim da je i njegova ćerka bila naš đak, sada uspešan student na prestižnom Univerzitetu MIT u Americi. Od 2008. na mestu prvog čovekaje mr Srđan Ognjenović, nekadašnji učenik, takmičar i omiljeni profesor. Tradiciju je nastavio sin Ivani bio odličan đak ove škole. Uspešno je završio studije matematike u Beogradu – priča prof. dr Raspopović dok u sećanje priziva bosonogo detinjstvo i učenje uz petrolejku. Po zvaničnim dokumentima rođen je 6. jula 1936, iako je stvarni datum 8. avgust 1935, u selu Martinići kod Danilovgrada.

– Matična dokumentacija je tokom Drugog svetskog rata uništena, pa su kasnije uneti netačni podaci. Otac Obren i mati Njegoslava imali su četiri sina, od kojih sam ja bio najstariji, i ćerku – podseća naš sagovornik i dodaje da ga je otac sa pet godina odveo kod učitelja Vasa Đuranovića da vidi šta mu je činiti jer je već tada znao da čita. Proverio je Vaso i kakav je u računu:„Biće tvoj sin sjajan đak. Biće dika porodice i cijelog plemena.”

Imao je sedam godina kada su se majka i on razboleli od tifusa. Te ratne godine prećutkuje.Drage su mu uspomene na đačke dane, kada je do škole u Danilovgradu pešačio po šest kilometara i još toliko u povratku kući. Potom se upisao u Titogradsku gimnaziju.

– Imao sam profesore koji su me „zarazili” ljubavlju za fiziku: u osnovnoj školi Luka Bošković, a u gimnaziji Luka Milić – ne propušta da kaže. Slučajno ili ne, i unuk profesora Raspopovića zove se Luka.

Prirodno-matematički fakultet u Beogradu upisao je 1955. godine. Diplomirao je na Odseku za fiziku 1959, među najuspešnijim u svojoj generaciji. Prva zgrada u koju je kročio kada je stigao u Beograd bila je palata „Albanija” u čijem prizemlju se nalazila velika knjižara – „vrelo znanja i zborno mesto za sastanke”.

Njegov studentski život je priča za sebe:

– I danas, kada prođem pored Studentskog grada, svaki put bacim pogled na prozore sobe 272 na drugom spratu Prvog bloka. Soba trokrevetna i još pride dva-tri ilegalca. Išlo se i na radne akcije. Učestvovao sam u izgradnji autoputa Beograd–Ljubljana – priča nekadašnji udarnik i fudbaler u fudbalskom timu „Fizičar”.

Vojsku jeslužio na Visu.

– Pred sam kraj vojnog roka odemo u Komižu, bila je neka fešta. Tu sam upoznao Vinku. Nekoliko meseci kasnije došla je u Beograd. Dovela je majku na lečenje kod dr Isidora Papa, sreli smo se i, eto, nedavno smo obeležili pola veka braka. Njoj dugujem zahvalnost što sam mogao da se posvetim poslu – naglašava Raspopović.

Nakon završenih studija fizike zaposlio se u Institutu za nuklearne nauke u Vinči. Tada među vodećim u Evropi.

– Jedne večeri se ćerka Jadranka rasplakala. Gazdarica koja je živela u istoj kući graknula je: „Ućutkajte bebu!” Ponuđeni stan je bio presudan da pređem u Četrnaestu beogradsku gimnaziju –priznaje naš sagovornik. Uz rad je magistrirao, potom bio stručni saradnik u Institutu za fiziku i, kako se kasnije zbivalo, ceo svoj radni vek proveo je radeći više poslova. Kadgod ga je neko upitao koliko mu traje radno vreme, uzvraćao je rečima Nikole Tesle: „Ako se u rad ubrajaju snovi, moj radni dan bio bi 24 sata.”

I u drugim prilikama voleo je da se poziva na mudre misli, a jednu od najdražih koju je prigrlio odavno je izgovorio Emilijan Josimović: „Broj i mera, to je moja vera.” Ispostaviće se da je skoro četiri decenije u duhu te krilatice podučavao mlade fizici, matematici i filozofiji nauke.

Prva u Srbiji

Odluka da se osnuje Matematička gimnazija u Beogradu ozvaničena je 23. maja 1966. I od tada do naših dana ostala je u zdanju Zadužbine Perse i Riste Milenkovića u Ulici kraljice Natalije 37, a u socijalističko vreme Narodnog fronta.

– Prof dr Vojin Dajović bio je opsednut idejom sovjetskog akademika Andreja Kolmogorova, profesora Univerziteta „Lomonosov” u Moskvi, koji je sa svojim saradnicima osnovao školu za talente okupljene sa cele teritorije SSSR-a (počela je da radi šezdesetih godina 20. veka).

Pedesetak đaka u tri odeljenja i troje razrednih starešina – to je bila Matematička gimnazija u prvoj godini postojanja, u jesen 1966. Danas je to uvažena dama srpskog prosvetiteljstva.

Da je matematika u genima, potvrđuje porodica profesora Milana Raspopovića. Sin Zoran, ćerka Jadranka i unuka Iva (Jadrankina kći) završili su Matematičku gimnaziju. Da nije bilo protekcije potvrđuju dalje školovanje i njihove kasnije titule. I sin i ćerka su doktori nauka, a Jadranka je počasni član Njujorške akademije nauka. Unuka Iva je završila Elektrotehnički fakultet kao student generacije.

Otkriva nam da je oduvek želeo da se njegova deca stručno usavršavaju po celom svetu, ali pod uslovom da se vrate u svoju zemlju i radom uzvrate svom narodu. Tako se dešavalo: odlazili su u svet i vraćali se u Srbiju.

U tri decenije direktorovanja profesor je pregrmeo more radosnih i tegobnih dogodovština. Prvih se svaki put seti, druge onako usput pomene za nauk budućim pokolenjima.

S neskrivenim zadovoljstvom priča kako je uspeo da se izbori sa reformom školstva Stipe Šuvara, kome jedino nije pošlo za rukom da ugasi Matematičku gimnaziju u Beogradu! Tri godine stariju imenjakinju iz Zagreba ukinuo je 1979, uprkos tome što ju je vodila rođena sestra Vladimira Bakarića, veoma bliskog saborca Josipa Broza Tita. Nekoliko godina kasnije, na jednom od susreta srednjoškolskih direktora Beograda i Zagreba, ona je pitala svog beogradskog kolegu:

– Kako uspeste da sačuvate svoju?

– Kako vi ispustite svoju školu? Zašto niste iskoristili pomoć i podršku svoga brata?

– Ni on nam nije mogao pomoći!

Obelodanio joj je tada svoje ubojito oružje: blistave uspehe svojih đaka. Tako je ispratio 12 ministara prosvete, a trinaesti, Gašo Knežević, nije ga primio u svom kabinetu, niti je izašao u hodnik da se s njim rukuje na odlasku u penziju.

Penzionisani univerzitetski profesor, doktor fizike Milan Raspopović s puno ljubavi govori o svojim učenicima, uz opasku da je nadarenom učeniku potreban talentovan profesor. Timskom radu i harmoniji koji vladaju u školi pripisuje sve uspehe. Matematička gimnazija predstavlja elitnu školu, jer privlači najdarovitije, odgaja ih i priprema za studije. Odlikuju je naročiti nastavni plan i program, strog odabir učenika, saradnja sa Univerzitetom u Beogradu (gotovo 40 odsto časova drže univerzitetski profesori) i vrhunski nastavnici koji moraju da prate naučna dostignuća i da pišu knjige i udžbenike.

Na kraju razgovora tražimo savet od profesorske legende za uspešno učenje matematike. Prva mu je lekcija da je matematika nauka koju treba voleti, razumeti i neprestano učiti. Jedna karika pokidana u tom lancu ravna je propadanju u provaliju, iz koje se s mukom izlazi.

-----------------------------------------------------------

Nenadmašan u udžbenicima

Uporedo sa nastavničkim i direktorskim pozivom, profesor Milan Raspopović je napisao veliki broj udžbenika i priručnika iz fizike i matematike za osnovne i srednje škole i fakultete koji se i danas koriste u nastavi kod nas i u zemljama nastalim raspadom Jugoslavije (95 udžbenika; ako se uzmu u obzir dopunjena, prerađena i popravljena izdanja, to prelazi 250 naslova)!

Po broju naslova, tiraža i zbiru izdanja koja su u upotrebi gotovo pet decenija, on je jedinstven i nenadmašan autor u istoriji udžbeničke literature na ovom području.

-----------------------------------------------------------

Odeljenja širom Srbije

Milan Raspopović je magistrirao na Prirodno-matematičkom fakultetu, odsek za fiziku, u Beogradu, 1965. godine, a doktorirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu 1977(„Uticaj učenja i shvatanja Ludviga Bolcmana na fiziku i filozofiju”).

U zvanje docenta izabran je 1982. godine, za vanrednog profesora 1986. godine i za redovnog 1990. na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Učestvovao je u velikom broju naučnostručnih rasprava posvećenih školovanju darovitih učenika. Prvi je izneo ideju (i učestvovao u njenom sprovođenju) da se otvore posebna odeljenja za darovite učenike širom Srbije.

-----------------------------------------------------------

I matematičarima je mesto na terasi

– Lepo je što dočekujemo naše sportiste na balkonu gradske skupštine – kaže profesor Raspopović. – Ali hajde jednom da tamo dočekamo i naše olimpijce iz matematike, fizike... okićene zlatnim medaljama. Dajmo da bar jedan od njih dobije stan. Da se i o njima piše.


Komentari3
aab83
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Terzic, Hjuston
Srdacno cestitam znacajno drustveno priznanje zasluznom dugogodisnjem direktoru Matematicke gimnazije u Beogradu i univerzitetskom profesoru dr. Milanu Raspopovicu. Tu cuvenu gimnaziju je 3 godine pohadjao moj sin Balsa Terzic, a zatim je nastavio studije u SAD, gde je i doktorirao (FSU).Iz njegovog razgovora sa mnogim njegovim kolegama koje sam sretao u Beogradu i SAD slusao sam samo pohvalne reci o toj skoli,iz cega se moze izvesti zakljucak da Matematicka gimnazija u Beogradu tako uspesno priprema te mlade ljude da se mogu ravnopravno nositi sa vrhunskim americkim i svetskim studentima, sto moze sluziti na cast rukovodstvu i nastavnickom osoblju te elitne skole,a posebno takvom pregaocu i eruditi kakav je Milan Raspopovic.Mislim da je prigodna prilika da ovde pomenem naseg zajednickog mentora akademika Dragisu Ivanovica koji nas je usmeravao na interdisciplinarna istrazivanja.Milan je zajedno sa njim bio recenzent moje knjige "Ajnstajnova slika sveta",na sto sam im posebno zahvalan.
Реља Петровић
Искрено се надам да сте се трудили да будете иронични са овим текстом, јер је оваква доживотна "владавина" скандалозна.
Igor V bivsi ucenik matematicke gimnazije
Zasto bi se menjao direktor ako je dobar. Sta je lose/ili trebalo je mnogo bolje da uradi?
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja