subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:26

Čovek sa mnogo lica

Autor: Dubravka Lakićsubota, 21.02.2015. u 21:57
Фото Бета

Na nedavno završenom 65. Berlinskom festivalu, američki glumac, scenarista, reditelj, producent, poeta i profesor – Džejms Franko (Palo Alto, Kalifornija, 1978), zasigurno jedna od najvećih filmskih zvezda današnjice, bio je prisutan kao protagonista filmova „Kraljica pustinje” Vernera Hercoga (uz Nikol Kidman), „Sveće biti dobro” Vima Vendersa (uz Šarlotu Gejnzbur) i „Ja sam Majkl” Džastina Kelija (kojem je i producent).

Odrastao uz svoja dva mlađa brata, u porodici majke književnice (jevrejskog porekla) i oca biznismena (švedsko-portugalskog porekla), Džejms Franko je u školi bio odličan đak, posebno zainteresovan za prirodne nauke i matematiku, ali se veoma rano ipak opredelio za studije glume (kasnije i režije i dizajna). Njegove prve zapažene uloge bile su u televizijskim serijama „Čudaci i štreberi” i „Džejms Din” (za interpretaciju Dina osvojio je i „Zlatni globus”), a zatim su se ređale uloge u filmskom serijalu „Spajdermen” (Hari Ozborn), filmu „Milk”, „127 sati” (nominacija za Oskara), „Carstvo velikog Oza”, „Neprijatelj pred vratima”, „Intervju”, „Dobri ljudi”... Paralelno je objavljivao knjige (Franko važi za obrazovanu i dobro informisanu osobu), pisao scenarije i režirao nezavisne filmove poput ostvarenja „Majmuni” i „Božje dete”, producentski podržavao nezavisnu filmsku scenu, drugovao i stvarao sa Marinom Abramovič, poneo oreol jednog od najseksepilnijih muškaraca na planeti i postao gej-ikona...

 

Džejms Franko sa Nikol Kidman u „Kraljici pustinje” Vernera Hercoga

Izazov je bio rad sa dva nemačka filmska velikana, ali kakvu ste vi razliku uočili između Vernera Hercoga i Vima Vendersa?

Dugo vremena je Verner Hercog bio poznat kao intenzivan „ludak” čiji rediteljski proces uključuje i neku vrstu fizičkog izazova, dok je Vim Venders nežna i plemenita osoba. Kada ste pogledali i Hercogov i Vendersov film, sigurno ste primetili da sada i kod Hercoga postoji neka vrsta mekosti i nežnosti. Koliko ja znam, on je sada prvi put snimio istinsku ljubavnu priču. Način na koji sada i Hercog i Venders rade nije toliko međusobno drugačiji. Bar ne kada su ova dva filma u pitanju. I jedan i drugi su tačno znali šta žele i vizuelno su veoma precizni.

Šta ste novo od njih sa sobom poneli, dobili kao novo iskustvo korisno i za vaš rediteljski posao?

Zato što dolazim iz sveta glume kao reditelj sam fokusiran na glumce, na karakterizaciju likova. O tome uvek prvo razmišljam. Pokušavam da budem svestan važnosti kompozicije filma, vizuelnih elemenata, ali moj inicijalni pristup svakom filmu je kroz likove i glumu. Zato mislim da je rad sa Vernerom i Vimom omogućio da naučim kako da vizuelno spojim film u celinu.

Glavni junak u Vendersovom filmu je pisac. I vi ste i pisac i poeta?

Tomas je lik koji izlazi iz zimske kabine na jezeru, zajedno sa svojim malim notesom u kojem beleži svoje misli, ideje, čitave rečenice novog romana. Ja tako ne radim, ja pišem na kompjuteru. Moj lik u ovom filmu ima te male beleške stalno u svom džepu, mnogo ličnih stvari unosi u svoje priče, što pretpostavljam da mnogi pisci čine. Kako ja ne pišem toliko mnogo, u svakom slučaju ne stalno, onda i ne znam kakav bi to proces sve mogao biti. Neke priče koje sam napisao bile su bazirane na nekim ličnim iskustvima, neke na tuđim, a neke sam izmislio.

Ima li razlike u načinu glume u 3D filmovima?

Način glume se ne menja mnogo, uradio sam nekoliko 3D filmova i znam da je tako. Može imati nekog uticaja na reditelja i snimatelja u planiranju snimajućih dana i većih priprema i seta i svetla, ali za glumce nekih promena nema osim možda u većem mirovanju u gestovima. Film u 3D tehnici možda najviše utiče na gledaoca. Oni su angažovaniji, njihovo udubljivanje u likove je daleko veće, jer stiču utisak kao da oni sede uz njih, bliži i opipljiviji.

Videli smo vas i u gej filmu „Ja sam Majkl”?

Ne bih rekao da je to gej film, već da je to film o identitetu. Reditelj Gas van Sent mi je poslao interesantan tekst i iz „Njujork tajms magazina”, koji je bio objavljen pod naslovom „Moj bivši gej-prijatelj”. To je istinita priča o Majklu Glocu, koji je od velikog borca i aktivistu za gej prava postao anti-gej hrišćanski pastor. Smatrao sam tada da je to interesantan način da se istraži pitanje identiteta, kako je on kreiran i stvoren. Tu su i sva ona pitanja o tome da li smo rođeni takvi kakvi jesmo ili smo takvim stvoreni ili imamo pravo izbora. Priča istražuje i da li verujemo da je Majkl Gloc lagao sebe ili se zaista promenio. Osetio sam da u tome ima nečeg vrednog, verovao sam Gasovoj proceni i reditelju i piscu scenarija Džastinu Keliju, prihvatio da igram lik Majkla i da produciram film.

Prihvatili ste i ulogu u Goldbergovom „Intervju”, koji je i izvan Severne Koreje izazvao proteste kao politički nekorektan film?

Nije bilo nekih stvarnih protesta, osim hakerskih napada od čega su mediji napravili velike priče. Ne bih to nazvao protestom.

Da li vas je reakcija na film „Intervju” iznenadila?

Mislim da jeste sve nas iznenadila, naročito šefove holivudskog studija.

Ponekad deluje kao da prihvatate baš sve uloge koje vam se ponude?

Otkrio sam da je ono glavno što me u životu interesuje to da ga načinim dobrim i na srećnoj sam poziciji da mogu da živim zahvaljujući nečemu što volim da radim. Baš zbog toga nije mi potreban odmor od posla i onoga što radim, jer je to dobro da bolje ne može biti. U jednom intervjuu moj omiljeni reditelj Robert Altman, govoreći o godinama svog stvaralaštva, rekao je: „Posle toliko filmova koje sam snimio i mnogo godina, mogu da kažem da su najsrećnija i najbolja vremena u mom životu najverovatnije bila na jednom od filmskih setova”. I zaista je tako. To je najbolje mesto gde biste mogli da budete. Zaista volim da radim, ali volim i druge stvari. Sada i predajem i time dobijam šire mogućnosti da pomognem drugima, mladim ljudima.

I reklame za „koka-kolu” čine vaš glumački opus?

Radim mnogo projekata, predajem diplomcima filma, vodim po dve klase filmskog stvaralaštva na UKLA i USS univerzitetima i glumačku klasu u „Studiju 4”. Mnogo je studenata uključeno u ove projekte, univerziteti nemaju dovoljno svojih sredstava, pa često ulažem svoj novac. Zato zarada od reklama za „dijet-kolu” dobro dođe, jer tako zaradim sredstva potrebna za studentske vežbe.

U medijima negujete različite „imidže” pa niko od nas ne zna tačno kakvi ste zaista?

Mislite da u medijima predstavljam različita lica? Možda. Zainteresovan sam za različite stvari i znam da mnoge stvari koje posedujem kao kreativna osoba čine moj „imidž”, moju ličnost, moj rad, stvaralaštvo. Sve to se koristi za različite vrste publikacija i na način na koji novinari smatraju da će pridobiti što veći broj čitalaca. Ne žalim se na to, jer deo cele ove igre i jeste da se moja persona i moj „imidž” koristi u prodaji vaših proizvoda. S druge strane, i ja to koristim u sopstvenom radu i u stvaranju slike o sebi u javnosti, pa što bih to onda vama zamerao.

Da li je to i način vaše odbrane od spoljnog sveta?

Ne znam. Pokušavam da pobegnem od odbrambenih akcija, jer radim stvari koje većina ljudi ne radi. Naravno, u prošlosti je možda odbrambenog stava i bilo, ali ulažem mnogo truda da ne radim stvari tako što bih se branio od nečega.

Još uvek se družite sa Marinom Abramovič?

O, da. Marina i ja smo zajedno uradili neke divne stvari, još od kada me je na Sandensu, u živom prenosu, prekrila zlatnim lišćem i pretvorila u, kako je ona to nazvala, „utelovljenog boga”. Vrlo brzo me je okarakterisala kao interesantnu figuru, jer nemam nikakvih pravila. Naše druženje počelo je kada sam je intervjuisao, nastavilo se zajedničkim performansom, kasnije i dokumentarnim filmom koji je snimila o meni, nastupima u njujorškom MoMa muzeju. Mi smo veoma bliski, iskreni prijatelji koji se veoma dobro razumeju.


Komentari4
8ad13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slobodanka Petrović
Марина Абрамович... АбрамовиЧ??? У питању је Марина Абрамовић, уметница о којој Политика редовно извештава.
Marko Petrovic
Po mo misljenju, utisku ,kako god: osrednji talenat, izuzetna licnost. Ima nesto slobodarski, avangardno...
Goran Jakšić
Bravo Dubravka!
izvinite ali
Osrednji glumcic zgodne face. Nista posebno. Cemu ovakva euforija?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja