utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:35

„Pančevac” – nikada do kraja obnovljen most

Autor: Nikola Belićnedelja, 22.02.2015. u 15:00
Црвеном бојом означена је позиција петог подужног носача, који би, по замисли професора Влајића, растеретио четири постојећа

Donedavno jedini prestonički prelaz preko Dunava – Pančevački most – delimično je rasterećen otvaranjem Pupinovog mosta, ali to ne znači da je time lišen svih briga. Proteklih godina o dotrajalosti ove konstrukcije izveštavalo se naširoko, jer projekat potpune sanacije koji je 2007. uradio Saobraćajni institut CIP samo je delimično realizovan.

Jedino je izvesno da će iz ruskog kredita biti finansirana obnova železničke infrastrukture na „Pančevcu”, ali je otvoreno pitanje da li će se i kako ojačati čelična rešetka da da bi mogla da primi propisano opterećenje na dva koloseka.Potrebno je sanirati i obe konzole – bočne konstrukcije sa po dve trake, kojima se odvija drumski saobraćaj. 

Prof. dr Ljubomir Vlajić koji je predvodio tim CIP-a u izradi projekta sanacije „Pančevca”, ističe da na mostu nije bilo kapitalnih rekonstrukcija od kada je 1965. godine otvoren u obliku kakav ima danas. Upozorenje koliko su ovaj objekat „nagrizli” vreme i intenzivan saobraćaj stiglo je pre dve i po godine, kada se na mestu gde se jedna od saobraćajnica uliva na most pojavilo udubljenje. To je bio povod pojedinim listovima za dramatične naslove poput „Pukao Pančevac”...


1931. otvoren most kralja Petra Drugog Karađorđevića, prva „verzija” današnjeg Pančevačkog mosta.

– Ozbiljnijih popravki bilo je tek kada se nešto dogodi. Tako je bilo u leto 2012. i godinu dana ranije, kada su posle požara ispod prilazne konstrukcije sa beogradske strane oštećena dva stuba. Pojavile su se i pukotine, a to je bilo zaista zabrinjavajuće. Obložili smo stubove čeličnim cevima i između te oplate i betonskog dela ubrizgan je sloj specijalnog maltera. Na taj način nosivost stubova teorijski je povećana za gotovo dva i po puta – objašnjava Vlajić detalje svog projekta koji je realizovan pre tri i po godine.

Osim obnove metalnih konzola, on ističe da je nužno ojačanje čelične rešetke u sredini, ispod pruge. Ona je delimično obnovljena 2007. kada je uklonjena korozija sa čeličnih elemenata ispod nivoa koloseka.

– Sanacija 2007. nije okončana, pa je pitanje da li bi po tom projektu i mogla da se dovrši. Tada je urađeno samo najnužnije, tek toliko da bismo bili sigurni da se most neće srušiti – naglašava Vlajić.

Pošto pojačanje nikad nije dovršeno, ni danas u istom trenutku na mostu, po propisima, ne bi smele da se nađu dve kompozicije iz suprotnih smerova.


1946. Treće „izdanje” Pančevačkog mosta otvoreno je 29. novembra. Tada je nazvan Most Crvene armije. U izgradnji su učestvovali i sovjetski inženjeri i građevinci.

– Neposredno ispod koloseka postoje po dva podužna nosača i oni ne bi mogli sa dovoljnom sigurnošću da istovremeno prime propisano opterećenje – dva najteža teretna voza. U projektu koji sam sa svojim timom potpisao i koji je prihvatila reviziona komisija s Građevinskog fakulteta, predviđeno je da se još jedan nosač postavi na sredini između dva koloseka. Time bi se svaki od četiri postojeća rasteretio za po četvrtinu. To nije realizovano – objašnjava Vlajić.

Nije sprovedena u delo ni ideja oponenata Vlajićevog plana, da se četiri potporna elementa dodatno ojačaju. 

Projektant obnove „Pančevca” dodaje da bi ojačanje metalne rešetke još jednim nosačem omogućilo i lakšu obnovu delova mosta predviđenih za drumski saobraćaj.

– Površinom jednog od dva koloseka bilo je predviđeno da se privremeno odvija drumski saobraćaj dok se obnavlja jedna od konzola. Tako se ne bi usporavao promet, a i ekipe koje bi obavljale rekonstrukciju imale bi veći manevarski prostor – zaključuje Vlajić koji je učestvovao u izgradnji i ispitivanju 12 mostova nad Dunavom.


Komentari7
b4514
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мики Микић
Слажем се ја Јагодинцом Б. Јефтино није увек баш "јефтино". Новац који једном оде из земље се не враћа у привреду и не доприноси бољитку. А посебно не када иде у земљу која са нама бележи суфицит а ми дефицит. Домаћи капитал, иако скупљи, наставља да кружи у привреди где и друге гране могу да искористе исти капитал. На дужу стазу тај скупљи капитал у ствари постаје јефтинији је индиректно доноси побошљање свима а не самим извођачима или корисницима пројекта. Унајмљивање других се исплати само када је тај неко 5 до 10 пута јефтинији тј толико да када разлика у новцу нама више значи него губитак капитала. Зашто мислите да је запад пребацио производњу у Кину? Не због 20% мањих трошкова него преко 1000%! Када су измузли Кину прелазе у Камбоџу, Вијетнам, Бангладеш па тако у круг. Кад то схватимо,а јесмо после 45. и за време Обреновића, Цара Душана итд биће нам боље. Поз.
ljuba belić
Ne trebamo sumljati da će postojeća vlast u Beogradu, sa gospodinom Malijem, ako je to u njihovoj nadležnosti, naći najbolje rešenje.
Moravac Veliki
Prvo, čovek se ne zove Mrkšić, nego Mrkonjić i nije CIP njegova firma nego je on bio direktor CIP-a kao kadar SPS-a. Osim tog perioda, CIP ima tradiciju od preko 70 godina postojanja i projektovanja najvažnijih mostova u zemlji i inostranstvu, pa je nemoralno nipodaštavati kvalitet inženjera i projekata koji su urađeni u tom periodu samo na osnovu ponašanja (koje je za svaku osudu), samo jednog čoveka. CIP je projektovao svih 256 mostova na pruzi Beograd-Bar, Pančevački most, o kome govori ovaj članak, čak i tzv Kineski most (Mihajlo Pupin) koga hvalite u svom komentaru, i još mnogo, mnogo drugih mostova...., ali most na Adi, za koji tvrdite da je preskup nije projektovao CIP, nego stranci, a strane firme su ga i izvodile. Uvek se treba držati činjenica!
Jagodinac Bgd
Gospodine Maticu, srpske firme bi trebale da grade nashe mostove cak iako je to skuplje. Na taj nacin se uposljava srpska radna snaga i novac ostaje u Srbiji. Od kada to Kinezi grade bolje i jeftinije? Kinezi su poznati po jeftinom i kvalitetnom. To svaki gradjanin Srbije moze da proveri kroz robu proizvode made in China. Kvalitetno a jeftino. U slucaju mostova milioni koje placa Srbija kuda odlaze? Pa u Kinu. Od Kine se uzima kredit a tim kreditom se placa kineska radna snaga. Srbiji ostaje da vraca taj kredit sa kamatama tako da je pitanje da li je na kraju to jeftino. A o kvalitetu reci ce vreme za desetak , petnaest godina. Voleo bih da vidim vash komentar u to vreme.
putnik iz voza
prošle godine sam vozom putovao iz Novog Sada za Budimpestu sa jednim mladim gospodinom. Pričali smo o stanju u Srbiji. Spomenuli smo mostove. Mladić mi je ispričao iskustvo iz Danske, i njegov prvi susret sa čuvenim Great Belt Bridge. Prijatelj iz Danske mu je potvrdio da se most gradio oko šest, sedam godina. Potom je spomenuo da smo mi isto tako lep most gradili preko Dunava, most na Beški, ali da smo ga sa prekidima gradili oko 30 godina. Reče, porazilo me je najviše to kad je Danac mrtav ozbiljan prokomentarisao da to mora da je neki baš ozbiljan građevinski poduhvat čim je izgradnja toliko dugo trajala. Od tad, reče, počeo sam da shvatam da je glavni problem u našim glavama. Sećam se, mlad momak pun gorčine. Al realan.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja