ponedeljak, 11.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Mali vodič kroz beogradski Fest

Autor: Dubravka Lakićnedelja, 22.02.2015. u 22:00

Već u petak počinje 43. Fest. Sav je u novom ruhu. Ne samo provetren, već i organizacijski umiven. Sa jasno definisanim programskim celinama, takmičarskim programima, žirijima i nagradama, medijskim gostima iz regiona i inostranstva, uvećanim brojem filmskih autora i ekipa koje će se predstavljati publici što će njihove filmove gledati u mnogim od beogradskih dvorana...

Dakle, do 8. marta, čeka nas događaj koji posle mnogo, mnogo godina konačno ima sve potrebne obrise pravog filmskog festivala. Što se izbora filmova tiče, on ide na teret i dušu filmskog ukusa umetničkog direktora Jugoslava Pantelića i selektora Mladena Đorđevića i o tome će publika reći svoju reč tek kada filmove bude videla. Ono što je najvažnije – dobrih filmova ima u dovoljnom broju i publika će moći da napravi svoj izbor.

Možda će u tome od pomoći biti i ovaj (jedan od mogućih) vodiča kroz filmove beogradskog Festa. Recimo, ne treba propustitibritanski film „'71” debitanta Jana Demanža (rođen u Francuskoj, živi i radi u Velikoj Britaniji), uzbudljivi i dinamični egzistencijalistički nokturno o skrivenim identitetima, o paranoji onih koje forsiraju da zauzmu stranu. Radnja filma smeštena je u Severnoj Irskoj, u ratnoj zoni podeljenog Belfasta, uoči najtragičnijih događaja 1971. godine, u jednoj (od mnogih) krvavih irskih noći tokom koje se, osim lične tragedije još golobradog britanskog vojnika zaboravljenog i ostavljenog tokom akcije, prikazuje i sva zlosrećna sudbina Iraca. Onih, podeljenih na lojaliste (protestanti) i neprijateljske buntovnike (katolici), na ulične bande, unutrašnje sekte, izdajnike, doušnike, očajnike svih boja i strana. Klaustrofobične i mračne ulice Belfasta poprište su nemilosrdnog lova na čoveka, a sa platna kao da se širi miris, krvi, paljevine, baruta. Mnogo je filmova snimljeno na ovu temu, među njima i sjajni Gringrasov „Krvavi ponedeljak” i Loučov „Vetar će zanjihati ječam”, ali Demanžov „'71”, unosi u ovu filmsku temu i svežinu i snagu, postižući univerzalnu antiratnu parabolu...

Nije za propuštanje ni „Predsednik” iranskog reditelja Mohsena Makhmalbafa (najavljen je njegov dolazak u Beograd), moderna bajka o moći. Film je snimljen u Gruziji sa gruzijskim glumcima, a Makhmalbaf ukazuje na to kako je put do demokratije posut nasiljem i krvavim konfliktima i kako se revolucija često pretvara u novi vid diktature. Kroz poetičnu priču o dedi (diktator imaginarne zemlje) i unuku, njihovoj sudbini posle pada režima, kada su se prvi put susreli sa ugnjetavanima, autor sigurnom rukom crta portret ljudske tragedije, na human način otvarajući i sva pitanja odgovornosti. U filmu pleni gluma dečaka Dačija Orvelašvilija i gruzijskog veterana Miše Gomijašvilija, kao i izvanredna fotografija Konstantina Mindija Esadzea...

I film „Daleko od ljudi”, alzaškog reditelja debitanta, inače poznatog francuskog scenariste Davida Oelhofena, ostavlja veoma dubok utisak. Natao prema kratkoj pripovetki „Gost” Albera Kamija, ovaj film se snažno dotiče alžirskog rata za nezavisnost od surovih kolonijalnih stega Francuske, što je tema o kojoj se u ovoj zemlji još uvek najradije ćuti ili preskače. Iako to nije bila rediteljska namera, Oelhovenov film je žanrovski najbliskiji vesternu. Najviše zbog pustinjskih pejzaža u podnožju surovih planinskih masiva Atlasa i zbog odnosa dva glavna junaka od kojih je jedan francuski učitelj a nekadašnji oficir (Vigo Mortensen), a drugi – zarobljeni mladi alžirski seljak koji je iz krvne osvete ubio svog rođaka (Reda Kateb). I jedan i drugi su su zapravo žrtve narastajućeg građanskog rata. I jedan i drugi su zapravo stranci u zemlji u kojoj su se rodili. I vizuelno i glumački snažan film...

Od srpskih filmova u nacionalnom takmičarskom programu ne treba propustiti „Enklavu” Gorana Radovanovića, „Ničije dete” Vuka Ršumovića i „Isceljenje” Ivana Jovića.

Radovanovićeva vizuelno-poetska „Enklava” nepretenciozno, a sa punom snagom i pravom merom, tematizuje svu težinu života srpskih zajednica koje na Kosovu i Metohiji žive u malim, izolovanim prostorima. Ograničeno kretanje, prevoz do škola i porušenih grobalja u utrobama Kforovih oklopnih transportera, svakodnevni problemi sa komšijama Albancima – sve se to do sada dalo videti u dokumentarno-televizijskim filmovima. Za igrani film, do sada, ovo kao da je bila nepoželjna tema. Način na koju je sada u formi igranog filma otvara i zaokružuje Goran Radovanović, za pohvalu je. Čini to uz punu autorsku odgovornost, sa senzibilitetom. Estetski prefinjeno. Veoma emotivno, ali ne i patetično. Sa izborom četiri dečaka sa Kosova (Filip Šubarić, Denis Murić, Nenad Stanojković i Milan Sekulić), koji su svojom glumom obeležili film i sa izvrsnim Nebojšom Glogovcem i Anicom Dobrom...

Pošto je kao nestvarni glumački talenat otkriven u Radovanovićevoj „Enklavi”, maleni kosmetski naturščik Denis Murić našao se i u glavnoj ulozi dobrog debitantskog filma „Ničije dete” scenariste i reditelja Vuka Ršumovića (u Veneciji osvojio dve nagrade kritike). Uz vešto rediteljsko navođenje, maleni Murić sigurno i čvrsto nosi gotovo sveukupan film na svojim dečačkim plećima. Ovo je i produkcijski vrlo dobro i profesionalno upakovan film, sa moćnom fotografijom kao važnim likom u filmu rađenom prema istinitom događaju. O dečaku odraslom među vukovima, koga su krajem osamdesetih pronašli na tromeđi Bosne, Srbije i Crne Gore...

Film „Isceljenje” Ivana Jovića (scenario Monja Jović) po svojim visokim umetničkim vrednostima spada u posebnu kategoriju. Priča o pravoslavnom monahu koji će se na putu unutrašnjeg isceljenja naći na neočekivan način, u okviru koje se postavljaju i pitanja granica ljubavi, oprosta, ali i pobede nad smrću i besmislom, pretvara se u film zaokružene strukture i čvrstog rediteljskog koncepta. U film kojem se veruje...

Festovi klasici

Za filmske sladokusce svakako će od izuzetnog značaja biti retrospektiva filmova ruskog reditelja Aleksandra Sokurova i okrugli sto o njegovom stvaralaštvu. Uz našu filmsku divu Milenu Dravić i američkog glumca Ričarda Drajfusa i Sokurov je među ovogodišnjim Festovim laureatima nagrade „Pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Retrospektiva filmova Sokurova, omaž program Mileni Dravić, kao i projekcije filmova „Otac na službenom putu” i „Andergraund” Emira Kusturice, sa kojima Fest obeležava dvadeset i trideset godina od osvajanja dve kanske „Zlatne palme”, održavaće se u dvorani novog zdanja Kinoteke. 


Komentari3
f222d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

gordana papasianos
Svaka čast Panteliću.
Marko Andric
Napokon neko da kaze da je promena bila potrebna! Dopada mi se sto filmovi nisu izabrani po principu ulizujem se publici, a ispostavilo se da su bas oni podobijali oskare, a da nisu bili favoriti. Kapa dole!
Z.N. Milivojevic
Zaista, ali zaista ocekujem mnogo od ovog "novog" Festa. HVALA na preporukama.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja