četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 07.03.2015. u 09:15 Oliver Antić

Kuku Todore!

U „Politici” od 1. marta našao se i tekst Todora Kuljića, profesora Filozofskog fakulteta. To je onaj Todor koji je napisao da je Tito, uz kneza Miloša i Nikolu Pašića, najkrupnija politička ličnost ovih prostora, a kruna njegove apologetike je tvrdnja da „Tito pripada srpskoj oslobodilačkoj kulturi”! Taj Todor se u maniru naših sveznajućih „intelektualaca” osmelio da piše o nečemu o čemu po definiciji, ali i suštinski, zaista nema pojma, a to je pravo. Ceo tekst se može sažeti oko dva pitanja. Prvo: zašto je Srbiji potrebna formalna rehabilitacija Draže Mihailovića, kada je njegov pokret odavno antifašizovan, a uvedena je i „Ravnogorska spomenica”?

Ostavimo po strani podlo podmetanje – pokret je antifašizovan i sl., ostavimo i omalovažavanje zakonodavca koji je doneo Zakon o rehabilitaciji. Okrenimo se njegovom pitanju: zašto je potrebna formalna rehabilitacija u konkretnom slučaju? Potrebu rehabilitacije iz razloga opšteg i pojedinačnog interesa nije lako objasniti laiku i, naročito, čoveku koji izjednačava pojmove nacionalizma i šovinizma. Za to je potrebno barem pola od onog vremena koliko već traje ovaj postupak. Toliko inače traju osnovne studije prava. Nešto, makar minimalno bi o tome mogao da nauči Todor Kuljić kada bi prisustvovao ročištima za rehabilitaciju, npr. završnoj reči kod rehabilitacije kneza Pavla.

Drugi deo, u stvari, glavni deo članka sa odvratnim naslovom „Ekonomija srpske krvi” je aluzija na Radićevu uvredu srpskog stradanja i žrtava koje su omogućile stvaranje Jugoslavije i oslobođenje južnoslovenske „braće”, od okupatora, ali i od odgovornosti za zločine nad oslobodiocima, zbog čega je Puniša Račić potegao oružje usred Skupštine. Taj deo je nastavak napada na moju malenkost, koji su pojačani upravo kada sam se posvetio i maksimalno angažovao na planu povratka srpskim vrednostima (npr. vraćanje svih preminulih članova dinastije Karađorđević na Oplenac), ali i vraćanju vladavini prava (rehabilitacija kneza Pavla, otkrivanje sadržine tzv. Titovog sefa u kome su, Broz i nastavljači njegovog dela, krili zaostavštinu članova porodice Karađorđević i dr.). U stvari, napadi jedne uticajne (tada i sada) grupe presvučenih Brozovih jurišnika i njihovih potomaka, počeli su već posle mojih prvih radova i javnih istupanja protiv kovača lažne istorije koja se krojila u Haškom tribunalu (u našoj zemlji bio sam i doslovno prvi kritičar ovog suda na naučnim osnovama). To od Kuljića pomenuti Jovica Trkulja i slični nikada nisu hteli da mi oproste. Inače Trkulja, primljen kao asistent i kasnije profesor na predmetu Marksizam i savremeno društvo, bio je profesor u partijskoj školi u Kumrovcu, i ima i lične razloge za pokazanu mržnju. Prvo, zalagao sam se tada, kada to nije bilo nimalo prijatno, da se taj njegov za Pravni fakultet nepotrebno nametnuti predmet ukine, a kao argument isticao sam i totalnu besmislicu da Marksizam traje dva semestra, dok Građansko procesno ili Krivično procesno pravo traju samo po jedan semestar. Da Trkulja i slični ne bi ostali na ulici posle ukidanja Marksizma, premešten je na predmet Politički sistem. Međutim, kada se kasnije na raspisani konkurs za taj predmet prijavio Vojislav Šešelj, koji je primljen kao jedini kandidat koji je ispunjavao sve kriterijume konkursa, to je za Trkulju bio i moj neoprostivi greh, jer sam kao dekan, postupajući strogo po zakonskim propisima, potpisao rešenje kojim je prihvaćen referat stručne Komisije formirane upravo od katedre na kojoj je bio i Trkulja. Najveća tragedija univerzitetskog profesora je kada je loš predavač. Na predavanja Vojislava Šešelja se nije moglo ući od zainteresovanih studenata.Trkulja nije mogao da popuni ni prvi red, a studenti su, u svom stilu, „predlagali” da im se, kada im on predaje, ubaci par kreveta u slušaonicu.

Što se tiče profesora Mihajla Đurića, stavljanje navodnika na reči „nacionalista” i „narodni neprijatelj” uz pominjanje mog imena trebalo bi da imputira da su to moje reči, što je neistina ili, tačnije, čista laž. Da ne govorimo o tome da se „slučaj” profesora Đurića odigravao u vreme kada sam bio student, a da profesora Mihajla Đurića Fakultet nikada nije isključio iz svojih redova, već je to učinio sud (kasnije se saznalo da je to naredio Broz lično, a koordinator je bio Vladimir Bakarić).

Inače, profesor Mihajlo Đurić je vraćen na Pravni fakultet u Beogradu kada sam bio prodekan i v. d. dekana. Inicijator njegovog povratka je bio profesor Stevan Vračar, a profesor Đurić je vraćen i uz moje zalaganje (i lično sam ga zamolio da zbog Fakulteta prihvati da se vrati. Na njegov prvi čas, koji je držao po povratku, na poslediplomskim studijama, poveo sam ga lično i, pred punom slušaonicom IV, predstavio studentima na način koji je kod njega izazvao veliko zadovoljstvo. Sretali smo se na Fakultetu i nekoliko puta u Akademiji nauka, čiji je on bio član, i ostali smo, sve do njegove smrti, u srdačnim odnosima. U veoma prijateljskim odnosima ostao sam i sa prof. Stevanom Vračarom. Sa Trkuljom, dragi Todore, presvučenim iz jarko crvenog u žuti kaputić, nikada nisam i neću biti ni u kakvim odnosima.

Moja posvećenost rehabilitaciji đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića, znao sam od početka, nikada mi neće biti oproštena od kumrovačkih profesora, odnosno Brozovih duhovnih sledbenika. Moje zadovoljstvo je tim veće.

Konačno, neka čitaoci razmisle šta je ostalo danas, ne samo kod nas, od ideologije u čije ime se ubijalo i pljačkalo, a koju brane Trkulje, Kuljići i ini? Samo rehabilitacije i restitucije, zar ne?

Profesor univerziteta

Komеntari0
3c007
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja