petak, 26.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:11

Mogu li prodavačice da upropaste šoping?

Autor: Katarina Đorđevićčetvrtak, 07.02.2008. u 22:00

Šoping! Aktivnost koja jedno kišno novembarsko popodne pretvara u karneval sambe, koja menja raspoloženje za 180 stepeni, koja se na „recept” propisuje umesto antidepresiva i za koju većina žena tvrdi da ima provereno afrodizijačko dejstvo. I koju, verovali ili ne, mogu da pokvare ta divna „stvorenja” – prodavačice!

Koliko ste puta krenuli u šoping naoružani čekom od poslednje plate i svim kreditnim karticama i od te misije odustali samo zato što ste u prvoj radnji naleteli na prodavačicu koja vas je tretirala za nijansu prijatnije od kuvara koji dočekuje nesrećnog Olivera Tvista koji moli za dodatnu porciju hrane? Koliko su vas puta te „ljupke žene” dogurale do ivice suza svojim komentarima da se taj model ne proizvodi u vašoj veličini, da u vašim godinama morate da koristite kremu-puder-korektor koji bolje sakriva bore ili da vi nemate novac za stvari koje se nalaze na policama butika?

Za razliku od zapadnih zemalja, u čijim radnjama uglavnom rade prodavačice koje od devet do pet nose osmeh „zakačen” iza minđuša i koja će vas iz radnje ispratiti podjednako srdačno kao da ste u njoj ostavili celu svoju platu ili ste (više nego očigledno) rešili da iznenadni pljusak prekratite razgledanjem najnovije kolekcije – pasta za zube, u Srbiji, kako se često može čuti, postoji veća verovatnoća da sretnete I-Tija nego nasmejanu prodavačicu.  

Iz nekog nepoznatog razloga, najskuplji artikl u većini naših radnji jeste osmeh prodavačica, a najgušće naseljena vrsta prodavačica su one koje se ponašaju se kao da su lično dizajnirale svaki komad cipela, garderobe ili parfema koji se nalazi na policama. One su zaštitni znak parfimerija ili butika sa firmiranom garderobom, njihova glava najčešće se nalazi u oblacima najnovijih parfema, nos – koji santimetar iznad, a pogled prepun prezira upućuju na adresu svakoga ko ne ukrašava naslovne stranice tabloida.

Njihove sestre bliznakinje su „manekenke” iz „silikonske doline” koje se nalaze na privremenom radu u butiku sve dok ne ulove nekog mladog kapitalistu koji će ih spasiti od zle sudbine. Prepoznaćete ih po ispeglanoj kosi, reš kvarcovanoj koži i sveže manikiranim noktima, koji im predstavljaju glavnu prepreku u bavljenju njihovom osnovnom delatnošću – dodavanju traženih stvari sa polica.

Osobe koje su navikle da kupuju u svetskim metropolama ovu vrstu prodavačica veoma lako mogu da pomešaju sa gluvonemim osobama, jer one sa mušterijama uglavnom komuniciraju putem mimike – vaš ulazak „prokomentarisaće” jedva primetnim klimanjem glave u pravcu gore-dole, na postavljena pitanja najčešće „odgovaraju” negativnim mahanjem glave u pravcu levo-desno, a nezadovoljstvo vašim razgledanjem proizvoda demonstriraće tako što će cipelu ili rolku koju ste upravo vratili na policu ili na ofinger pomeriti dva santimetra ulevo ili udesno – odnosno tamo gde je stajala pre nego što ste vi došli na ideju da poremetite „mir” i „harmoniju” u njenoj radnji.    

Prodavačice koje često srećemo u mini-marketima i mini-parfimerijama su iste one kojima bi operativci Štazija pozavideli na entuzijazmu sa kojim prate svaki vaš korak i reaguju na svaki vaš nagli pokret. Njihova deviza je: svaka osoba koja pređe prag prodavnice tretira se kao lopov – dok se suprotno ne dokaže! Na nesreću, ova vrsta prodavačica klonira se u onim radnjama čiji su vlasnici izračunali da im je jeftinije da zaposle osoblje koji svojim izgledom podseća na kontrolore u GSB-u ili na izbacivače iz seoskih birtija nego da ugrade zaštitne magnete na proizvode. Ako se približite štandu sa sitnom kozmetikom ili sitnim čokoladicama njihovo uznemirenje raste, a ako se usudite da probate tester-karmin ili senku za oči budite uvereni da ćete u gornjem desnom uglu ogledalceta ugledati njihovo izbezumljeno lice.

Da li zbog nezadovoljstva visinom plate ili zbog potrebe da sebi daju na značaju tek – većina prodavačica sa svojim kupcima komunicira putem uzvičnika, a glavna tema diskusije glasi – treba da verujete meni, a ne svojim očima. To je ona vrsta prodavačica koja će vas do poslednjeg atoma energije ubeđivati da čarape od 20 dena traju dvadeset godina i da su potpuno rezistentne na žar od cigarete, da puder koji potamnjuje vaše lice za tri nijanse izgledapotpuno prirodno na dnevnom svetlu, da boja saharskog peska sužava i da će se cipele dva broja manje razgaziti posle dva dana nošenja. Ovaj argument posebno sumanuto zvuči kada vas prodavačica u salonu za venčanice ubeđuje da će vas dva broja manje „špicaste” lakovane cipele na prvom venčanju malo žuljati, ali da će vam već na sledećoj svadbi – pristajati baš kao Pepeljugi!


Komentari9
11ff8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ona
Apsolutno se slazem da su prodavacice veoma neljubazne. Slazem se i sa stavom da ih treba ignorisati i trziti ono sto hoces blo sam ili uz njenu pomoc, ona to mora da uradi a dali se njoj to svida, dali joj je tesko ili je jdnostavno prepotenta to me ne intaresuje i ne pogada. Ja znam ko sam i sta sam. Necu valjda ocekivati od prodavacice pohvale i komplimente. Koliko dugo ona mene poznaje, koliko ja nju. Neka ona uziva u svijoj lepoti, pameti, gluposti to mene kao kupca u opste ne interesuje. Kada dolazim u Srbiju, nama ni sluzbenici na salteru za kontrolu pasosa nece da kazu 'dobar dan , kako ste, kako ste putovali, a to je prvo mesto gde se srecemo sa nasom Srbijom. Kako ce tek stranc da razmislja koji mozda dolazi prvi put, da mu sluzbenik srbije ne kaze dobar dan.
Молим превод
Хахаха, не, смисао мог коментара свакако није био да су продавачице нељубазне зато што им је посао слабо плаћен и није лак. Мислим да код извесних жена долази до несвесног упоређивања и ривалства са продавачицом, ако је дотична млађа, мршавија и лепша, што је чест случај, тако да продавачицу третирају са висине и добијају нељубазност за узврат. Ја се уопште не сећам продавачица које су ме услуживале, ни овде ни у иностранству. Понашам се неутрално, не фокусирам се на продавачицу већ тражим оно што желим да купим и обично то и добијем без проблема.
goca
Veoma mi se dopao tekst. Moje iskustvo je istovetno. Posle decenije zivota u inostranstvu i dalje uhvatim sebe kako poredim ljubaznost ovdasnih prodavacica sa onim "kod nas". Pogotovo se secam tog pogleda - "nemas ti te pare da kupujes u ovom butiku"...Uh! U to vreme (pre 10-ak godina), dok sam jos bila u Beogradu, deca su mi bila mala i osim sto sam se trudila da sam uredna i cista, nisam imala vremena da se pratim poslednje modne trendove. Prema tome, nisam izgledala kao neko ko "ima pare". A imala sam, vise nego prosecna osoba u to vreme. Sto puta sam izlazila besna i bez reci iz radnje jer su me ili ignorisale ili mi upucivale poglede pune prezira. Pa necu jos da im pravim promet. Neko je ovde spomenuo gazde radnji. Ja ne mislim da je samo tu problem. To je pre svega kucno (ne)vaspitanje. A secam se i prodavacica u nekadasnjim Robnim kucama Beograd. Pa to je tek bio sou. Ono kad razgledas ves na gondolama, npr., a one stoje na pola metra od tebe, pa ti korak desno, one korak desno. I kad ih pogledas upitno, upute ti prodoran, ljutit pogled, po sistemu, sta toliko razgledas, kupuj i mars napolje. Ajde valjda smo se barem malo odmakli od toga... A, jos nesto - odgovor na onaj komentar kako to nije lak posao, pa eto valjda to je razlog sto su takve...ljubaznost i kulturno ophodjenje je DEO usluznog posla, ko to ne ume ili nece da upraznjava, neka trazi drugi (teski) posao. Svima bolje...
Hana
Svaka cast! Stvarno je tako, i nisam cak ni razmisljala o tome... Sad tek shvatam da mi je (nazalost) postalo normalno da me odmeravaju neuke devojke kojima predstavlja vrhunac zivota da rade u prodavnici. Srecom imam priliku i da kupujem u inostranstvu i istina je da su i tamo prodavacice slabo placene, ali su veoma prijatne i koliko god da (ne)vole svoj posao uvek ce biti nasmejane i spremne da pomognu. jos jednom svaka cast, i veoma realno opisana situacija koja nas ceka u srpskim radnjama.
Молим превод
"...најгушће насељена врста продавачица"? Ваљда најраспрострањенија? Најгушће насељени си градови или делови града. Иначе, посао продавачице је свуда слабо плаћен, а све је само не забаван, јако је напорно стајати на ногама читавог дана и радити са различитим особама од којих многе мисле да је продавачица нека врста слушкиње а купац јако важан, јер има новац који продавачица може само да сања. Ово ради уравнотежења, има много и неваспитаних купаца, не само продавачица.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja