nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:58

Slike koje su naljutile Tita

Autor: Biljana Lijeskićsreda, 11.03.2015. u 08:15
Мића Поповић „Предео”

„Poklon SIV-a Savremenoj galeriji Zrenjanin 1963. godine” je naziv izložbe slike koja će do19. marta prikazati izbor od 45 dela, pristiglih iz Zrenjanina u izložbeni prostor Kuće legata u Beogradu, Knez Mihailova 46. Ovi radovi nastali uglavnom sredinom prošlog veka, svedoče i o otkupnoj politici tog perioda, koja je omogućavala umetnicima da pokriju troškove stvaranja i izlaganja, ali je ovom praksom omogućena i legalizacija osrednjosti. Zato ovaj poklon SIV-a sadrži podjednako osrednja, ali i vrhunska dela jugoslovenskog slikarstva. Zahvaljujući ovakvoj dopuni iz 1963. godine zbirka Savremene galerije Zrenjanin postala je nezaobilazna za proučavanje umetnosti sredine XX veka i prevazišla je lokalno-regionalni značaj, kako ističu autori ove „beogradske postavke”, dr Ješa Denegri i kustoskinja Slavica Popov.

– Cilj  izložbe je da se istakne da kolekcija Savremene galerije Zrenjanin nije samo lokalnog karaktera, već da ima i nacionalnu vrednost. U Umetničkoj koloniji u Ečkoj, zbog koje je naša galerija i osnovana aprila 1962. su boravili, pored lokalnih i umetnici iz zemalja nekadašnje Jugoslavije, a remek dela našeg slikarstva dobili smo zahvaljujući SIV-u.  Posle Beograda izložba se vraća u depo u Zrenjaninu, jer mi nemamo stalni izložbeni prostor. A nadamo se da će i to moći da se reši – rekla nam je kustoskinja Popov.

Vladislav Todorović Šilja „Kompozicija IV”

Po umetničkoj vrednosti ali i neobičnoj priči koju nose izdvajaju se nekoliko dela, između ostalih slika Vladislava Todorovića Šilje „Kompozicija IV”, napominje istoričarka umetnosti Slavica Popov.

– Ovo delo  otkupljeno  je sa drugog Oktobarskog salona 1962. godine i jedno je od onih koje je bilo povod za osudu apstraktne umetnosti u Titovom govoru 21. januara 1963. godine. Tito je , naime, u govoru na VII kongresu Jugoslovenske omladine izjavio: „Ja nisam protiv stvaralačkog traženja novog ali sam protiv da dajemo novac zajednice za neka takozvana modernistička dela koja nemaju nikakve veze sa umjetničkim stvaralaštvom. Ako neko hoće da se bavi takvim slikarstvom ili skulpturom, neka to čini na svoj trošak, zajedno sa onima koji zastupaju pravac ultramodernističke, apstraktne umjetnosti. Pored toga, time se guši razvitak istinske umjetnosti”. Sledećeg dana, 22. januara 1963. Savremena galerija je među 136 umetničkih dela od SIV-a, na čijem čelu je tada bio Tito, dobila i ovu sliku.

Drugi autor koji izaziva pažnju, po rečima naše sagovornice,  je Ferdinand Kulmer, jedan od najznačajnijih predstavnika enformela u Hrvatskoj, koji je januara 1961. godine u Galeriji suvremene umjetnosti u Zagrebu izlagao dve slike sa istim naslovom „Smeđa slika” (obe identičnih dimenzija 146x97cm). Jedna je zatim izlagana na velikoj izložbi „Savremeno jugoslovensko slikarstvo i skulptura” u Londonu, u čuvenoj Tejt galeriji i ostala u inventaru te velike muzejske institucije  (verovatno otkupljena) a druga je dospela u Savremenu galeriju Zrenjanin 1963. godine kao poklon SIV-a.

Igor Vasiljev „Delirijum”

Slavica Popov  izdvaja i Igora Vasiljeva, rođenog 1928. godine u Beogradu, u porodici ruskih emigranata. Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, koju je upisao 1948. godine, nakon nekoliko prekida trajno napušta 1952. godine, kada upisuje istoriju umetnosti.

– Pod nerazjašnjenim okolnostima, na studentskoj ekskurziji, Vasiljev je tragično izgubio život u proleće 1954. godine. Ostvario je više od 120 slika i veliki broj crteža.  Živeo je burno i  brzo, a nakon 11 meseci robije sledi ciklus zloslutnih slika u hladnim plavim tonovima sa sablasnim vizijama i dahom smrti. Tom ciklusu pripada i slika „Delirijum”, nastala novembra 1953. godine, pet meseci pre njegove prerane i tragične smrti.

Kustoskinja predstavlja i sliku „Predeo” Miće Popovića iz 1947. godine, o čemu kaže:

– Delo pripada  periodu „Zadarske grupe” i moguće da ga je umetnik izložio na svojoj prvoj samostalnoj izložbi 1950. u Umetničkom paviljonu gde je prikazao svoju celokupnu produkciju od 1939. do 1950. sa 160 slika. U predgovoru kataloga ove izložbe Mića Popović se tada obračunao sa teorijom socijalističkog realizma.


Komentari4
c5e5c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

S. Stevic
Kako je jadno, u vlastitioj nemoci i nistavnosti okaciti se o neko veliko ime! Pa taj Tito, iza svakog pokusaja kompromitovanja, postaje jos vise suveren!
Bob Petrovich
Mora da je Mica Popovic imao tu Titovu kritiku u vidu kad je slikao "Svecanu sliku" pa je naslikao Tita kako dolikuje.
Твртко .
„Ја нисам против стваралачког тражења новог али сам против да дајемо новац заједнице за нека такозвана модернистичка дела која немају никакве везе са умјетничким стваралаштвом. Ако неко хоће да се бави таквим сликарством или скулптуром, нека то чини на свој трошак, заједно са онима који заступају правац ултрамодернистичке, апстрактне умјетности. Поред тога, тиме се гуши развитак истинске умјетности”. - Знате шта? - Мислио сам да ово никад нећу изговорити, али ... У ПРАВУ ЈЕ!
Иоанн Дубињин
O Игору Васиљеву (1928-1954), чија импресивна слика “Делиријум“ подсећа на неке слике великог руског сликара М.А.Врубеља (1856 – 1910), у тексту се каже: „... Живео је бурно и брзо, а након 11 месеци робије следи циклус злослутних слика у хладним плавим тоновима са сабласним визијама и дахом смрти...“ . Откуд сад робија? Тако млад – а већ робија? То није објашњено – али о томе је једну језиво импресивну цртицу („Apage, Satanas!“) оставио Борислав Михајловић – Михиз у “Аутобиографији о другима“: Игор се, као 20 -годишњак, усудио да одбије УДБИНУ “понуду која се не одбија“ – да уходи пријатеље својих родитеља и дојављује УДБИ њихове политичке ставове. То га је коштало монтираног суђења и робије, а највероватније и живота, и то: “...Под неразјашњеним околностима, на студентској екскурзији...“ - услед “испадања“ из воза у пуној брзини..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja