sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 11.03.2015. u 08:15 Jovo Bakić

Cenzura i dokazi

Nedavno je Johanes Han, komesar za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju, kazao da su mu potrebni dokazi da u Srbiji postoji cenzura. Izgleda da Han radije veruje predsedniku Vlade Republike Srbije no žalbama na njega.

Svakako, dobro je što Vlada Republike Srbije, makar i naizgled, uživa poverenje u Briselu, ali se valja zapitati šta je to što čelniku srpske vlade donosi poene u EU, dok istovremeno Republika Srbija puževim koracima napreduje ka porodici evropskih naroda. Drugim rečima, kako to da je u Republici Srbiji sve tako sjajno (zanimljivo je da se i četvrtina punoletnog građanstva Srbije s tim slaže), a da još nije otvorila nijedno poglavlje pregovora o članstvu u EU? Da se, možda, ne radi o uobičajenoj (polu)kolonijalnoj taktici: hvalimo vladu dok rade posao za nas, ali im ne dajemo ništa što bi im pomoglo da stvarno unaprede svoju zemlju?

Da se ne radi, možda, o činjenici da je ova Vlada Republike Srbije „najkooperativanija” od svih, počev od 5. oktobra 2000, prema „rešavanju pitanja Kosova”? Dakako, potpisnik ovih redaka neće napadati „kooperativnost” u pomenutom pitanju, jer smatra da su mu generacije Srba pogrešno pristupale, te da je Kosmet izgubljen najdocnije u NATO agresiji 1999, i da je sada samo pitanje kako će se pravno taj činjenični gubitak uobličiti, a preostalim Srbima na Kosmetu život olakšati. No, obaveza je da se postavi pitanje da li rešavanje ovog problema jeste cena za sistematsko ograničavanje slobode govora u Srbiji. Ako je tako, a opravdana je bojazan da jeste, onda to svedoči o problematičnim temeljima na kojima je EU sazdana. Drugim rečima, neophodno ju je preutemeljiti kako bi, od jedne imperijalne i birokratizovane regionalne sile u službi globalne imperije SAD, započela približavanje demokratskom idealu i socijalnoj pravednosti, slušajući glas svojih građana i nacija.

Ako se načas vratimo slobodi govora u Srbiji, onda možemo komesaru Hanu preporučiti da, primerice, razgovara sa Oljom Bećković, ne bi li saznao kako to izgleda kada neko radi televizijsku emisiju četvrt veka, kako pod režimom Slobodana Miloševića tako pod različitim vladama u postpetooktobarskom režimu, sve do vlade Aleksandra Vučića, koja joj je, naposletku, onemogućila da se bavi poslom koji je obavljala u korist javnosti. Ako je neka vlada u Srbiji u toj meri beskrupulozna da onemogući emitovanje kultne televizijske emisije, kakva je perspektiva drugih novinara koji bi se za slobodu misli i govora, te dostojanstvo profesije borili? Svakako, Johanes Han bi mogao da porazgovara i s drugim istaknutim novinarima u Srbiji, pa i sa preostalim intelektualcima i opozicionarima. Mogao bi pogledati naslovne strane tabloida u Srbiji u poslednje dve i po godine, i uveriti se u besomučnu težnju Aleksandra Vučića da sve potencijalne političke protivnike, bilo iz opozicije bilo iz vladajuće koalicije, bilo njegovog SNS-a, kriminalizuje i drži ispod 10 procenata podrške.

Naposletku, Savet za borbu protiv korupcije sačinio je Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji. Preveden je na nemački, i dostupan je pripadnicima Evropske narodne stranke, pa komesar Han, evropski narodnjak, bez teškoća može s njim da se upozna. Tu može naći pregršt dokaza o političkoj kontroli sredstava masovnog opštenja u Srbiji. Ako, pak, želi da se upozna s konkretnim metodima uticaja na njihove vlasnike, oglašivače, urednike i novinare, potpisnik ovih redaka, koji ponešto zna o ovoj temi, vrlo će rado podeliti svoja saznanja s njim. Pre toga bi voleo da ih podeli i s ministrom kulture i informisanja u Vladi Srbije, ali sumnja da bilo koji od ove gospode ima sluha za probleme s kojima se novinari i javnost danas susreću u Srbiji. Naime, obojica za rečenu temu nadležnih ljudi, komesar Han i ministar Tasovac, kao i albanski lobista Danijel Server, koji se ničim neizazvan o ovoj temi izjašnjavao, megatrendlija Zoran Avramović i savetnik Tome Nikolića Oliver Antić, te vladini savetnici Toni Bler i Alister Kempbel, zadovoljni su slobodom govora i štampe u Srbiji.

Nego, da li, možda, o cenzuri svedoči činjenica da na televizijama nema ozbiljnih rasprava neistomišljenika o „Beogradu na vodi”, projektu koji osporavaju SANU i Akademija arhitekata Srbije, ili o prodaji „Telekoma”, koju osporava Akademija inženjerskih nauka Srbije? Da li je cilj da se građani drže u blaženom neznanju o životno važnim pitanjima? Naposletku, da li građani Srbije, EU na stranu, bez borbe pristaju na neograničenu izloženost politikantsko-propagandnim nasrtajima predsednika vlade i saradnika na zdrav razum?

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Komentari54
4447d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

da, da
Vec sam pomalo umoran od citanja ovakvih Bakicevih tekstova i podsecanja doticnog da se nije potresao oko cenzure pre 2012. godine, na primer tekst u Politici, "Vozd i javnost...." , gde je takodje zapomagao nad hudom sudbinom "Utiska nedelje". Zanimljivo mi je da sada pominje dopunjeni izvestaj Agencije, ali se ne secam da ga je spomenuo kada je prvi put objavljen i to za vreme "slobode" septembra 2011, one slobode za kojom sada placu tadasnji ljubitelji demokratske autocenzure i prakticnih saveta za gajenje sobnog cveca, koji tada nisu primecivali nista lose u drzavi i kod onih cija su dela tako hrabro precutkivali
Matija Soskic
Najbolji dokaz za cenzuru medija u Srbiji je to sto i pored masovne nezaposlenosti, cija stopa trenutno iznosi 30%, u medijima se retko nadje clanak u kome gradjani za to optuzuju vladu ili cak da joj postavljaju pitanje sta je do sada uradila po tom pitanju. Umesto toga, u novinama se pojavljuje clanak u kome kancelarija predsednika ocenjuje njegov rad kao uspesan, a meri ga kilometrima njegovih putovanja i brojem zemalja koje je posetio! Nezapamcena stopa nezaposlenosti u Americi bila za vreme Velike ekonomske krize 1929, kada je stopa nezaposlenosti dostigla 29%!
Betty Boop
Gospodin Bakic je napisao odlican tekst. Medjuti, problem je u tome sto se on ne slaze sa EU i njenim birokratama samo zato sto podrzavaju Vucica a ne opoziciju, tj. DOS-ovce. On sustinski ne kritikuje EU i zato njegov tekst nema vrednost.
Nemanja Nema Prezime
Bakiću ne možeš da upoređuješ društveni napredak i napredak ka Evropskoj uniji. Otvorili smo silna poglavlja a narod živi sve gore, mladi i pametni emigriraju (mada beže i stari), neznalice se baškare na vodećim funkcijama u državi, sve se raspada. Biti u EU i živeti pristojno su dve različite stvari.
С В
Одлично! Додао бих још да у Србији не постоји самоцензура информисања ,већ постоји формални парламентаризам. Ове појавае који се међусобно допуњују и зависне су једна од других. Јавности се на све начине онемогућава да сазна оно што је битно,а са друге стране законе формално изгласава парламентарна већина сачињена од људи који не размишљају о општем добру,чиме се прикривају центри утицаја. Тако се формирају посебне групе богаташа засноване на закону.Овакве појаве медији не помињу. Нпр. извршитељи или тзв.приватни извршитељи, засновани на закону, који им омогућава да формирају своју комору и своје енормне тарифе. У искључиву надлежност су им предата наравно јавна предузећа која их плаћају.Тако се дошло на законит начин до ,,јавноприватног парнерства,'' који ће на крају платити грађани. Нек' се спреми фонд здравственог осигурања,( а за њим грађани) за плаћање лекова који ће прописивати приватне лекарске ординације,по свом уверењу,а за које ће време показати на чему је засновано. Итд

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja