utorak, 23.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:45

Vajfertovi pivski lagumi

Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 15.03.2015. u 15:00
(Фото Раде Крстинић)

Pogoni nadomak Mostarske petlje, u kojima se bezmalo vek i po proizvodi pivo, biće na proleće otvoreni za turiste. Sugrađani i njihovi gosti moći će, verovatno već od sredine maja, u pešačkom obilasku da posete vilu Đorđa Vajferta i lagume za pravljenje „soka od ječma” iz 19. veka, kao i deo savremenih postrojenja u kojima se danas obavlja taj posao.

U toku su pripreme kako bi ove tri celine koje su sada u sklopu Beogradske industrije piva bile spremne za dolazak posetilaca. Najveći posao, prema rečima Milivoja Draganića, generalnog direktora BIP-a, predstoji upravo u lagumima čiji su poslednji delovi prestali da se koriste šezdesetih godina 20. veka.

– U tim prostorijama u Vajfertovo vreme proizvodilo se pivo po uzoru na druge države, u podrumima koji su bili poput prirodnih frižidera. Ovde je bio pogodan prostor za njihovu izgradnju, jer je ovaj deo Beograda u to vreme bio periferija. Pre nekoliko godina počeli smo da iznosimo nepotrebne stvari iz tih prostorija. Tada smo procenili da bismo Turističkoj organizaciji Beograda, sa kojom sarađujemo na ovom poduhvatu, mogli da ponudimo da se tu organizuju sadržaji za turiste. Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika obišao je lagume i podržao našu zamisao. Sada je ostalo da se obave još neki radovi kako bi podrumi u građevinskom i bezbednosnom smislu bili spremni za posete – ističe Draganić, dodajući da je BIP spreman da u saradnji s nadležnim institucijama u potpunosti privede taj deo pivare nameni.

Reporteri „Politike” imali su priliku da među prvima zavire u splet laguma ispod pivare, povezanih dugačkim hodnikom koji se račva u brojne manje prostorije. Na mestima gde su nekad bili pasterizatori i tankovi za pivo – o čemu svedoče kamena postolja u jednoj od dvorana – radnici obasjani fenjerima postavljaju sijalice. Svetlost će biti prigušena, kako bi se, kažu, održala atmosfera starih vremena. Po zidovima i s krovova vidljivi su ostaci starog cevovoda. Cevi koje su spuštene upadljivo nisko, obložene su gumom kako bi neko od budućih visokih posetilaca, u slučaju da nepažnjom udari o njih, prošao bezbolno. Jedna od prostorija biće degustaciona sala, gde će posetioci kao za fabričkom trakom moći sami da natoče pivo u flašu, stave čep, zalepe etiketu i ponesu suvenir. Centralni „separe” u ovom delu laguma biće prazna bačva od deset kubika gde će moći da se smeste gosti. Biće tu i „utešnih” mesta za obližnjim stolovima...

Posetioci će obići i vilu Đorđa Vajferta, podignutu 1892. godine, koja je preinačena u pravi muzej beogradskog pivarstva. Tamo se mogu naći etikete svih mogućih piva proizvedenih u prestonici od Vajfertovog doba, naslovne strane BIP-ovog ugašenog fabričkog lista, ambalaža nekadašnjih i sadašnjih pivarskih robnih marki, obilje istorijskih fotografija... Između ostalog, tu je kopija pozivnice za svečanu večeru koju je Đorđe Vajfert na ovom mestu priredio u čast jedinog dolaska Nikole Tesle u Beograd.

----------------------------------

Pod državnom Kapom i dalje 540 radnika

Od kako je 2010. raskinuta privatizacija sa litvansko-švedskim konzorcijumom koji ga je kupio 2007. godine, BIP je prešao u većinsko vlasništvo države – 52 odsto – koja posredstvom Agencije za privatizaciju upravlja preduzećem. Ostatak drže, prema rečima Milivoja Draganića, mali akcionari i to pretežno fizička lica.

– Proizvodnja je ponovo oživljena 2011. godine. Trenutno držimo četiri odsto tržišta piva u Srbiji. Za proizvodnju koristimo ječam i slad s domaćeg tržišta – ističe Draganić.

Posledice neuspešne privatizacije, dodaje on, i dalje se osećaju, a preduzeću je na duže staze potreban strateški partner.

– Uspeli smo da, uprkos zabrani uzimanja kredita koje nam banke ionako ne bi dale zbog nerešenog statusa, uspostavimo stabilnu proizvodnju. Obezbeđeni smo što se tiče materijala i sirovina, a svih 540 zaposlenih redovno primaju plate. Uredno izmirujemo obaveze prema državi, od koje ne uzimamo ni dinar kredita ili subvencija niti koristimo druge olakšice – navodi Draganić.

Budući da je preduzeće u restrukturiranju, našlo se na poznatom spisku od 502 firme koje treba privatizovati, ali prema informacijama kojima menadžment BIP-a raspolaže, među pristiglim pismima o zainteresovanosti nema ozbiljnih ponuda.

– Mi imamo tehnološke, kadrovske, proizvodne i druge potencijale da iz restrukturiranja izađemo sami, kao što i sada sami proizvodimo – zaključuje Draganić.

----------------------------------

Iz pivare danas izlaze

svetlo pivo

ruski kvas

alkoholno sirće

negazirani napici od jabuke i limuna

gazirani napici narandža i kola

– suvi pivarski kvasac

----------------------------------

Kratka istorija beogradskog pivarstva

1839. Mlinarski stručnjak Jovan Vajnhapal iz Sremske Mitrovice otvara malu radionicu za varenje piva na zapadnom Vračaru

1840. U beogradskom predgrađu Sava-mahala otvorena je nova „Velika ili Kneževa pivara”, nominalno u vlasništvu kneginje Ljubice Obrenović

1850. Beogradski mehandžija Filip Đorđević otvara novu pivaru na uglu Cetinjske i Skadarske ulice, koja 1871. ulazi u sastav novoformiranog „Prvog srpskog pivarskog društva”. Nju je 1888. preuzela firma „Ignjat Bajloni i sinovi”

1872. Pančevački industrijalac Ignjat Vajfert počinje gradnju prve parne pivare na tadašnjem Smutekovcu – današnjem „Mostaru”. Fabrika počinje da radi 1873. kao „Prva srpska parna pivara Đorđa Vajferta”, koji preuzima upravu nad njom. Ovo postrojenje je prvih godina proizvodilo 50.000 hektolitara godišnje, a između dva svetska rata spravljalo je i do 180.000 hektolitara za godinu dana.

1947. Vajfertova pivara nastavlja rad kao javno preduzeće pod imenom „7. juli”, a Bajlonijeva u istom obliku svojine postaje „Pivara Beograd”

1963. Spajanjem „7. jula”, „Pivare Beograd” i preduzeća „Bezalko” nastaje Beogradska industrija piva i bezalkoholnih pića – BIP.

1971. BIP proizvodi milioniti hektolitar piva

2007. Konzorcijum litvanske „Alite” i švedskog investicionog fonda „United Nordic Beverages” postao vlasnik 52 odsto BIP-a za 21,4 miliona evra, uz obavezu ulaganja 5,1 miliona evra

2010. Zbog neplaćenih 2,6 miliona evra za investicije, nesprovođenja otkupa akcija, neplaćanja poreza i raspolaganja imovinom suprotno odredbama ugovora, država raskinula privatizaciju

2011. Oživljena proizvodnja u BIP-u koji trenutno ima četiri odsto udela na tržištu piva


Komentari2
a48c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ivan vasic
U clanku nema nista o tome sta se dogodilo posle rata sa vlasnistvom nad pivarom, drugim recima, kome je ova pivara oduzeta posle rata i sta se desava sa pravima naslednika kroz restituciju...
Aranđel Mihajlović
BIP - ovo svetlo pivo ima srećom isti ukus kao i pre 47 godina kada sam počeo da ga pijem . U bivšoj YU je bilo neprikosnoveno po ukusu i kvaliteteu . I opet bi pobeđivalo , kada bi se ocenjivao međusobni kvalitet . BIP - svetlo pivo , hvala ti što postojiš .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja