sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:12

Svedočanstvo o srpskim vojnicima u severnoj Africi

Autor: Slobodan Kljakićponedeljak, 16.03.2015. u 15:00
Лука Николић

„Srbija pamti Bizertu” već više od četiri mesecapleni veliku pažnju u Beogradu, Nišu, Osečini i Valjevu, a sigurno će u Loznici, Bajinoj Bašti i u drugim mestima zainteresovanim da vide postavku čiji je autor Luka Nikolić, potpukovnik u penziji.

Ne čekajući da nadležni formulišu 2014. „vozni red” obeležavanja 100-godišnjice Velikog rata, osvedočen u tradicionalno nerazumevanje njihovih predstavnika dok je pisao monografiju „Srbijo, majko i maćeho”, koju je objavio 2010, potpukovnik Nikolić je prionuo na posao i sačinio slikovni sažetak svoje monografije.

Na 45 panoa predstavio je 87 fotografija, ilustrujući istinu o delu države Srbije koja se našla u egzilu na prostorima francuske severne Afrike između 1916. i 1919. godine. Mada je s Bizertom u središtu to bila najdublja moguća, ne samo sanitetska nego i vojna pozadina Srbije u Velikom ratu, ovu istinu je, na žalost, gotovo sasvim prekrio pesak zaborava.

Sve je počelo 9. januara 1916. kada je posle „Albanske golgote”, na sigurno tlo u Bizertu, francuska krstarica „Viktor Igo” dovezla prvi srpski vojni transport. Plan je predviđao da se ranjeni i iznemogli srpski vojnici leče i oporavljaju negde u dubinama Sahare, ali je admiral Emil Geprat ignorisao zapovest svoje Vrhovne komande: „To je nemoguće, moraju se barem za prvo vreme smestiti pod krov”. Zbog ove odluke srpski vojnici su ga nazvali „srpskom majkom”.

Za tri i po ratne godine brodski konvoji su u severnu Afriku dovezličak 61.260 Srba, od kojih je njih 41.135 pristigloradi lečenja, a ostali uglavnom zbog početnog oporavka i vojne obuke.

Moglo bi se reći da je Bizerta u to ratno vreme bila i naš grad jer je u njoj svakodnevno boravilo oko 5.000 Srba. Odatle je na Solunski front upućena čitava jedna armija – 52.314 prezdravelih, oporavljenih i obučenih vojnika koji su učestvovali u slavnom proboju.

U toj velikoj koloniji u egzilu bilo je 2.048 invalida, a na 24 groblja širom severne Afrike ostalo je da večno počiva 3.226 srpskih vojnika. Među njima i Đunisije Nikolić, zbog koga je Luka Nikolić svojevremeno odlučio da ispuni moralni dug – da pronađe grob svog dede i drugih srpskih ratnika. Upustio se u neizvesno višegodišnje traganje koje je daleko nadraslo prvobitnu ideju. Ne samo da je unuk pronašao dedin grob u paviljonu Srpskog vojnog groblja u Menzel Burgibi u Tunisu, nego je otkrio zaboravljena 24 groblja i ustanovio gde se nalaze parcele na kojima su večna počivališta gotovo svakog srpskog vojnika na severu Afrike.

Kao rezultat tih istraživanja Nikolić je objavio pomenutu monografiju „Srbijo, majko i maćeho”, po čijim motivima će 2012. biti snimljen i dokumentarni film „Bizerta – povratak u legendu”, ali sve to nije smatrao dovoljnim. Priredio je i ovu izložbu koja je prvi put predstavljena u oktobru 2014. u Domu Vojske u Beogradu.

Na osnovu prvorazrednih izvora predstavio je život srpske vojne kolonije u Bizerti i drugim mestima severne Afrike, prikazao objekte u kojima su lečeni, rehabilitovani i obučavani srpski vojnici.

U širokom zahvatu Nikolić je oživeo i uspomene na njihov svakodnevni život, o kome dovoljno svedoči činjenica da je u Bizerti izašlo 872 broja lista „Napred” štampanog ćirilicom, da su srpski vojnici svojim rukama podigli najlepše ratno pozorište u Lazuazu za tri hiljade gledalaca u kome je izvedeno 217 predstava, da je na afričkom severu prvi put „progovorilo ćirilicom” i Brajevo pismo za slepe.

Izložba je krajem prošle godine predstavljena u Srpskom lekarskom društvu, 9. januara ove godine otvorena je na VMA, o čemu smo pisali, onda u Nišu, potom u Osečini, ovih dana završava gostovanje u Valjevu, ali se njeno putovanje na okončava.

U realizaciji izložbe autor je imao podršku Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca, a svesrdno je pomoglo i nekoliko dobrotvora. Luka Nikolić naglašava da su mu u pripremi pomogli dr Ljiljana Nikšić iz Ministarstva spoljnih poslova i Snežana Negovanović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, a u realizaciji dosadašnjih postavki profesor dr Brana Dimitrijević, predsednik Sekcije za istoriju Srpskog lekarskog društva.

------------------------------------------------------

Saveznički plan

Namera mi je da javnost Srbije, posebno mlade u manjim sredinama, upoznam i na ovaj način sa temom koja je u istoriografiji zapostavljena i kojoj se ne pridaje značaja kakav zaslužuje. Zato ova izložba rasvetljava neka važna pitanja: otkud Srbi u Africi, kako su tamo dospeli, šta su radili, gde su se lečili i obučavali, gde su grobovi preminulih. Konačno, izložbom se razjašnjava najbitnije – ogromna uloga Bizerte i severne Afrike u popuni istrošenih redova srpske vojske i u proboju Solunskog fronta. Naši ratnici, naime, nisu pristizali u Bizertu kao izbeglice, kako to neki žele da predstave, već su tamo upućivani po planu saveznika i Vrhovne komande pre svega radi lečenja i obuke, ističe Luka Nikolić.


Komentari9
90b66
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Лука Николић
Молим господина Михела, Ајдуковића и Петровића који су тражили контакт са аутором изложбе и књиге, да ми се јаве на телефон 063-1776-786. Аутор Лука Николић
Olgica Andric
Поштовани Лука, ово је чланак од пре 2 године па се надам да ћете пронаћи и мој одговор. Волела бих да ступим у контакт с вама јер сам и сама заинтересована за ову тему. Унапред хвала, Олгица Андрић, преводилац
Preporučujem 0
Mare X
Tužno je kad u jednoj zemlji sve počiva na rijetkim pojedincima i njihovom entuzijazmu, umjesto da institucije rade svoj posao, ili makar da pomažu ovakve napore koji su hvale vrijedni. Ispada da živimo u srednjem vijeku, kada je skoro sve što je kulturno bilo vrijedno počivalo na bogatim ili makar predanim i upornim individuama, i njihovom naporu. Da li da čovjek zaključi kako je svaki ozbiljan rad na kulturi zemlje Srbije zaista nešto što je prebačeno na pleća entuzijasta? Pa čemu onda postoji ova zemlja, sem da ju se pljačka i pustoši? S ovakvim elitama Srbiji ne treba niti jedan jedini vanjski neprijatelj. Ona će se urušiti pod teretom njihovog parazitluka. I onda će se naći neko da ju žali, i doziva... treba dozivati sjećanje na ovakve vrijedne ljude. Bez njih bi sve ovo skupa bilo još jadnije.
gedza sumadinac
Moj narode! Moramo sami da cuvamo od zaborava nase pretke i ztrve koje su oni podneli za rad nas koji smo danas tu.Oni kojima je to posao ocigledno ne mare.Nama je to obaveza.Ideja za pocetak sa veb stranicom gde potomstvo palih nam heroja moze da dopunjava fotografijama i dokumentima je odlicna.
Bob Petrovich
@Uros ajdukovic, moj deda Petar je krenuo sa druge strane, prebegao iz Austro-Ugarske vojske odmah po izbijanju rata, preplivao Drinu i presao na srpsku stranu kao dobrovoljac. Preko Nisa, Draca stigao u Bizertu, pa odatle preko Soluna istim putem, kuci. On je imao srece da ostane ziv. A mnogi se nisu vratili. Grupne fotografije vojnika i oficra izradjene na tvrdom kartonu velicine razglednice su slane rodbini tek da jave da su zivi, sa cenzorskim pecatom "pisi listove, pisma ne idu. Jasnoca likova na fotografijama je neverovatna, cak i za danasnje vreme (kontakt kopije sa velikoformatnih aparata). Mislim da bi bilo od velikog znacaja da se izlozba "Srbija pamti Bizertu" stavi na internet da bude dostupna sirom sveta, i da je dopunjavamo svojim fotografijama, kao spomen na one kojih vise nema i ciju smo zrtvu tako lako procerdali.
Алекс Алекс
Браво! Подржавам,тако нешто је веома потребно и чак неопходно да се не би заборавили они на којима почива и наша данашња слобода. Хвала им и вјечни мир и радост душама њиховим.
Preporučujem 0
miroslav o
Kroz Bizertu su prosli I srpski dobrovoljci iz Amerike.Moj deda je bio jedan od njih.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja