subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 23.03.2015. u 08:15 Daliborka Mučibabić - Vladimir Vukasović

Krčenje puta kroz propise

Београдска задруга Фото Д. Јевремовић

Srbija je još nisko na rang-listi Svetske banke po brzini kojom ulagačima izdaje građevinske dozvole. Međutim, ako Muhamed el Abar, glavni čovek „Igl hilsa”, investitora „Beograda na vodi”, ikada bude imao razloga da se požali na tretman koji je dobio ovde – to sigurno neće biti zbog manjka predusretljivosti naše administracije. Naprotiv, urbanističke regule maksimalno su prilagođene i dopunjene, čak i „leks specijalisom”, kako bi „Beograd na vodi” mogao da bude podignut. Da nije bilo tih izmena ne bi se mogla izgraditi čak ni kula od 220 metara, centralno zdanje kompleksa na 116 hektara.

U aprilu prošle godine tadašnje Privremeno veće Beograda ukinulo je Studiju visokih objekata, dokument koji je propisivao u kojim se delovima grada ne mogu zidati neboderi koji bi zatvorili pogled na istorijska i kulturna znamenja. Taj akt nije bio obavezujući, ali su ga urbanisti uvažavali kada su odlučivali da li da odobre projekat sa visokim zgradama, rukovodeći se praksom evropskih metropola, gde takođe postoje slične studije. Ova beogradska bila je, istina, sporna za neke arhitekte, pre svega za one koji su za račun privatnih investitora projektovali kule u zaštićenim područjima. Ali, čak su se i oni slagali sa zagovornicima studije u jednom – među zonama prestonice koje moraju biti bez nebodera jeste upravo i ova na kojoj bi trebalo da nikne „Beograd na vodi”.

Na istoj sednici na kojoj je oborena Studija visokih objekata, Privremeno veće je odlučilo i da se izmeni Generalni plan Beograda tako što više neće biti obaveza da se za uređenje Savskog amfiteatra, u kojem će nastati „Beograd na vodi”, raspiše međunarodni konkurs. Javno nadmetanje domaćih i svetskih urbanista i arhitekata, na kojem bi oni predlagali ideje za preobražaj nekog prostora i njegovo uklapanje u vizuelni identitet grada, standardna je praksa i u svetu. Često na njemu insistira i investitor. U slučaju „Beograda na vodi” investitor se sam postarao za master plan, neku vrstu idejnog rešenja za uređenje desne obale Save.

Plan područja posebne namene

I tim izmenama Generalnog plana Beograda ukidanje obaveze raspisivanja međunarodnog konkursa dozvoljeno je samo u slučaju da Vlada Srbije odluči da područje Beograda na vodi proglasi lokacijom od posebnog značaja za grad i republiku. To je ona i učinila u maju 2014. godine. Potom je naložila da se izradi Plan područja posebne namene (PPPN) za taj deo Savskog amfiteatra. Time je on izuzet iz Generalnog plana Beograda, svojevrsnog urbanističkog ustava prestonice.

 

Članovi inicijative „Ne da(vi)mo Beograd” na javnoj sednici u Skupštini grada, gde se raspravljalo o primedbama na prostorni plan za „Beograd na vodi”, dva sata dizali su buku, dobacivali se naduvanim balonima i gumenim patkicama tražeći da se plan poništi Foto „Ne da(vi)mo Beograd

Stavljanje tog kraja grada pod PPPN bilo je kontroverzno jer, prema tadašnjem Zakonu o planiranju i izgradnji, područje posebne namene mogle su postati samo zaštićene prirodne i kulturne celine, autoputevi, hidrocentrale i energetski kompleksi, turistička područja i nacionalni parkovi. Stručna javnost je negodovala da se PPPN nikada nije radio za stambeno-poslovne komplekse, kakav je „Beograd na vodi”. U Ministarstvu građevinarstva i infrastrukture u septembru prošle godine odgovorili su: „Vlada ima zakonska ovlašćenja da teritoriju na kojoj se planira ’Beograd na vodi’ proglasi područjem posebne namene i uredi svojim planom. To pravo ima čak i kada se zidaju stanovi, lokali, kancelarije, hoteli, a ne samo objekti od javnog interesa.” Ipak, izgleda je postojala potreba da se i u propisima potvrdi da „vlada ima zakonska ovlašćenja”. Jer, tri meseca kasnije u Zakon o planiranju i izgradnji ubačena je odredba da se PPPN može izraditi za projekte za koje vlada utvrdi da su od značaja za republiku, čime su izvršnoj vlasti odrešene ruke da po volji pokaže na područje koje će se urbanistički „istrgnuti” iz okoline i uređivati kao zasebna celina.

„Leks specijalis” 

Dilema o tome da li javni interes može predstavljati izgradnja stanova i lokala u režiji privatnog investitora, koji će ih prodavati i izdavati po tržišnim cenama, isprečila se i u Zakonu o eksproprijaciji. Prema njemu, prinudni otkup privatnih parcela i objekata moguć je samo radi gradnje državne infrastrukture, zdravstvenih i obrazovnih ustanova i socijalnih stanova koje država pravi za ugrožene kategorije stanovništva... Zato je država samo za „Beograd na vodi” skrojila „leks specijalis”, Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije, radi realizacije tog projekta. Tim aktom je omogućeno da se ekspropriše privatno vlasništvo u Savskom amfiteatru.

„Leks specijalis” Vlada Srbije je uputila parlamentu na usvajanje po hitnoj proceduri. Posle prigovora Saše Jankovića, zaštitnika građana, da ubrzan postupak nije neophodan u ovom slučaju, vlada je povukla svoj zahtev i predložila Skupštini Srbije da novi akt donese u redovnoj proceduri. Parlamentarci će o njemu, kako je najavio Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, glasati u prvoj nedelji aprila.

-----------------------------------------

Protivljenje dve akademije

Kome je potreban tržni centar od 200.000 kvadrata u Savskom amfiteatru, ko će da kupi poslovni prostor kada ga praznog ima napretek, gde će se naći kupci za hiljade stanova kada je tržište zamrlo, koliki će biti troškovi za „Beograd na vodi” i ko će da ih plati? pitanja su o kojima se u javnosti polemiše otkako je projekat najavljen. Najviše su negodovali stručnjaci, ali dugo su o tome pričali samo nezvanično.

Prvi je otvoreno reagovao Igor Marić, predsednik Udruženja arhitekata Srbije, početkom prošle godine, kada je upozorio da tako veliki projekat ne treba da se radi ad hok, bez raspisivanja međunarodnog konkursa za uređenje leve i desne obale Save. Premijer mu je odgovorio da „pronađe tri milijarde i sto miliona dolara pa da raspiše neki konkurs”.

– Nama Srbima nikada ništa nije dobro. Šta god da uradimo, uvek će neko falinku da pronađe, pa makar to bio najvelelepniji, najlepši mogući projekat za našu zemlju – rekao je tada Aleksandar Vučić.

Članovi odbora za arhitekturu i urbanizam Srpske akademije nauka i umetnosti sročili su 22 stranice primedaba na nacrt prostornog plana „Beograda na vodi” u novembru 2014. godine. Ako se taj dokument ne izmeni, tvrdili su, „Beograd na vodi” će ostati izolovano ostrvo u centru prestonice, teško pristupačno i jedva prohodno, koje će izazvati saobraćajne probleme i u drugim delovima grada.

Zamerali su što u kompleksu nema dovoljno parkova i trgova i što će manje trgovine biti ugrožene izgradnjom mamutskog tržnog centra. Konstatovali su i da će „Beograd na vodi”, zbog kule od 220 metara i solitera do 100 metara visine, biti ogroman zid stereotipne arhitekture koji će zakloniti istorijska znamenja grada, od spomenika „Pobedniku” preko Terazija do Hrama Svetog Save.

Nimreža saobraćajnica u budućem kompleksu nije dovoljna za predviđenih 17.700 stanovnika. Problemi će nastati i u zonama grada koje će se graničiti sa „Beogradom na vodi”. Neophodan je novi most koji bi Savu premostio po sredini kompleksa, ocenila je SANU.

Iz plana su izostavljeni troškovi za infrastrukturno opremanje zemljišta, a pretpostavljeni prihodi su beznačajno mali u odnosu na neminovna ulaganja, mišljenje je SANU.

Dok se početkom meseca pripremala velika promocija „Beograda na vodi” u Kanu, primedbe su stigle i od Akademije arhitekture Srbije, elitnog strukovnog udruženja. Ona je tražila da se projekat hitno zaustavi ocenivši da „’Beograd na vodi’ i način njegovog sprovođenja obiluju nizom zakonskih prekršaja, a sve u interesu privatnog investitora i navodno isplativog ekonomskog poduhvata”.

Ovog puta njihov glas je dopro do vlasti, koja je predstavnike akademije pozvala na sastanak sa gradonačelnikom Sinišom Malim, koji je tada naglasio: „Važno je da građani znaju da je sve što se radi transparentno i podložno kritikama.”

-----------------------------------------

Od „Varoši na vodi” do „srpskog Menhetna”

 

Foto D. Jevremović 

Izgradnju novih ulica, trgova, parkova, stambenih i poslovnih zdanja, muzeja, škola, sportskih terena na mestu „Beograda na vodi” predviđaju svi Generalni planovi Beograda još od pedesetih godina prošlog veka.

Za „srpski Menhetn” – kako se popularno naziva prostor na desnoj obali Save između Starog železničkog i Brankovog mosta i na levoj novobeogradskoj strani omeđen Starim savskim i Starim železničkim mostom – domaće i strane arhitekte nudile su atraktivne crteže, raspisivani su arhitektonski konkursi, izrađivane su studije.

Dva konkursa su bila posebno interesantna – međunarodni o unapređenju strukture Novog Beograda 1985. i za treći milenijum koji je 1991. godine organizovala SANU.

Jedan od sedam timova koji su učestvovali na konkursu činile su arhitekte Antonije Antić, Dragoljub Manojlović – Dik, Slobodanka Prekajski i Milica Toma. Njihov projekat „Varoš na vodi” povezivao je levu i desnu obalu reke mrežom kanala sa veštačkim ostrvom u sredini i stambenim, poslovnim, ugostiteljskim objektima.

Potom je Socijalistička partija Srbije lansirala projekat „Evropolis” 1996. godine u predizbornoj kampanji, ali međunarodni konkurs nije sproveden. „Beograd na vodi” Aleksandar Vučić prvi put je predstavio 2012. godine u predizbornoj kampanji za gradonačelnika Beograda.

-----------------------------------------

Obnova Beogradske zadruge

Zgrada Beogradske zadruge u Karađorđevoj ulici 48 obnovljena je donacijom arapskog partnera koji je, kako se tvrdi, uložio 4,5 miliona evra. Ovo zdanje, sagrađeno pre 108 godina, decenijama je bilo ruinirano. Posle rekonstrukcije, završene za tri meseca, svečano je otvoreno istog dana kada je promovisan master plan budućeg stambeno-poslovnog kompleksa. Zadruga je pretvorena u promotivni centar „Beograda na vodi” i u njoj je sedište istoimenog preduzeća koje je vlada osnovala u julu prošle godine.

U blizini zadruge potom je počela gradnja montažnog objekta od 670 kvadrata koji je jula 2014. najavljen kao još jedan promotivni centar, ali se ispostavilo da je reč o restoranu. Podizanje tog objekta, čija dozvola važi godinu dana, takođe je finansirao arapski partner.

-----------------------------------------

Centralna kula „istanjena”

 

Centralna kula u „Beogradu na vodi”, kako se trenutno planira, zadržaće visinu od 220 metara ali će joj površina biti manja – umesto 78.000, imaće 47.000 kvadrata. I tržnom centru je površina smanjena sa 250.000 na 150.000 kvadrata, navode u gradskoj upravi. Osim ta dva zdanja, očekuje se da će u prvoj fazi projekta biti podignut i hotel od oko 30.000 kvadrata, uz dve stambene zgrade od po 20 spratova, za koje je pretprodaja u toku.

Raščišćavanje terena za prvu fazu radova počelo je u junu prošle godine. Do sada je uklonjeno 15 kilometara pruge, oko 40 brodova, barži, splavova i marina. Porušen je 171 nelegalni objekat, baraka, magacin, udžerica... Treba ukloniti još 75 građevina, od kojih su neke i legalne.

Od 101 porodice koja je živela između „Gazele” i Starog savskog mosta, još 13 treba raseliti, dok je 88 već smešteno u stanove čiji je vlasnik grad, tvrde u prestoničkoj upravi.

-----------------------------------------

Zdanja koja će biti sačuvana

 

Foto D. Jevremović 

Zdanje Železničke stanice

Zgrada Pošte

Ložionica sa tornjem

Hotel „Bristol”

Beogradska zadruga

Fabrika kartona „Milan Vapa”

Park „Bristol” iu njemu krst sa Malog pijaca

Savski trg

-----------------------------------------

Lična karta

1.852.683 kvadrata ukupna površina kompleksa

1.034.000 kvadrata stambenog prostora

   754.000 kvadrata za poslovne objekte, šoping-mol, lokale, trgovine

17.771 stanovnik

13.169 zaposlenih

  6.128 stanova

     177 hektara obuhvaćeno prostornim planom (116 na desnoj obali Save, 27 na levoj, gde je zabranjena gradnja, i 34 hektara akvatorije Save između Starog železničkog i Starog savskog mosta)

          4 obdaništa

          2 osnovne škole

          1 vatrogasna stanica

          1 dom zdravlja

-----------------------------------------

Za kulturu dva odsto ukupne površine kompleksa

 

Foto D. Ćirkov

1. Savamala (Karađorđeva ulica)

Kulturno-istorijski distrikt. U Savamali između Brankovog mosta i Travničke ulice nisu predviđeni visoki objekti niti novi kvadrati. Zadržava se sadašnja visina objekata u Karađorđevoj ulici – do 18 metara.

2. Savski trg (zgrada Železničke stanice)

Muzej železnice, galerija, dvorana za scenske umetnosti, biblioteka sa medijatekom (još jedna  galerija ili muzej u zaleđu stanice).

3. Okretnica, ložionica i vodotoranj Železničke stanice

Centar scenskih umetnosti

*izvor: Uredba o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi”

-----------------------------------------

Za preobražaj Savskog amfiteatra potrebno je:

 

Foto Beta 

Izmestiti – autobusku, železničku i „Lastinu” stanicu;

Preurediti – putničko-tehničku stanicu u Zemunu ;

Završiti – Prokop;

Izgraditi – deo južne obilaznice oko Beograda sa mostom kod Vinče, kao i drumsko-železničko-rečni terminal u Batajnici i barem jednu teretnu stanicu za robni transport.

-----------------------------------------

„Mašinoprojekt kopring” prva srpska firma u poslu

 

Kanska premijera zgrada čije je projektovanje povereno domaćim arhitektama Promotivna fotografija 

„Mašinoprojekt kopring” je prva srpska firma koja je angažovana u realizaciji „Beograda na vodi”. Ona projektuje dve stambene kule od po 20 spratova, ukupne površine 68.000 kvadratnih metara. Sa investitorom „Igl hilsom” krajem prošle godine potpisali su ugovor za razradu projekta, kaže Slobodan Lalić, generalni direktor kompanije koja postoji 65 godina i, osim u Srbiji, projektovala je objekte u bivšem SSSR-u, Ruskoj Federaciji, Africi...

– Posao smo dobili kao najbolji ponuđači, kvalifikovani iskustvom u inostranstvu, tehničkom i kadrovskom opremljenošću. Idejni koncept je uradila australijska kompanija „Vuds Begot” koja ima biroe širom sveta i specijalizovana je za dizajn i planiranje.

„Igl hils” nas plaća, ali ti detalji ugovora su poslovna tajna na koju smo se obavezali – kaže Lalić.

Na osnovu čega ste uradili glavne projekte kada, koliko je poznato, nije izdata lokacijska dozvola?

– Sve parametre za projektovanje dobili smo iz Prostornog plana područja posebne namene koji je izradio Urbanistički zavod Beograda – odgovara Lalić.

On se nada da se firma na čijem je čelu neće zaustaviti na prvom stambenom objektu nego da će projektovati još zdanja na desnoj obali Save. Za njega je „Beograd na vodi” šansa za domaću građevinsku industriju koja već godinama, pogođena krizom, srlja u sve veću provaliju.

I privrednici veruju da će im projekat u Savskom amfiteatru doneti nove poslove, pomoći da usvoje savremene tehnologije i probiju se na druga tržišta, kažu u Privrednoj komori Beograda.

„Beograd na vodi” vide kao motor razvoja zemlje koji će na dva načina podstaći srpsku ekonomiju: angažovanjem mnogobrojnih preduzeća i pozicioniranjem prestonice na poslovnoj i investicionoj mapi sveta.

– U ovu investiciju prvenstveno će biti uključena građevinska preduzeća i proizvođači građevinskog materijala. Ali posla će biti i za firme koje se bave različitim vrstama proizvodnje i usluga: proizvođači i distributeri mašina i alata neophodnih za gradnju projekta, proizvođači zaštitne opreme, distributeri hrane i pića za zaposlene na gradilištu… Drugi  podsticaj podrazumeva priliv investicija u našu zemlju, kao i veći broj poslovnih i turističkih poseta – ističu u Privrednoj komori Beograda.

Komentari5
0d9b1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zorica perovic
2% za kulturu u sredistu Beograda !!! Tuzno je sto su se sa tim programom slozili i Ministarstvo za kulturu i Gradski sekretarijat za kulturu . Hvala vam za ovaj pregled stanja
BELA KULA sa grba Beograda
Tačno je da je Beogradu neophodan MODERAN NOVI CENTAR, ali mora da sačuva "staru balkansku" dušu, tako da novi simbol Beograda mora da bude visoka BELA ČETVRTASTA kula od 220 metara, čiji vrh će da podseća na kulu sa starog grba Beograda.
djura gencic
Skupstina treba da zastupa volju naroda, poslanici da postupaju po volji gradjana koji su ih birali....a sta oni rade? Donose zakon iznad zakona za privatne projekte! Dokle cemo trpeti?
Miroslav Konstantinovic
To je ona flasa iz koje smo tocili gorivo 1993. godine!
Dole projekat!
Dovoljno je pogledati sliku "čuvene kule" koja liči na zgužvanu plastičnu flašu okrenutu naopačke, pa razumeti da je Vučićev na brzinu sklepan projekat nedopustiv. Čemu uopšte takav neumesan i predimenzionirani objekat na najistaknutijem mestu grada? Prvo to, a dalje zaista treba konsultovati naše stručnjake, koji imaju puna prava da osmisle arhitektonsku viziju svoga garda, a ako ne, ondavažnost lokacije svakako zaslužuje međunarodni arhitektonski konkurs. Dole flaša!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja