utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:02

Između neustavnog i nepostojećeg

Autor: Rodoljub Šabićsreda, 25.03.2015. u 08:15

Krajem prošle sedmice našu zemlju su posetila dva, sa aspekta ljudskih prava posebno važna, predstavnika međunarodne zajednice – Nils Mužnijeks, komesar za ljudska prava Saveta Evrope, i Kristijan Danijelson, generalni direktor Direktorata za susedsku politiku i pregovore o proširenje EU.

Razgovori s njima volens-nolens doveli su me u situaciju da odgovaram i na pitanja iz oblasti obrade i zaštite ličnih podataka za koja poverenik i nije prava adresa, budući da spadaju u delokrug izvršne vlasti, pre svega, vlade i Ministarstva pravde, a na koja je veoma teško, da ne kažem i nemoguće, dati dobar odgovor.

Da možda ne preterujem? Siguran sam da nije tako. A da to potvrdim, verujem, biće dovoljan i jedan, gotovo bizaran, primer.

Za početak – da li je vođenje kaznene evidencije obrada podataka o ličnosti?

Da, naravno. I to obrada koja pored relativno velikog broja ,,običnih” podataka o ličnosti podrazumeva i naročito osetljive podatke (osuda za krivično delo je Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti izričito predviđena kao naročito osetljiv podatak).

A Ustav Srbije utvrđuje da se obrada podataka o ličnosti ,,uređuje zakonom” (član 42 Ustava Republike Srbije). Ova, i inače jasna ustavna odredba potvrđena je i odlukom, (donetom u postupku koji je inicirao poverenik za informacije pre pet-šest godina), Ustavnog suda IUz-41/2010 u kojoj, uz ostalo, stoji: ,,Jedino je na osnovu zakona, a ne na osnovu ’drugog propisa’, moguće da organ vlasti, ako je to neophodno radi obavljanja poslova iz njegove nadležnosti određene zakonom, obrađuje podatke bez pristanka lica.”

I kako je kod nas uređena obrada podataka o ličnosti?

Prva, logična ,,adresa” je važeći Zakonik o krivičnom postupku Republike Srbije, donet 2011. godine i potom još pet puta menjan. On međutim (protivno Ustavu) u članu 279 propisuje da način vođenja kaznene evidencije uređuje vlada. Ali, ni na ovu neustavnu obavezu vlada Srbije nije odgovorila, nikad nije donela taj propis.

Sledeća ,,adresa” bio bi Zakonik o krivičnom postupku SRJ, donet 2001. godine i potom više puta menjan. Nekoliko puta menjala ga je Savezna skupština, a nekoliko puta (pošto je postao republički zakon, prestankom SRJ) Skupština Srbije, od toga, četiri poslednja puta nakon stupanja na snagu važećeg Ustava Republike Srbije. Ipak, i ovaj zakon u članu 192 imao je sve vreme važenja isto, neustavno rešenje – da propis o načinu vođenja kaznene evidencije donosi vlada. Obavezu donošenja ovog propisa, dok je postojala SRJ imala je savezna vlada, a nakon toga Vlada Srbije. Međutim, obavezu nije ispunila nijedna.

Što upućuje na još raniju ,,adresu”, na Zakon o krivičnom postupku SFRJ, donet 1977. godine. Ovaj zakon je u članu 138 propisivao da propise o kaznenoj evidenciji donosi funkcioner koji rukovodi saveznim organom nadležnim za unutrašnje poslove u saglasnosti sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom nadležnim za pravosuđe. U skladu s tim, savezni sekretar SFRJ za unutrašnje poslove doneo je 22. januara 1979. godine Pravilnik o kaznenoj evidenciji. I 36 godina kasnije taj pravilnik je, iako je, naravno, u višestrukoj suprotnosti sa važećim Ustavom, akt na kome se u Republici Srbiji zasniva vođenje kaznene evidencije. Što je ,,dobar” šlagvort za razmišljanje na temu odnosa državnih organa prema sopstvenim obvezama i još ,,bolja” ilustracija alarmantnog odnosa države prema stanju u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

U ,,pravnom” fundamentu kaznene evidencije imamo, dakle, višestruko neustavan inferioran pravni akt. Neprihvatljivo, razume se, ali, kakav god da je, on je bar postojeći. A u razgovorima sa Mužnijeksom i Danijelsonom, predmet njihovih interesovanja bili su i nepostojeći akti, koje bi neizostavno morali imati, ali ih, i pored bezbroj ukazivanja poverenika vladi (ne samo aktuelnoj već i nekoliko prethodnih), iz teško objašnjivih ili neobjašnjivih razloga, nemamo.

,,Dobar” egzemplar je situacija sa zaštitom tzv. naročito osetljivih podataka. Naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, kao i zakoni svih demokratskih zemalja, proklamuje posebnu zaštitu tih podataka. Samo mere posebne zaštite i način čuvanja i arhiviranja tih podataka, po zakonu, ,,uređuje” vlada, koja je bila dužna da to uradi najdocnije do početka maja 2009. godine! Tu uredbu nemamo ni danas. Vlada Srbije je sredinom 2010. godine usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti. Razume se, za nju kao i za svaki drugi strateški dokument, uslov da ,,živi” je akcioni plan za njenu realizaciju. Strategijom utvrđeni rok u kome je vlada bila dužna da donese taj akcioni plan bio je tri meseca. Prošle su četiri i po godine, akcioni plan nemamo.

Ali zato imamo zabrinjavajuću potvrdu hroničnog odsustva osmišljenog i odgovornog pristupa države jednom izuzetno ozbiljnom i složenom tranzicionom zadatku. I nužnost da to bez odlaganja promenimo.

Poverenik za informacije od javnog značaja


Komentari4
c5cbc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

profesor N.Bg.
Kolumna g.Šabića na na pravi način prikazuje potpunu disharmoniju pravnog Sistema Srbije ali i nešto još važnije. Upozorava i to apsolutno argumentovano na ono što je već dugo glavni manir naše "politike" - priča, prazna priča. Koliko će još godina trebati našim političarima da zakone usklade s Ustavom?
Svi samo gledaju
Tačno, profesionalno, konstruktivno ali i razorno. Ilustracija racija nesposobnosti i aljkavosti naše izvršne vlasti.
Advocatus Q.
Bravo kolega Šabiću. Znalačk, majstorskii napisan tekst. Malo ljudi zna za ovakve stvari a treba da ih zna što više.
miki riki
pa sad neka mi neko kaže da ne treba organe vlasti kontrolisati, kao i uostalom bilo sta drugo. Vlast se prečesto detinjasto ponaša, a to može biti dopušteno samo deci.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja