utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Srpski oficir poginuo u Rusiji

Autor: Zorica Gligorijevićpetak, 27.03.2015. u 22:00

Jagodina – Matija Blagotić, čiji su se preci posle okončanih ratova Srbije i Crne Gore sa Turskom (1876–1878. godine) iz Crne Gore preselili u Jagodinu, ondašnji značajni trgovački i zanatlijski centar, u balkanskim i početkom Velikog rata bio je komandir baterije u Prvom divizionu Četvrtog artiljerijskog puka Moravske divizije. Zbog uspešnog komandovanja i primernog junaštva ukazom pukovnika Radivoja Bojovića, ministra vojnog, Blagotić je 1914. godine odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima četvrtog reda.

Blagotić je bio i oficir Srpskog dobrovoljačkog korpusa u Rusiji. Braneći Kazanj, hrabro je poginuo kod mosta Romanovski. Ukazom Vladimira A. Lebedeva, pomoćnika ministra vojnog ruske vojske, od 17. avgusta 1918. godine (dan nakon njegove pogibije), jedinica kojom je komandovao dobila je naziv Haubička baterija majora Blagotića. Gradska duma Kazanja odlučila je da pri Univerzitetu uspostavi stipendiju za školovanje siromašnih studenata na ime Matije Blagotića, a jedna osnovna škola i ulica u gradu ponele su ime „Srpski major Matija Blagotić”. Ukazom ministra vojske i mornarice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 16. maja 1920. godine major Blagotić je posmrtno odlikovan i drugom Karađorđevom zvezdom sa mačevima četvrtog reda, a 20 godina kasnije u Beogradu je osnovano Udruženje ratnika dobrovoljaca majora Matije Blagotića.

– Blagotić je četvrti razred jagodinske gimnazije završio odličnim uspehom s najvišom ocenom iz svih predmeta. Kada je u Kragujevcu završio šesti razred gimnazije, nošen nacionalnim idejama, ali i činjenicom da zbog slabog materijalnog stanja svojih roditelja, bez stipendije nije mogao da nastavi dalje školovanje, odlučio je da stupi u Vojnu akademiju u Beogradu. Odličan uspeh i psihofizičke osobine bile su dovoljna preporuka da septembra 1901. godine postane pitomac najviše vojne škole u Kraljevini Srbiji – navodi za „Politiku” Ninoslav Stanojlović, istoričar iz Jagodine.

Prema njegovim rečima, Matija je Nižu školu Vojne akademije završio 1905. godine kao deseti u rangu od 135 pitomaca, stekavši čin artiljerijskog potporučnika. Po završetku školovanja on je službovao u Zaječaru, a u Timočkom artiljerijskom puku stekao je čin artiljerijskog kapetana druge klase. U balkanskim ratovima bio je komandir baterije u Prvom divizionu Četvrtog artiljerijskog puka Moravske divizije. Radi daljeg usavršavanja u artiljerijskoj struci, Blagotić kao stipendista Ministarstva vojnog Kraljevine Srbije 1913. godine odlazi u Višu tehničku školu u Briselu.

– Njegovo školovanje prekidaju nova ratna dešavanja i on se vraća u Srbiju juna 1914. godine i stavlja se na raspoloženje Ministarstvu vojnom koje ga postavlja za komandira njegove nekadašnje baterije i unapređuje u čin artiljerijskog kapetana prve klase. Već naredne godine srpska vlada ga je, kao člana delegacije, poslala u Njujork da preuzme ranije kupljeno oružje. Na tom odgovornom zadatku Blagotić biva unapređen u čin artiljerijskog majora. Po povratku iz SAD naredne godine on se iskrcao na ostrvo Krf gde je dobio službu u Generalštabu srpske vojske – dodaje istoričar Stanojlović.

Međutim, već 1916. godine Blagotić se našao među 133 oficira srpske vojske koji su te godine poslati u Odesu. Postavljen je za predavača u Školi za rezervne oficire Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Kada je ovaj korpus otišao na Solunski front, Blagotić je dobrovoljno ostao u Rusiji kao komandant haubičke baterije u sastavu Dopunskog bataljona. Nakon njegove pogibije 1918. godine kazanjska opština je preuzela izdržavanje njegove porodice: supruge Angeline i sinova, sedmogodišnjeg Marka i trogodišnjeg Žarka. Marko je preminuo 1987. godine u Beogradu, ali njegov sin Žarko sa porodicom živi u Kanadi. Matijin mlađi sin Žarko, diplomirani inženjer, živi u Los Anđelesu. Njegov sin Marko, lekar, živi u SAD, kćerka Mirjana živi u Bernu, a kćerka Milena Blagotić, profesor Medicinskog fakulteta u penziji, živi u Beogradu.    


Komentari5
403ab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milena Blagotic
Hvala redakciji Politike na clanku. Moj deda se borio na strani belih, za carsku Rusiju, protiv komunista.Mi njegovi unuci, ponosni smo na njega, kao sto su bili i njegovi sinovi Marko i Zarko. Iz clanka se zakljucuje da je Matijin sin Zarko ziv, a nije, umro je 1996. godine U Los Andjelesu. Ovo zelim da dopunim, u cilju tacnosti clanka. Takodje, moja sestra Mirjana (udata Hristic) je lekar i sa porodicom zivi u Bernu Hvala redakciji Politike na razumevanju i nadam se da ce da objavi ovaj komentar! S postovanjem prof. dr Milena Blagotic
@Beli crveni - istorijski daltonista
Najverovatnije na strani bele armije jer su se u to vreme vodile borbe protiv takozvane "cehoslovacke legije" (Československé legie, Чехословацкие легионы) i Народной армии КОМУЧа (bela armija) u tom regionu (5-10 .09.1918). Drugi detalj u prilog ovoj predpostavci je Лебедев, Владимир Александрович koji je bio ministar trgovine i industrije donske vojske (Министр торговли и промышленности Всевеликого войска Донского) od 25 maja 1918 do 28 septembra 1918, a potom kod Denikina do 1920.
Beli crveni
Odlican tekst, samo nije jasno protiv koje vojske se borio.
kolasinac kolasinski
Zanimliv i odlican novinarski tekst.
Деда Милоје
Слава му и хвала !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja