četvrtak, 25.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:06

Zaostavština koja se meri kilometrima

Autor: M. Dimitrijevićsreda, 01.04.2015. u 22:00
Стеван Крагујевић ретушира Титов портрет

„Moj otac je na posao išao s velikom radošću. Stanovali smo u Svetogorskoj ulici, blizu ’Politike’. Na tom potezu sretalo ga je desetine ljudi, i svako je ponešto komentarisao o tome šta je toga dana bilo u novinama. Često nije mogao ni da sačeka sutradan i beogradsko izdanje, već je odlazio da vidi ono prvo, takozvano večernje izdanje za unutrašnjost, koje se iz štamparije dopremi oko devet uveče”, priča o svom ocu, a našem kolegi Stevanu Kragujeviću (1922–2002), dugogodišnjem uredniku fotografije u našem listu, njegova ćerka pesnikinja Tanja Kragujević i to na dan zvanično formiranja njegovog legata u Muzeju istorije Jugoslavije.

Porodična zaostavština čoveka koji je bio jedan od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih foto-reportera broji blizu 6.000 originalnih negativa i oko 1.500 fotografija, a reč je, pritom, o snimcima kojih uglavnom nema u arhivama kuća u kojima je radio. Tu je i korpus knjiga i kataloga o njemu, kao i dela sa njegovim fotografijama, kao i nekoliko desetina predmeta i dokumenata koji svedoče o njegovoj profesiji foto-reportera, ali i o saradnji i prijateljstvu sa brojnim istaknutim savremenicima širom sveta.

Biografija zaista vredna pažnje. Bio je prvi foto-reporter Direkcije za informacije pri Predsedništvu SFRJ od 1949. do 1951. godine i foto-reporter Tanjuga od 1951. do 1953. godine. Najveći deo radnog veka, od 1953. do 1982. godine proveo je kao foto-reporter i urednik fotografije lista „Politika”. Osnivač je foto-laboratorije i foto-službe naše kuće, a doprineo je i uvođenju novih rubrika u listu, osobito onih koji su isticale punu vrednost i važnost fotografije. Predrag Preža Milosavljević, Kragujevićev kolega iz foto-službe „Politike”, umeo je da kaže da se Kragujevićev doprinos ne meri metrima filma, već nebrojenim kilometrima. Prepričavajući novinarima brojne dogodovštine koje je njen otac preživeo, Tanja Kragujević istakla je jednu od priča.


Jul Briner i Silva Košina posle premijere filma „Bitka na Neretvi” u Sarajevu

„Sa 14. godina deda ga je poslao da se obučava za foto-zanat. Tako je počelo druženje mog oca i fotoaparata, koje nije prestajalo više od šest decenija. Od svoje opreme se nije odvajao nikada, ni danju ni noću. Predanost koja ga je krasila, a umeo je fotografije da nosi i u džepovima, vadeći ih kad zatreba, prepoznala sam među zaposlenima u ovom muzeju, nakon čega sam donela odluku da uspostavimo saradnju i formiramo legat”, objašnjava naša sagovornica.

Kao reporter akreditovan u Narodnoj skupštini (čak i posle penzionisanja), načinio je izuzetno bogat fond fotografija, koje predstavljaju pravu hroniku druge polovine 20. veka u Jugoslaviji, odnosno, njenog političkog i kulturnog života, ali i niz antologijskih neoficijelnih snimaka. Među snimcima koji na ovaj način obogaćuju fond fotografija Muzeja istorije Jugoslavije su snimci aktivnosti predsednika Tita u zemlji, brojni portreti Tita i ostalih političara koji su obeležili drugu polovinu 20. veka, ali i snimci studentskih demonstracija 1968. i političkih događaja u poslednjoj deceniji postojanja Jugoslavije. Učestvovao je na brojnim međunarodnim i jugoslovenskim izložbama, a bio je autor i posebnih, autorskih. Dobitnik je mnogih nagrada za svoju novinsku i umetničku fotografiju, između ostalog nagrade „Svetozar Marković” za životno delo. Obrazloženje ove nagrade koju mu je dodelilo Udruženje novinara Srbije glasi: „Za stotine hiljada foto-reporterskih zapisa istorijske vrednosti i odanost profesiji.”

Prema rečima Nede Knežević, direktorke Muzeja istorije Jugoslavije, ovo je prvi deo saradnje, pošto će ovaj legat i ubuduće biti obogaćivan novim donacijama. Njegova dokumentarna vrednost je ogromna, posebno što je svaku fotografiju prati bogat niz informacija, na čemu je Muzej izuzetno zahvalan darodavcu.

„Činjenica da je Tanja Kragujević sve što nam je predala na čuvanje propratila izuzetno iscrpnim objašnjenjima doprineće tome da se Legat dalje dodatno obradi i kontekstualizuje”, zaključila je Neda Knežević.


Komentari2
ad654
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милица Димитријевић
Најлепше хвала на Вашим сугестијама и подацима које сте написали. Знање и информације искуснијих колега увек су значајни, што се показало као тачно и овог пута.
Григорије М. Милићевић Мицко
Извините, само једна мала исправка... "Политика" не постоји од 1953, кад је Крагујевић постао њен фоторепоротер, него много много раније. Према томе, није он "...оснивач фото-лабораторије и фото-службе..." него је то био руски емигрант, фоторепортер Јуриј Усаковски још раних двадесетих година 20. века. Након ослобођења, Политикину фотослужбу, па и фотолабораторију, изнова је реорганизовао Рака Рубен 1948. То знају сви старији фоторепортери и многи новинари (пензионери) вашег листа, а сем тога тај податак је наведен и у фотомонографији "Политике". Ово не умањује допринос Стеве Крагујевића, него ставља ствари на своје место.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja