sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 01.04.2015. u 22:13 Aleksandra Petrović

Otvaranje Pandorine kutije

(Илустрација Новица Коцић)

Da bi sudska vlast postala zaista nezavisna, izvršna vlast je u Akcioni plan za Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa unela i promene Ustava, koje podrazumevaju da se Narodnoj skupštini oduzme nadležnost biranja sudija i tužilaca. Sve izmene u Ustavu, koje se odnose na pravosuđe, treba da budu pripremljene do 2018. godine, a onda bi započela procedura promene Ustava.

Postavlja se, međutim, pitanje, da li je moguće Ustav menjati samo u jednom delu, a da se pritom ne zahvate i druga važna pitanja, kao što su teritorija Srbije, autonomija Vojvodine, a posebno Preambula, koja govori o suverenosti Srbije na Kosovu i Metohiji.

Dr Darko Simović, profesor Ustavnog prava na Kriminalističko-policijskoj akademiji, kaže da pravno-tehnički jeste izvodljivo da se Ustav menja samo u oblasti jačanja nezavisnosti pravosuđa, a da se pritom ne menjaju drugi delovi najvišeg pravnog akta.

– Budući da se inicijativa za promenu Ustava može odnositi i na promenu samo jednog člana ustavnog teksta, u tom smislu, pravno posmatrano, moguće je i izvršiti reviziju Ustava isključivo u delu koji se odnosi na pravosudni sistem. Međutim, iniciranje takve ustavne promene, u ovom trenutku, bilo bi ravno otvaranju Pandorine kutije. Talas ustavne revizije, usled međustranačkih trgovina ili spoljnih pritisaka, sasvim sigurno se ne bi mogao zaustaviti isključivo na polju pravosudnog sistema, već bi neminovno zahvatio i niz drugih, politički daleko osetljivijih pitanja, poput statusa Kosova i Metohije ili teritorijalne autonomije Vojvodine – kaže dr Simović.

Bez obzira na to što se ustavnopravna nauka izrazila izuzetno negativno o Ustavu iz 2006. godine, profesor naglašava da je jednoglasan stav stručnjaka da s ustavnim promenama ne treba žuriti.

– Srbija ne može biti uzorna država kada je reč o trajanju ustava. Dosadašnja ustavna istorija Srbije izrazito je burna. Međutim, dostojanstvo ustava, kao najvišeg pravnog akta, može biti sačuvano samo ukoliko se neprestano ne govori o njegovoj promeni. Na takav način, ne samo da se ugrožava pravna sigurnost, već se istovremeno ukazuje na skromnu političku kulturu koja ustave pretvara u najobičniju potrošnu „sezonsku robu” – kaže dr Simović.

Ipak, činjenica je da ustavne norme nisu usaglašene sa stvarnošću i da za to niko ne snosi posledice. Zbog toga pitamo da li postoji politička ili institucionalna odgovornost za takvo stanje.

– Najznačajnija posledica neusklađenosti Ustava s društvenom realnošću jeste njegova neprimenjivost u tom segmentu. Bez obzira na to što Ustav predviđa suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju, takvo rešenje je očigledno nesprovodivo u postojećim okolnostima. Međutim, taj nesklad između pisane ustavne norme i faktičkog stanja svedoči o neodricanju od ovog dela državne teritorije. Kad je reč o odgovornosti, može biti reči samo o političkoj, a ne i pravnoj, odgovornosti za nosioce najviše državne vlasti koju oni snose na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Dakle, biračko telo, kao nosilac suverene vlasti, odlučuje o tome ima li mesta političkoj odgovornosti – objašnjava dr Darko Simović.

Ističe da Ustav nije isključivo pravni, već je istovremeno i politički akt.

– Nije neuobičajeno da ustavi imaju i određene primese ideološkog i programsko-deklarativnog karaktera. Prema tome, bez obzira na to što Republika Srbija trenutno ne vrši suverenu vlast na Kosovu i Metohiji, izričita ustavna proklamacija da je „Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije” predstavlja programsko opredeljenje ustavotvorca koje obavezuje svakog nosioca državne vlasti da stremi ka ostvarenju tog cilja, iako to u ovom trenutku može delovati nedostižno – jasan je profesor Simović.

Zahtevi iz Poglavlja 23 Pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji odnose se na izmene Ustava Srbije u delu o pravosuđu. U okviru Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa, formirana je i radna grupa za analizu ustavnih odredaba o sudskoj vlasti, a pogotovu odredaba o izboru sudija i javnih tužilaca.

Kako je za „Politiku” objasnio dr Vladan Petrov, član ove radne grupe i profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, sve sudije u Srbiji birao bi Visoki savet sudstva (VSS) a tužioce Državno veće tužilaca (DVT), kada bi se Ustav promenio u ovoj oblasti. Sada sudije i tužioce bira Narodna skupština, dok ih VSS i DVT samo predlažu za izbor.

– Predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti ne bi bili u sastavu VSS i DVT kao članovi „po položaju”. Ministar pravde može ostati član ovih tela, ali sa ograničenim ovlašćenjima, na primer ne bi mogao da učestvuje u odlučivanju o izricanju disciplinskih mera i prestanku sudijske funkcije. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda ne bi trebalo da bude istovremeno i predsednik Visokog saveta sudstva, već bi to mogao biti jedan od članova Saveta. Isto tako, ni republički javni tužilac ne treba da bude istovremeno i predsednik Državnog veća tužilaca – iznosi profesor Petrov osnovne ideje za promenu Ustava u delu o pravosuđu, koji treba da obezbedi odsustvo uticaja politike na rad najviših pravosudnih tela.

Dr Petrov naglašava da Nacionalna strategija za reformu pravosuđa nije iznad Ustava, nego da je to, zapravo, jedan akt državne politike, koji daje smernice za promene. Smatra da analizu ustavnih odredaba, na osnovu kojih bi bile predložene promene Ustava, treba da napravi radno telo sastavljeno od pravnih stručnjaka, koje bi bilo okupljeno u Narodnoj skupštini ili oko predsednika Republike.

Šta piše u Preambuli

„Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose Ustav Republike Srbije”, piše u Preambuli Ustava iz 2006. godine.

Kako se menja Ustav

Postupak za promenu Ustava sastoji se iz dve faze. Prva faza revizionog postupka je podnošenje i usvajanje predloga za promenu Ustava. Ovlašćeni predlagači za promenu Ustava su najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, vlada i najmanje 150.000 birača. Takav predlog za promenu Ustava Narodna skupština usvaja dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

– Drugu fazu revizionog postupka čini izrada i usvajanje akta o promeni Ustava. Akt o promeni Ustava se takođe usvaja dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Narodna skupština ima mogućnost da akt o promeni Ustava stavi na potvrdu građanima. Reč je o fakultativnom referendumu. Međutim, Narodna skupština je obavezna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.

Prema tome, ukoliko se menja preambula Ustava, obavezno je raspisivanje referenduma.

Promena Ustava je usvojena ukoliko je za akt o promeni Ustava glasala većina izašlih birača – objašnjava prof. dr Darko Simović.

Komentari8
0bc6d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Ђ. Сланкаменац
Посттитоитички кадрови и данас доминирају Нар. Скупштином и већ је важећи ус- тав био компромис између ортодоксно титоистичке структуре ДС и тадашње СРС па се ишло у сустрет тадашњим"Бановинским велепоседницима"који су и егзисти- рали на тзв. борби против велкосрпске хегемоније-ма шта то значило ? Мало је познато, а изјавио је Коштуница, да се до решења дошло попуштањем Т. Николи- ћа па се донео Устав који никога није обавезивао на поштовање. Вештачки је ст- ворена фама да се у Срему,БиБ о свему пита Чанак па је писац ових редова био сведок када се једна новинарака из Шабачке телевизије исфрустрирала што није обезбедила интервију са Чанком јер као она рече:"Он се о свему пита у "Војводи- ни" не узимајући у обзир да он једва прескаче цензус за улазак "Бановину".И та- ко је до данас и поново ће Г. Николић пристати на компромис који ће још више разградити суверенитет Србије за коју је дато и сувише живота да би је недосто- јне генрације упропастиле!
realno876 dab
ko je ovde smesan.nasa sudska vlast nezavisna.sudije ne smeju da pogledaj u zakon da ne pitaju vlast kako da presude.u nasoj drzavi nema ni prava ni pravde.zato u strazbur ima toliko tuzbi,slede jos 60000 tuzbi i po pravilu drzava gubi.eto kako nasi sudovi sude.
Aranđel Mihajlović
Pre nego što sadašnje sudije i tužioci počnu birati sebi slične na doživotnu funkciju , neophodno je sve ih lustrirati i izabrati zaista sposobne i nekompromitovane . Ili obezbediti mehanizme za njihovo lakše razrešavanje po tužbama oštećenih građana .
Nina Ninić
Uspostavljanje nezavisnog i efikasnog pravosuđa koje podrazumeva, nepristrasnost stručnost i visoki standard donošenja presuda, osnova su na kojoj se gradi PRAVNA DRŽAVA I VLADAVINA PRAVA Suđenje na osnovu MATERIJALNIH DOKAZA I ČINJENICA, a nikako na osnovu političkih i bilo kakvih pritisaka i naravno korupcije. Takve sudije javno kažnjavati kao nauk svima koji se bave ovom teškom i odgovornom profesijom.
Sale Marino
Sudstvo treba reformisati ODMAH, ovo sirenje panike mi lici na delovanje onih elemenata u Srbiji kojima ne odgovara snazno i nezavisno sudstvo - oni izgleda svoj strah od poduzih i zasluzenih zatvorskih kazni pokusavaju da transformisu i prenesu na celo drustvo koje sada kao treba da se boji da ce se Vojvodina otcepiti ako konacno dobijemo sudstvo koje ce rascistiti ovu nasu mocvaru.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja