utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 10.02.2008. u 22:00 Marina Vulićević

Desankino carstvo dobrote

Десанка Максимовић (Фотодокументација „Политике”)

Desanka Maksimović, jedna od naših najvećih pesnikinja i najviše objavljivanih književnica, preminula je na današnji dan pre petnaest godina. Sredinom maja navršiće se i sto deset godina od rođenja pesnikinje. Kao i njena lirika, život Desanke Maksimović stremio je širini, otkrovenju, i traganju za izmirenjem protivrečnosti ovoga sveta.

Njeno stvaralaštvo odlikuju jednostavnost iskaza, ispovedni karakter i duboko osećanje za prirodu, pravdu, čoveka, ma ko on bio, rodno tlo i tradiciju, a njena književnost za decu prepuna je životnih značenja jer je prema svetu detinjstva negovala poseban odnos pažnje i brižnosti.

Bilo je to „carstvo dobrote” Desanke Maksimović.

Na njenim zbirkama i poemama „Krvava bajka”, „ Tražim pomilovanje”, „Nemam više vremena”, „Zeleni vitez”, „Pesnik i zavičaj” stasavale su čitave generacije, a ljubavne pesme citirane su kao mudre izreke, bile podsticaj za muziku... Još za života pesnikinji je u Brankovini podignut spomenik, i otvorena škola koja nosi njeno ime.

Rođena je 16. maja 1898. godine u selu Rabrovici, kod Valjeva. Osnovnu školu završila je u Brankovini, gimnaziju u Valjevu, a diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Grupi za uporednu književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti. Kao stipendista francuske vlade boravila je godinu dana u Parizu. Radni vek provela je kao nastavnik i profesor, a penzionisana je kao predavač Prve ženske gimnazije u Beogradu. Bila je redovni član SANU. Pisala je za Letopis Matice srpske, Književne novine, Politiku, Borbu...

Poezija Desanke Maksimović prevođena je na svetske jezike, zastupljena je u mnogim domaćim i inostranim antologijama, između ostalih i u antologijama jugoslovenske poezije objavljenim u Londonu, Pragu, u trotomnom izboru „Poezija Evrope” objavljenom u Moskvi, a 1990. godine njene pesme našle su se u italijanskoj Antologiji najlepših ljubavnih pesama od antike do danas.

Pesnikinja je i sama bila prevodilac, a značajni su njeni prevodi sa ruskog (Dostojevskog, Čehova), francuskog, bugarskog i slovenačkog jezika.

Njen život posvećen drugima dobijao je stalnu potvrdu i zahvalnost. Bila je dobitnica niza vrhunskih domaćih i inostranih priznanja, među kojima su i Orden svetoga Save, Njegoševa nagrada, Orden zasluga za narod I reda, bugarski orden Kiril i Metodije I reda, orden časti Vrhovnog sovjeta SSSR-a, Zlatni krst kneza Lazara, Vukova, Zmajeva nagrada, diploma počasnog člana Matice srpske... Njoj u čast održavane su književne manifestacije, o njenom delu bilo je reči i u okviru Nacionalne konvencije Američke asocijacije za unapređenje slavističkih studija, u Filadelfiji, 1979. godine.

Zahvaljujući detaljnoj hronologiji života pesnikinje, koja se nalazi na sajtu Zadužbine Desanke Maksimović, a koju je pripremio novinar našeg lista u penziji i naš poznati publicista Radovan Popović, znamo da je Desanka Maksimović 1968. godine, u vreme junskih demonstracija na Beogradskom univerzitetu, posetila Filozofski fakultet. I, pre nego što je pročitala svoje pesme, zapitala je studente: „Deco, hoćete li i kroz pet, deset, pedeset godina verovati u sve ovo u šta u ovom trenutku verujete?”.

Godine 1989. pesnikinja je 28. juna prisustvovala svečanoj proslavi šest vekova od Kosovskog boja u Prištini, na Gazi Mestanu i u manastiru Gračanica. Ovom srpskom manastiru svojevremeno posvetila je potresnu pesmu:

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,/ kad bi se mogla na nebesa vazneti,/ ko bogorodice Mileševe i Sopoćana,/ da tuđa ruka kraj tebe travu ne plevi,/ da ti vrane ne hodaju po paperti...”

Istinska i duboka humanost Desanke Maksimović prožimala je i čitavo njeno stvaralaštvo, a ogleda se naročito u zbirci „Tražim pomilovanje”. Vodeći u njoj dijalog sa Dušanovim zakonikom, pesnikinja je zastupala sve sebre, sužnje, ljude koji jasno vide, ljude na raskršću između Zapada i Orijenta, čoveka koji se opire sili...

Čuvajući sećanje na nju, Zadužbina Desanke Maksimović tradicionalno na dan rođenja pesnikinje, dodeljuje nagradu sa njenim imenom za celokupni doprinos srpskoj poeziji.

Komеntari4
2b9d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja