ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:57

Štampanje evra jača dinar

Autor: Anica Teleskovićsreda, 15.04.2015. u 08:15
Јован Прокопљевић

Evropska privreda mogla bi ove godine da dostigne rast od 1,4 odsto. Iako skromno, to predstavlja ipak ubrzanje ekonomskih aktivnosti nakon prošlogodišnjih 0,9 procentnih poena. Ovo je najnovija prognoza „Ekonomist intelidžens junita” za 2015. godinu o kretanjima u evrozoni koju već godinama muči privredna stagnacija.

Analitičari ove publikacije očekuju da će zbog najnovijih mera Evropske centralne banke (ECB), evro nastaviti da slabi i da će prosečna vrednost u ovoj godini biti 1,04 dolara za evro, što znači da će se evropska i američka valuta gotovo izjednačiti. Njihove prognoze pokazuju će sledeće 2016. godine dolar čak biti jači od evra (0,99 dolara za jedan evro).

Suočena sa deflacijom i ekonomskom stagnacijom ECB će mesečno u evropsku privredu upumpavati 60 milijardi evra. O kolikim parama je reč, možda najbolje govori podatak da je to dvogodišnji srpski bruto domaći proizvod (BDP). Ono što ECB mesečno upumpa u evropsku privredu, srpski građani i privreda stvore za dve godine. Planirano je da program traje do septembra 2016. godine, s tim što je ostavljena mogućnost da se on završi i ranije ukoliko efekti budu brži. Inače, u narednom trogodišnjem periodu, analitičari „Ekonomist intelidžens junita” prognoziraju da će se privredni rast u evrozoni kretati od 1,5 do 1,7 odsto.

Iako je još rano za sumiranje rezultata politike koju vodi Mario Dragi, predsednik ECB-a, po mnogima, u Srbiji se njeni efekti već vide kroz aktuelno jačanje dinara.

Milan Nedeljković, profesor na Fakultetu za finansije, ekonomiju i administraciju (FEFA) smatra da iskustvo američkih Federalnih rezervi i Engleske centralne banke pokazuje da nekonvencionalne mere centralnih banaka imaju efekat na privredi rast.

– I očekivanja su bitan element politike koju sada sprovodi ECB. Nije to samo puko upumpavanje para u privredu. Ima tu i izvesnog psihološkog efekta da će mere dati rezultat, što opet može pozitivno da doprinese oporavku – kaže Nedeljković.

On podseća da je kamatna stopa ECB-a oko nule, što znači da ova centralna banka praktično nije više imala instrumente sa kojima bi mogla da podstakne inflaciju i tako indirektno stimuliše privredni oporavak. Zato je i pribegla ovoj nekonvencionalnoj metodi.

– Time je ECB poslala poruku da je spremna da aktivno učestvuje u oporavku privrede. Kada je reč o prenosnim efektima na Srbiju, oni mogu biti samo pozitivni. Ako je veća globalna likvidnost, odnosno ako je više para u opticaju, onda postoji i veće interesovanje investitora za tržišta u razvoju, kao što je naše. Kada je o zaduživanju reč, to će značiti zadržavanje aktuelnih ili dalji pad kamata, što znači jeftinije zaduživanje za državu, a neće biti ni pritisaka na dinar. Svaki rast u evrozoni pozitivno utiče na rast naše privrede – kaže Nedeljković.

Eventualne negativne posledice po Srbiju, on vidi na duži rok. Odnosno, tokovi kapitala krenuće u drugom smeru, kada se program ECB-a završi. Ali, država ima vremena da se spremi za te negativne efekte, kaže Nedeljković.

Nebojša Savić, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, smatra da je rano iznositi ocene kada je reč o rezultatima politike koju sprovodi ECB.

– Prvo i elementarno je da sačekamo da prođe šest meseci da bismo mogli da zaključujemo. Da sačekamo bar da vidimo šta će Mario Dragi, predsednik ECB-a, reći na prvoj konferenciji za novinare – kaže Savić i dodaje da će se, ukoliko efekti budu pozitivni, to preliti i na Srbiju.

Prema oceni Gorana Nikolića, saradnika Instituta za evropske studije, eventualni oporavak u evrozoni može da ima pozitivne efekte i na nas. Upumpavanje para u tamošnju privredu, preliće se i kod nas, jer će se na tržištu pojaviti višak evra.

– Ovo što se sada dešava sa dinarom, odnosno jačanje nacionalne valute dobrim delom je rezultat mera ECB – kaže Nikolić i dodaje da će kratkoročni kapital biti jeftiniji, a u dogledno vreme pojeftiniće i dugoročne pozajmice.

Ekonomista Miroslav Prokopijević, sa druge strane, smatra da ovo nije rešenje za krizu evrozone.

– Ovakvim merama kriza će iz akutne preći u hroničnu. Presipanjem novca, bez strukturnih reformi, ne može da se podstakne privredni razvoj – smatra naš sagovornik.


Komentari0
7d85f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja