utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Za­ni­ma­nje pla­će­nik – uno­sno i ho­li­vud­ski

utorak, 21.04.2015. u 08:15
Тешко је разлучити све учеснике ирачког рата (Фото Бета)

Stig­ma ni­je sme­ta­la pla­će­ni­ci­ma da raz­vi­ju uno­sne po­slo­ve ši­rom Bli­skog is­to­ka i Afri­ke. Po­sta­li su in­du­stri­ja kao bi­lo ko­ja dru­ga, iako če­sto ne od­go­va­ra­ju ni­ko­me za zlo­či­ne ko­je po­či­ne, što ih či­ni još opa­sni­ji­ma od re­gu­lar­ne ar­mi­je.  Na se­be su skre­nu­li pa­žnju po­ko­ljem u Bag­da­du 2007. ka­da su ame­rič­ki psi ra­ta iz obes­ti otvo­ri­li va­tru na irač­ke ci­vi­le. Irak i Av­ga­ni­stan i da­lje su me­sta gde pri­vat­ne kom­pa­ni­je za obez­be­đe­nje ša­lju svo­je lju­de, za­ra­đu­ju­ći ne­ko­li­ko sto­ti­na mi­li­o­na do­la­ra, kao ne­koć po taj­nim za­tvo­ri­ma CIA. Ta­kve fir­me ču­va­ju naft­na po­lja u Li­bi­ji, po­ma­žu Pen­ta­go­nu, su­zbi­ja­ju po­bu­ne u Afri­ci i ob­u­ča­va­ju cen­tral­ne sna­ge na Bli­skom is­to­ku. U Si­ri­ju, Irak i Ukra­ji­nu ne sli­va­ju se sa­mo bor­ci or­ga­ni­zo­va­ni u okvi­ru kor­po­ra­ci­ja po­put „Ble­kvo­te­ra”, već i po­je­din­ci ko­ji se na bo­ji­štu pri­dru­žu­ju ne­koj od ne­re­gu­lar­nih gru­pa i pro­da­ju svo­je uslu­ge. Bla­go ci­vi­li­ma.

                                                                    *    *    *    *

Sa ame­rič­kom voj­skom ko­ja je kre­nu­la da jad­ne Ira­ča­ne iz­va­di iz dik­ta­tor­skih oko­va Sa­da­ma Hu­se­i­na po­šla je i ar­mi­ja na­jam­ni­ka, ured­no prav­no re­gi­stro­va­na kao kom­pa­ni­ja „Ble­kvo­ter”. Pla­će­ni­ci su se is­ta­kli po kr­va­vom pi­ru u Bag­da­du gde su po­bi­li 14 i ra­ni­li oko 20 gra­đa­na ko­je tek što su bi­li oslo­bo­di­li.

Pro­šle ne­de­lje, osam go­di­na po­sle po­ko­lja, ame­rič­ki sa­ve­zni sud pre­su­dio je če­tvo­ri­ci rat­ni­ka „Ble­kvo­te­ra”. Iako je Stejt de­part­ment skri­vao do­ka­ze, tu­ži­la­štvo se iz­bo­ri­lo da naj­od­go­vor­ni­ji uče­snik do­bi­je do­ži­vot­nu ro­bi­ju, a tro­ji­ca nje­go­vih ko­le­ga po 30 go­di­na za­tvo­ra.

Prav­da je de­li­mič­no za­do­vo­lje­na: pri­vat­na fir­ma za obez­be­đe­nje na­sta­vi­la je da ra­di i do­bi­ja uno­sne po­slo­ve. Njen osni­vač ne sa­mo da se iz­vu­kao, već je is­ku­stvo iz Ira­ka, a pre­ma ne­kim iz­vo­ri­ma i iz lo­va na čla­no­ve Al Ka­i­de, us­peo da unov­či u šou-bi­zni­su. Erik Prins je pro­dao kom­pa­ni­ju ko­ja sa no­vim vla­sni­kom i no­vim ime­nom „Aka­de­mi” ra­di sta­re po­slo­ve: ra­tu­je za no­vac. Ka­da su nje­ni upo­sle­ni­ci otvo­ri­li va­tru na mu­škar­ce, že­ne i de­cu na bag­dad­skom tr­gu, bio je to sa­mo vrh le­de­nog bre­ga. Ako je Kon­gres tač­no iz­bro­jao, 195 pu­ta su pu­ca­li bez oprav­da­nja. Ne­dav­na pre­su­da iz­ne­na­di­la je i sam „Ble­kvo­ter” ko­ji je ve­ro­vao da će ga ame­rič­ko mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va za­šti­ti­ti od sva­ke od­go­vor­no­sti, pa i od one za usmr­ći­va­nje ne­na­o­ru­ža­nih, bez­o­pa­snih lju­di. 

Po­sle ame­rič­ke i bri­tan­ske ar­mi­je, pla­će­ni­ci raz­li­či­tih fir­mi bi­li su tre­ća naj­ja­ča voj­na sna­ga u Ira­ku sa oko 4.000 bo­ra­ca. Ka­ko je ja­vio „Faj­nen­šel tajms”, oko 5.500 pla­će­ni­ka osta­lo je u Ira­ku i po­sle po­vla­če­nja ame­rič­ke voj­ske 2011. Stejt de­part­ment je po­sle skan­da­la ras­ki­nuo ugo­vor sa „Ble­kvo­te­rom” i ova fir­ma vi­še ni­je šti­ti­la ame­rič­ke di­plo­ma­te, ma­da su mno­gi nje­ni rat­ni­ci osta­li na po­slo­vi­ma u Ira­ku, pre­šav­ši u dru­gu kom­pa­ni­ju – „Tripl ke­no­pi” (da­nas su dve fir­me sje­di­nje­ne pod ka­pom „Aka­de­mi­je”). I po­sle zva­nič­nog kra­ja oku­pa­ci­je, Stejt de­part­ment se osla­njao na fir­me po­put ove, tra­že­ći za nji­ho­ve uslu­ge pe­to­go­di­šnji bu­džet od tri mi­li­jar­de do­la­ra.

Vla­da Džor­dža Bu­ša unajm­lji­va­la ih je da is­pi­tu­ju i mu­če osum­nji­če­ne za te­ro­ri­zam po taj­nim za­tvo­ri­ma CIA. Pro­šlo­go­di­šnji iz­ve­štaj Se­na­ta po­tvr­dio je da su, osim taj­nih age­na­ta, tor­tu­ru spro­vo­di­li i na­jam­ni­ci. Ni dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci ni pri­vat­ni­ci ni­su od­go­va­ra­li za oti­ma­nje, pri­tva­ra­nje, da­vlje­nje, ba­ti­na­nje i psi­hič­ko zlo­sta­vlja­nje mu­sli­ma­na po­ve­zi­va­nih sa Al Ka­i­dom. To što su upo­sle­ni­ci „Ble­kvo­te­ra” mal­tre­ti­ra­li za­tvo­re­ni­ke u Abu Gra­i­bu ni­je ni­ko­me sme­ta­lo da po­no­vo bu­du ras­po­re­đe­ni u tom re­gi­o­nu. Pen­ta­gon je ot­krio da im pla­ća 300 mi­li­o­na do­la­ra za uslu­ge u Av­ga­ni­sta­nu. Ta­mo da­nas ima 9.800 ame­rič­kih voj­ni­ka i sko­ro 40.000 na­jam­ni­ka, stra­na­ca i dr­ža­vlja­na SAD.  

Ne zna se ko­li­ko tač­no vre­di in­du­stri­ja pri­vat­nih rat­ni­ka. Po­mi­nje se čak i sto mi­li­jar­di do­la­ra. Ka­pi­tol hil je pro­ce­nio da je sa­mo u Ira­ku od 2003. do 2007. na nju po­tro­še­no šest do de­set mi­li­jar­di do­la­ra. Is­tra­ži­va­nje „Nju­jork taj­msa” po­ka­za­lo je da im je te­ško ući u trag čak i ka­da ra­de za Vla­du SAD. Ugo­vo­ri su ne­ja­sni ili je na njih sta­vlje­na ozna­ka dr­žav­ne taj­ne. Stejt de­part­ment je od­bio da za taj list od­go­vo­ri ko­li­ko na­o­ru­ža­nih pri­vat­ni­ka tre­nut­no obez­be­đu­je ame­rič­ke di­plo­ma­te. Mi­ni­star­stvo od­bra­ne je tra­ži­lo is­po­moć ame­rič­kih „le­gi­o­na­ra” ka­da je pro­šle go­di­ne vra­ti­lo oko 3.000 voj­ni­ka u Irak i na­re­di­lo bom­bar­do­va­nje irač­kih i si­rij­skih po­lo­ža­ja Islam­ske dr­ža­ve. Ra­jan Kro­ker, biv­ši am­ba­sa­dor SAD u Bag­da­du, ka­že da će Pen­ta­gon i da­lje pla­ća­ti pse ra­ta: „Ne mo­že­te da bu­de­te u Ira­ku ili Av­ga­ni­sta­nu bez njih. Jed­no­stav­no – ne mo­že­te.”

Pre­ma sa­zna­nji­ma Si-En-Ena, upo­sle­nik pri­vat­nog obez­be­đe­nja na ra­ti­štu me­seč­no za­ra­đu­je 15.000 do 22.500 do­la­ra (14.000 do 20.000 evra). Ve­te­ra­ne pri­vla­či bor­ba za pla­tu mno­go ve­ću od one re­gu­lar­nog voj­ni­ka pa in­du­stri­ja la­ko pro­na­la­zi rad­nu sna­gu. Ta­ko je bi­lo i na­kon što je gru­pa Ira­ča­na uhva­ti­la če­tvo­ri­cu ble­kvo­te­ra­ca, ubi­la ih, za­pa­li­la  i osta­vi­la ih da vi­se sa mo­sta u Fa­lu­dži 2004.  

Osni­vač „Ble­kvo­te­ra” Erik Prins osno­vao je fir­mu po­sle iz­la­ska iz mor­na­ri­ce. Me­di­ji su ja­vlja­li da mu je CIA pla­ti­la ne­ko­li­ko mi­li­o­na do­la­ra da ulo­vi ope­ra­tiv­ce Al Ka­i­de i da je on lič­no ubio jed­nog pri­pad­ni­ka te mre­že. Stvar ni­je is­te­ra­na na či­stac. On je da­nas na če­lu dru­ge kom­pa­ni­je, „Fron­ti­jer ser­vis grup”, ko­ja do­bi­ja po­slo­ve obez­be­đi­va­nja u Afri­ci i sa­ra­đu­je sa ki­ne­skom vla­dom. Rat­nič­ka is­ku­stva ume da unov­či na raz­li­či­te na­či­ne. Iz­mi­slio je vi­deo-igri­cu u ko­joj na­o­ru­ža­ni stran­ci pu­ca­ju po ra­ti­šti­ma na­lik onom irač­kom, na­pi­sao je auto­bi­o­gra­fi­ju i autor­ska pra­va pro­dao ho­li­vud­skim pro­du­cen­ti­ma fil­ma „Ka­ta­nac na bol”. Sve op­tu­žbe za zlo­de­la od­ba­cio je re­či­ma da je žr­tva po­li­tič­kih smi­ca­li­ca u Va­šing­to­nu, zbog če­ga je i na­pu­stio SAD. Po­no­san je, ka­že, što je u ra­tu pro­tiv te­ro­ra igrao cen­tral­nu ulo­gu.

Je­le­na Ste­va­no­vić

--------------------------------------------------------------

Stra­ni ratnici ima­ju mno­go po­sla u Afri­ci 

Pripadnici Boko harama u Nigeriji (Foto Beta)

Na­o­ru­ža­nje iz Fran­cu­ske i Ka­ta­ra, re­vol­ve­ra­ši ob­u­če­ni na ostr­vu Ma­jot u In­dij­skom oke­a­nu i dži­ha­di­sti ve­te­ra­ni arap­skog pro­le­ća u Li­bi­ji go­mi­la­ju se ovog pro­le­ća u pra­šu­mi Sam­bi­sa na tro­me­đi Ni­ge­ri­je, Ka­me­ru­na i Ča­da, upo­zo­ra­va­ju zva­nič­ni afrič­ki iz­vo­ri. Ne­po­zva­ne pri­do­šli­ce i nji­hov mo­der­ni ar­se­nal u ovom tre­nut­ku su an­ga­žo­va­ni u re­gi­o­nal­noj bi­ci pro­tiv dži­ha­di­sta Bo­ko ha­ra­ma. Oru­ža­na ofan­zi­va Ni­ge­ri­je, Ka­me­ru­na i Ča­da pro­tiv od­lič­no na­o­ru­ža­nog Bo­ko ha­ra­ma od­vi­ja se ina­če u pe­ri­o­du ka­da Fran­cu­ska uve­li­ko ši­ri voj­nu ini­ci­ja­ti­vu u Sa­ha­ri i Sa­he­lu. Oko 3.000 fran­cu­skih voj­ni­ka tre­nut­no je ras­po­re­đe­no u Bur­ki­ni Fa­so, Ča­du, Cen­tral­no­a­frič­koj Re­pu­bli­ci, Oba­li Slo­no­va­če, Ga­bo­nu, Ma­li­ju, Ni­ge­ru i Se­ne­ga­lu. Ob­je­di­nje­ni u ope­ra­ci­ji „Bar­kan” (pu­stinj­ski pe­sak) fran­cu­ski voj­ni­ci i pri­pad­ni­ci Le­gi­je ča­sti

u Sa­ha­ri i Sa­he­lu ima­ju za­da­tak da se bo­re pro­tiv „ras­tu­će pret­nje mi­li­tant­nih sna­ga”. U tom kon­tek­stu, Bo­ko ha­ram je iza­zov bez kon­ku­ren­ci­je, sla­žu se bez­bed­nja­ci, ali iz­gle­da i oni ko­ji se ba­ve iz­najm­lji­va­njem pla­će­ni­ka.

Te­ro­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Bo­ko ha­ram naj­ve­ća je bez­bed­no­sna pret­nja Ni­ge­ri­ji, ali i okol­nim dr­ža­va­ma u Sa­he­lu, za­klju­či­la je ne­dav­no Afrič­ka uni­ja, odo­briv­ši re­gi­o­nal­nu voj­nu ofan­zi­vu na se­ve­ro­i­sto­ku naj­mno­go­ljud­ni­je dr­ža­ve Cr­nog kon­ti­nen­ta. Zva­nič­no, Bo­ko ha­ram je mi­li­tant­na isla­mi­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja od 2009. go­di­ne te­ži da us­po­sta­vi vla­da­vi­nu še­ri­ja­ta od Sa­he­la do La­go­sa na oba­li Gvi­nej­skog za­li­va. Ne­zva­nič­no, iza ime­na Bo­ko ha­ram dej­stvu­ju „naj­ma­nje če­ti­ri me­đu­na­rod­ne kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je”, tvr­di bri­tan­ski voj­no-po­li­tič­ki ma­ga­zin „Afri­ka kon­fi­den­šel”. Iz ba­ze u pra­šu­mi Sam­bi­sa svi ko­ji se kri­ju iza ime­na Bo­ko ha­ram na­sto­je da kon­tro­li­šu te­ren bez pu­te­va na ko­me su od­sko­ra re­gi­stro­va­na ozbilj­na na­la­zi­šta ura­ni­ju­ma, di­ja­ma­na­ta, naf­te i zla­ta, tvr­di štam­pa Ka­me­ru­na. 

U me­đu­vre­me­nu je za­go­net­ka oda­kle Bo­ko ha­ra­mu oruž­je da te­ro­ri­še naj­ma­nje tri dr­ža­ve Sa­he­la, ne­dav­no de­li­mič­no ra­sve­tlje­na. 

Go­to­vo „40 od­sto na­o­ru­ža­nja ko­je je ar­mi­ja Ča­da od­u­ze­la Bo­ko ha­ra­mu u ofan­zi­vi na ju­go­i­sto­ku Ni­ge­ri­je od po­čet­ka go­di­ne fran­cu­skog je po­re­kla”. „Pro­iz­vo­đa­či tog na­o­ru­ža­nja bi tre­ba­lo da se upi­ta­ju ka­ko se ono na­šlo ta­mo gde mu me­sto ni­je”, gnev­no je ko­men­ta­ri­sao Ha­san Si­la ben Ba­ka­ri, mi­ni­star in­for­ma­ci­ja Ča­da, pri­li­kom ne­dav­ne po­se­te su­sed­nom Ka­me­ru­nu. Zva­nič­ni Pa­riz hi­tro je de­man­to­vao ve­zu sa fran­cu­skim na­o­ru­ža­njem za­ple­nje­nim na se­ve­ro­i­sto­ku Ni­ge­ri­je. Biv­ši ko­lo­ni­jal­ni uprav­nik ve­ćeg de­la za­pad­ne Afri­ke ni­je, me­đu­tim, ko­men­ta­ri­sao zva­nič­nu ob­ja­vu vla­de Ka­me­ru­na da je nje­na ar­mi­ja na se­ve­ro­za­pa­du ze­mlje ne­dav­no za­ro­bi­la osam ble­do­li­kih pla­će­ni­ka.

Stra­ni pla­će­ni­ci po­no­vo – kao u vre­me an­ti­ko­lo­ni­jal­nih ra­to­va – ima­ju po­sla u Afri­ci, upo­zo­ra­va In­sti­tut za stra­te­ške stu­di­je iz Jo­ha­nes­bur­ga.

T. Vu­jić 

--------------------------------------------------------------

Bor­ci sa za­pad­nog Bal­ka­na ra­tu­ju po celom sve­tu 

Ratuju od Azovskog mora pa sve do Sirije

Lon­don – Po­što je na za­pad­nom Bal­ka­nu za­vla­dao mir, bor­ci iz tog re­gi­o­na sa­da ra­tu­ju u su­ko­bi­ma ši­rom sve­ta, od Azov­skog mo­ra pa sve do Si­ri­je, pi­še bri­tan­ski list „Eko­no­mist”, prenosi Tanjug.

Nji­ho­ve vla­de su to­li­ko za­bri­nu­te zbog tog tren­da da su uve­le za­ko­ne ko­ji za­bra­nju­ju uče­šće u ra­to­vi­ma u ino­stran­stvu, a bez­bed­no­sne slu­žbe tih ze­ma­lja sa­ra­đu­ju sa stra­nim slu­žba­ma ka­ko bi nad­zi­ra­li do­ma­će bor­ce u ino­stra­nim ra­to­vi­ma, na­vo­di bri­tan­ski list, uz na­po­me­nu da je broj tih bo­ra­ca re­la­tiv­no ma­li, ali je Bal­kan pri­lič­no do­bro za­stu­pljen na stra­nim boj­nim po­lji­ma.

Pra­vo­slav­ni Sr­bi su se ta­ko pri­dru­ži­li pro­ru­skim sna­ga­ma na is­to­ku Ukra­ji­ne, dok se Hr­va­ti, ko­ji su ka­to­lič­ke ve­re, u istom su­ko­bu bo­re na stra­nih ukra­jin­skih sna­ga.

Isto­vre­me­no se mu­sli­ma­ni iz Al­ba­ni­je, Bo­sne i iz San­dža­ka bo­re u Ira­ku i Si­ri­ji, do­da­je „Eko­no­mist”.

Svi oni po­sta­vlja­ju po­ru­ke na in­ter­ne­tu i po­zdra­vlja­ju jed­ni dru­ge, do­da­je ča­so­pis, na­vo­de­ći pri­mer da su pro­šlog me­se­ca dvo­ji­ca Hr­va­ta po­sta­vi­la vi­deo-sni­mak na „Ju­tjub” u ko­jem po­ru­ču­ju svo­jim srp­skim „pri­ja­te­lji­ma”: „Vi­di­mo se usko­ro!” Za Sr­be i Hr­va­te su­kob na is­to­ku Ukra­ji­ne pred­sta­vlja re­pri­zu oru­ža­nog su­ko­ba ko­ji se od­i­grao na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka i avan­tu­ru, na­vo­di bri­tan­ski list.

Ne­dav­no je me­đu Sr­bi­ma na is­to­ku Ukra­ji­ne do­šlo i do in­ter­nog su­ko­ba, pa su ta­ko biv­šeg port­pa­ro­la srp­skog mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va Ra­do­mi­ra Po­ču­ču za­ro­bi­li nje­go­vi sop­stve­ni sa­bor­ci i po­ni­zi­li ga sli­ka­ma na „Fej­sbu­ku” na ko­ji­ma je pri­ka­zan ve­zan, sa po­ve­zom na oči­ma i mo­tom „Srp­ska čast” na ma­ji­ci, pod­se­ća „Eko­no­mist”.

Mno­gi od tih Sr­ba su po­ve­za­ni sa ma­lim un­tra­na­ci­o­na­li­stič­kim gru­pa­ma. „Oni pre­zi­ru svo­ju vla­du, mr­ze Evrop­sku uni­ju i pro­ti­ve se ula­sku u NA­TO. Ve­ru­ju da vo­de hri­šćan­sku bor­bu. U to­me su slič­ni Hr­va­ti­ma ko­ji su se pri­klju­či­li ukra­jin­skom ba­ta­ljo­nu Azov po­zna­tom po neo­na­ci­stič­kim sim­bo­li­ma, u ko­me se bo­re eks­trem­no de­sni­čar­ski do­bro­volj­ci iz ce­le Evro­pe”, na­vo­di se u tek­stu.

U Si­ri­ji i Ira­ku bo­ra­ca sa Bal­ka­na ima mno­go vi­še i na tom ra­ti­štu su naj­za­stu­plje­ni­ji ko­sov­ski Al­ban­ci, pi­še „Eko­no­mist”, po­zi­va­ju­ći se na pro­ce­nu Špen­da Kur­sa­ni­ja, auto­ra iz­ve­šta­ja o bor­ci­ma sa Ko­so­va.

On je iden­ti­fi­ko­vao 232 ko­sov­ska Al­ban­ca ko­ji se ta­mo bo­re, na­vo­di list.

Po­red to­ga na ra­ti­štu ima 330 Bo­sa­na­ca, 90 Al­ba­na­ca, 70 Sr­ba i 12 Ma­ke­do­na­ca.

Li­der al­ban­skog kon­tin­gen­ta u Islam­skoj dr­ža­vi Ljav­drim Mu­ha­dže­ri op­sed­nut je svo­jim rej­tin­gom na dru­štve­nim mre­ža­ma, pa je sni­mio vi­deo u ko­me se vi­di ka­ko od­ru­blju­je gla­vu jed­nom irač­kom za­ro­blje­ni­ku, ka­že Kur­sa­ni.

Ka­da se broj dži­ha­di­sta ra­ču­na pro­cen­tu­al­no po bro­ju sta­nov­ni­ka te ze­mlje, Ko­so­vo je na vr­hu li­ste od 22 ze­ma­lja, Bo­sna je dru­ga, a Al­ba­ni­ja če­tvr­ta.

Po Kur­sa­ni­ju, ve­ći­na ko­sov­skih Al­ba­na­ca ko­ji se bo­re u Si­ri­ji iz se­o­skog su pod­ruč­ja i ni­žeg su obra­zo­va­nja, a go­to­vo dve pe­ti­ne ima­ju kri­mi­nal­ni do­si­je. Za tri­de­set če­tvo­ri­cu se zna da su po­gi­nu­li.


Komentari4
5018e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tromb .
Srbija treba da podrzi poliriku Amerike i EZ na Kosovu podrskom u finansijskom i vojnom smislu svim siptatskim ekstremistima koji zele da se ukljuce u rat na Bliskom Istoku. Oni koji se budu vratili na Kosovo iz tog rata, dobro obuceni i fanatizovani, sigirno se nece okrenuti na par hiljada preostalih, izolovanih i prestarelih Kosovskih Srba ili dobro obezbedjenu granicu prema Srbiji i Mitrovici. Krenuce oni prvo na bazu 'Bondstil', jer nema 'Islamske Drzave' dok se ne pociste Amerikanci, ... a mi cemo sa velikom kesom kokica sedeti ispred televizora i odlicno se zabavljati ...
Boris Martic
Pozdrav, imate izvrsan dokomentarac o placenicima, zove se ' Iraq on sale'. Film je nevjerovatan....e da..jedan od one cetvorice nastradalih u Bagdadu bio je hrvat...
Legionar Mika
"при­пад­ни­ци Ле­ги­је ча­сти"?!
Game of Thrones
Kad može Westeros da ima plaćenike (tzv. "sellswords"), zašto nebismo mogli mi?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja