ponedeljak, 06.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 21.04.2015. u 08:15

Za­ni­ma­nje pla­će­nik – uno­sno i ho­li­vud­ski

Тешко је разлучити све учеснике ирачког рата (Фото Бета)

Stig­ma ni­je sme­ta­la pla­će­ni­ci­ma da raz­vi­ju uno­sne po­slo­ve ši­rom Bli­skog is­to­ka i Afri­ke. Po­sta­li su in­du­stri­ja kao bi­lo ko­ja dru­ga, iako če­sto ne od­go­va­ra­ju ni­ko­me za zlo­či­ne ko­je po­či­ne, što ih či­ni još opa­sni­ji­ma od re­gu­lar­ne ar­mi­je.  Na se­be su skre­nu­li pa­žnju po­ko­ljem u Bag­da­du 2007. ka­da su ame­rič­ki psi ra­ta iz obes­ti otvo­ri­li va­tru na irač­ke ci­vi­le. Irak i Av­ga­ni­stan i da­lje su me­sta gde pri­vat­ne kom­pa­ni­je za obez­be­đe­nje ša­lju svo­je lju­de, za­ra­đu­ju­ći ne­ko­li­ko sto­ti­na mi­li­o­na do­la­ra, kao ne­koć po taj­nim za­tvo­ri­ma CIA. Ta­kve fir­me ču­va­ju naft­na po­lja u Li­bi­ji, po­ma­žu Pen­ta­go­nu, su­zbi­ja­ju po­bu­ne u Afri­ci i ob­u­ča­va­ju cen­tral­ne sna­ge na Bli­skom is­to­ku. U Si­ri­ju, Irak i Ukra­ji­nu ne sli­va­ju se sa­mo bor­ci or­ga­ni­zo­va­ni u okvi­ru kor­po­ra­ci­ja po­put „Ble­kvo­te­ra”, već i po­je­din­ci ko­ji se na bo­ji­štu pri­dru­žu­ju ne­koj od ne­re­gu­lar­nih gru­pa i pro­da­ju svo­je uslu­ge. Bla­go ci­vi­li­ma.

                                                                    *    *    *    *

Sa ame­rič­kom voj­skom ko­ja je kre­nu­la da jad­ne Ira­ča­ne iz­va­di iz dik­ta­tor­skih oko­va Sa­da­ma Hu­se­i­na po­šla je i ar­mi­ja na­jam­ni­ka, ured­no prav­no re­gi­stro­va­na kao kom­pa­ni­ja „Ble­kvo­ter”. Pla­će­ni­ci su se is­ta­kli po kr­va­vom pi­ru u Bag­da­du gde su po­bi­li 14 i ra­ni­li oko 20 gra­đa­na ko­je tek što su bi­li oslo­bo­di­li.

Pro­šle ne­de­lje, osam go­di­na po­sle po­ko­lja, ame­rič­ki sa­ve­zni sud pre­su­dio je če­tvo­ri­ci rat­ni­ka „Ble­kvo­te­ra”. Iako je Stejt de­part­ment skri­vao do­ka­ze, tu­ži­la­štvo se iz­bo­ri­lo da naj­od­go­vor­ni­ji uče­snik do­bi­je do­ži­vot­nu ro­bi­ju, a tro­ji­ca nje­go­vih ko­le­ga po 30 go­di­na za­tvo­ra.

Prav­da je de­li­mič­no za­do­vo­lje­na: pri­vat­na fir­ma za obez­be­đe­nje na­sta­vi­la je da ra­di i do­bi­ja uno­sne po­slo­ve. Njen osni­vač ne sa­mo da se iz­vu­kao, već je is­ku­stvo iz Ira­ka, a pre­ma ne­kim iz­vo­ri­ma i iz lo­va na čla­no­ve Al Ka­i­de, us­peo da unov­či u šou-bi­zni­su. Erik Prins je pro­dao kom­pa­ni­ju ko­ja sa no­vim vla­sni­kom i no­vim ime­nom „Aka­de­mi” ra­di sta­re po­slo­ve: ra­tu­je za no­vac. Ka­da su nje­ni upo­sle­ni­ci otvo­ri­li va­tru na mu­škar­ce, že­ne i de­cu na bag­dad­skom tr­gu, bio je to sa­mo vrh le­de­nog bre­ga. Ako je Kon­gres tač­no iz­bro­jao, 195 pu­ta su pu­ca­li bez oprav­da­nja. Ne­dav­na pre­su­da iz­ne­na­di­la je i sam „Ble­kvo­ter” ko­ji je ve­ro­vao da će ga ame­rič­ko mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va za­šti­ti­ti od sva­ke od­go­vor­no­sti, pa i od one za usmr­ći­va­nje ne­na­o­ru­ža­nih, bez­o­pa­snih lju­di. 

Po­sle ame­rič­ke i bri­tan­ske ar­mi­je, pla­će­ni­ci raz­li­či­tih fir­mi bi­li su tre­ća naj­ja­ča voj­na sna­ga u Ira­ku sa oko 4.000 bo­ra­ca. Ka­ko je ja­vio „Faj­nen­šel tajms”, oko 5.500 pla­će­ni­ka osta­lo je u Ira­ku i po­sle po­vla­če­nja ame­rič­ke voj­ske 2011. Stejt de­part­ment je po­sle skan­da­la ras­ki­nuo ugo­vor sa „Ble­kvo­te­rom” i ova fir­ma vi­še ni­je šti­ti­la ame­rič­ke di­plo­ma­te, ma­da su mno­gi nje­ni rat­ni­ci osta­li na po­slo­vi­ma u Ira­ku, pre­šav­ši u dru­gu kom­pa­ni­ju – „Tripl ke­no­pi” (da­nas su dve fir­me sje­di­nje­ne pod ka­pom „Aka­de­mi­je”). I po­sle zva­nič­nog kra­ja oku­pa­ci­je, Stejt de­part­ment se osla­njao na fir­me po­put ove, tra­že­ći za nji­ho­ve uslu­ge pe­to­go­di­šnji bu­džet od tri mi­li­jar­de do­la­ra.

Vla­da Džor­dža Bu­ša unajm­lji­va­la ih je da is­pi­tu­ju i mu­če osum­nji­če­ne za te­ro­ri­zam po taj­nim za­tvo­ri­ma CIA. Pro­šlo­go­di­šnji iz­ve­štaj Se­na­ta po­tvr­dio je da su, osim taj­nih age­na­ta, tor­tu­ru spro­vo­di­li i na­jam­ni­ci. Ni dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci ni pri­vat­ni­ci ni­su od­go­va­ra­li za oti­ma­nje, pri­tva­ra­nje, da­vlje­nje, ba­ti­na­nje i psi­hič­ko zlo­sta­vlja­nje mu­sli­ma­na po­ve­zi­va­nih sa Al Ka­i­dom. To što su upo­sle­ni­ci „Ble­kvo­te­ra” mal­tre­ti­ra­li za­tvo­re­ni­ke u Abu Gra­i­bu ni­je ni­ko­me sme­ta­lo da po­no­vo bu­du ras­po­re­đe­ni u tom re­gi­o­nu. Pen­ta­gon je ot­krio da im pla­ća 300 mi­li­o­na do­la­ra za uslu­ge u Av­ga­ni­sta­nu. Ta­mo da­nas ima 9.800 ame­rič­kih voj­ni­ka i sko­ro 40.000 na­jam­ni­ka, stra­na­ca i dr­ža­vlja­na SAD.  

Ne zna se ko­li­ko tač­no vre­di in­du­stri­ja pri­vat­nih rat­ni­ka. Po­mi­nje se čak i sto mi­li­jar­di do­la­ra. Ka­pi­tol hil je pro­ce­nio da je sa­mo u Ira­ku od 2003. do 2007. na nju po­tro­še­no šest do de­set mi­li­jar­di do­la­ra. Is­tra­ži­va­nje „Nju­jork taj­msa” po­ka­za­lo je da im je te­ško ući u trag čak i ka­da ra­de za Vla­du SAD. Ugo­vo­ri su ne­ja­sni ili je na njih sta­vlje­na ozna­ka dr­žav­ne taj­ne. Stejt de­part­ment je od­bio da za taj list od­go­vo­ri ko­li­ko na­o­ru­ža­nih pri­vat­ni­ka tre­nut­no obez­be­đu­je ame­rič­ke di­plo­ma­te. Mi­ni­star­stvo od­bra­ne je tra­ži­lo is­po­moć ame­rič­kih „le­gi­o­na­ra” ka­da je pro­šle go­di­ne vra­ti­lo oko 3.000 voj­ni­ka u Irak i na­re­di­lo bom­bar­do­va­nje irač­kih i si­rij­skih po­lo­ža­ja Islam­ske dr­ža­ve. Ra­jan Kro­ker, biv­ši am­ba­sa­dor SAD u Bag­da­du, ka­že da će Pen­ta­gon i da­lje pla­ća­ti pse ra­ta: „Ne mo­že­te da bu­de­te u Ira­ku ili Av­ga­ni­sta­nu bez njih. Jed­no­stav­no – ne mo­že­te.”

Pre­ma sa­zna­nji­ma Si-En-Ena, upo­sle­nik pri­vat­nog obez­be­đe­nja na ra­ti­štu me­seč­no za­ra­đu­je 15.000 do 22.500 do­la­ra (14.000 do 20.000 evra). Ve­te­ra­ne pri­vla­či bor­ba za pla­tu mno­go ve­ću od one re­gu­lar­nog voj­ni­ka pa in­du­stri­ja la­ko pro­na­la­zi rad­nu sna­gu. Ta­ko je bi­lo i na­kon što je gru­pa Ira­ča­na uhva­ti­la če­tvo­ri­cu ble­kvo­te­ra­ca, ubi­la ih, za­pa­li­la  i osta­vi­la ih da vi­se sa mo­sta u Fa­lu­dži 2004.  

Osni­vač „Ble­kvo­te­ra” Erik Prins osno­vao je fir­mu po­sle iz­la­ska iz mor­na­ri­ce. Me­di­ji su ja­vlja­li da mu je CIA pla­ti­la ne­ko­li­ko mi­li­o­na do­la­ra da ulo­vi ope­ra­tiv­ce Al Ka­i­de i da je on lič­no ubio jed­nog pri­pad­ni­ka te mre­že. Stvar ni­je is­te­ra­na na či­stac. On je da­nas na če­lu dru­ge kom­pa­ni­je, „Fron­ti­jer ser­vis grup”, ko­ja do­bi­ja po­slo­ve obez­be­đi­va­nja u Afri­ci i sa­ra­đu­je sa ki­ne­skom vla­dom. Rat­nič­ka is­ku­stva ume da unov­či na raz­li­či­te na­či­ne. Iz­mi­slio je vi­deo-igri­cu u ko­joj na­o­ru­ža­ni stran­ci pu­ca­ju po ra­ti­šti­ma na­lik onom irač­kom, na­pi­sao je auto­bi­o­gra­fi­ju i autor­ska pra­va pro­dao ho­li­vud­skim pro­du­cen­ti­ma fil­ma „Ka­ta­nac na bol”. Sve op­tu­žbe za zlo­de­la od­ba­cio je re­či­ma da je žr­tva po­li­tič­kih smi­ca­li­ca u Va­šing­to­nu, zbog če­ga je i na­pu­stio SAD. Po­no­san je, ka­že, što je u ra­tu pro­tiv te­ro­ra igrao cen­tral­nu ulo­gu.

Je­le­na Ste­va­no­vić

--------------------------------------------------------------

Stra­ni ratnici ima­ju mno­go po­sla u Afri­ci 

Pripadnici Boko harama u Nigeriji (Foto Beta)

Na­o­ru­ža­nje iz Fran­cu­ske i Ka­ta­ra, re­vol­ve­ra­ši ob­u­če­ni na ostr­vu Ma­jot u In­dij­skom oke­a­nu i dži­ha­di­sti ve­te­ra­ni arap­skog pro­le­ća u Li­bi­ji go­mi­la­ju se ovog pro­le­ća u pra­šu­mi Sam­bi­sa na tro­me­đi Ni­ge­ri­je, Ka­me­ru­na i Ča­da, upo­zo­ra­va­ju zva­nič­ni afrič­ki iz­vo­ri. Ne­po­zva­ne pri­do­šli­ce i nji­hov mo­der­ni ar­se­nal u ovom tre­nut­ku su an­ga­žo­va­ni u re­gi­o­nal­noj bi­ci pro­tiv dži­ha­di­sta Bo­ko ha­ra­ma. Oru­ža­na ofan­zi­va Ni­ge­ri­je, Ka­me­ru­na i Ča­da pro­tiv od­lič­no na­o­ru­ža­nog Bo­ko ha­ra­ma od­vi­ja se ina­če u pe­ri­o­du ka­da Fran­cu­ska uve­li­ko ši­ri voj­nu ini­ci­ja­ti­vu u Sa­ha­ri i Sa­he­lu. Oko 3.000 fran­cu­skih voj­ni­ka tre­nut­no je ras­po­re­đe­no u Bur­ki­ni Fa­so, Ča­du, Cen­tral­no­a­frič­koj Re­pu­bli­ci, Oba­li Slo­no­va­če, Ga­bo­nu, Ma­li­ju, Ni­ge­ru i Se­ne­ga­lu. Ob­je­di­nje­ni u ope­ra­ci­ji „Bar­kan” (pu­stinj­ski pe­sak) fran­cu­ski voj­ni­ci i pri­pad­ni­ci Le­gi­je ča­sti

u Sa­ha­ri i Sa­he­lu ima­ju za­da­tak da se bo­re pro­tiv „ras­tu­će pret­nje mi­li­tant­nih sna­ga”. U tom kon­tek­stu, Bo­ko ha­ram je iza­zov bez kon­ku­ren­ci­je, sla­žu se bez­bed­nja­ci, ali iz­gle­da i oni ko­ji se ba­ve iz­najm­lji­va­njem pla­će­ni­ka.

Te­ro­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Bo­ko ha­ram naj­ve­ća je bez­bed­no­sna pret­nja Ni­ge­ri­ji, ali i okol­nim dr­ža­va­ma u Sa­he­lu, za­klju­či­la je ne­dav­no Afrič­ka uni­ja, odo­briv­ši re­gi­o­nal­nu voj­nu ofan­zi­vu na se­ve­ro­i­sto­ku naj­mno­go­ljud­ni­je dr­ža­ve Cr­nog kon­ti­nen­ta. Zva­nič­no, Bo­ko ha­ram je mi­li­tant­na isla­mi­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja od 2009. go­di­ne te­ži da us­po­sta­vi vla­da­vi­nu še­ri­ja­ta od Sa­he­la do La­go­sa na oba­li Gvi­nej­skog za­li­va. Ne­zva­nič­no, iza ime­na Bo­ko ha­ram dej­stvu­ju „naj­ma­nje če­ti­ri me­đu­na­rod­ne kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je”, tvr­di bri­tan­ski voj­no-po­li­tič­ki ma­ga­zin „Afri­ka kon­fi­den­šel”. Iz ba­ze u pra­šu­mi Sam­bi­sa svi ko­ji se kri­ju iza ime­na Bo­ko ha­ram na­sto­je da kon­tro­li­šu te­ren bez pu­te­va na ko­me su od­sko­ra re­gi­stro­va­na ozbilj­na na­la­zi­šta ura­ni­ju­ma, di­ja­ma­na­ta, naf­te i zla­ta, tvr­di štam­pa Ka­me­ru­na. 

U me­đu­vre­me­nu je za­go­net­ka oda­kle Bo­ko ha­ra­mu oruž­je da te­ro­ri­še naj­ma­nje tri dr­ža­ve Sa­he­la, ne­dav­no de­li­mič­no ra­sve­tlje­na. 

Go­to­vo „40 od­sto na­o­ru­ža­nja ko­je je ar­mi­ja Ča­da od­u­ze­la Bo­ko ha­ra­mu u ofan­zi­vi na ju­go­i­sto­ku Ni­ge­ri­je od po­čet­ka go­di­ne fran­cu­skog je po­re­kla”. „Pro­iz­vo­đa­či tog na­o­ru­ža­nja bi tre­ba­lo da se upi­ta­ju ka­ko se ono na­šlo ta­mo gde mu me­sto ni­je”, gnev­no je ko­men­ta­ri­sao Ha­san Si­la ben Ba­ka­ri, mi­ni­star in­for­ma­ci­ja Ča­da, pri­li­kom ne­dav­ne po­se­te su­sed­nom Ka­me­ru­nu. Zva­nič­ni Pa­riz hi­tro je de­man­to­vao ve­zu sa fran­cu­skim na­o­ru­ža­njem za­ple­nje­nim na se­ve­ro­i­sto­ku Ni­ge­ri­je. Biv­ši ko­lo­ni­jal­ni uprav­nik ve­ćeg de­la za­pad­ne Afri­ke ni­je, me­đu­tim, ko­men­ta­ri­sao zva­nič­nu ob­ja­vu vla­de Ka­me­ru­na da je nje­na ar­mi­ja na se­ve­ro­za­pa­du ze­mlje ne­dav­no za­ro­bi­la osam ble­do­li­kih pla­će­ni­ka.

Stra­ni pla­će­ni­ci po­no­vo – kao u vre­me an­ti­ko­lo­ni­jal­nih ra­to­va – ima­ju po­sla u Afri­ci, upo­zo­ra­va In­sti­tut za stra­te­ške stu­di­je iz Jo­ha­nes­bur­ga.

T. Vu­jić 

--------------------------------------------------------------

Bor­ci sa za­pad­nog Bal­ka­na ra­tu­ju po celom sve­tu 

Ratuju od Azovskog mora pa sve do Sirije

Lon­don – Po­što je na za­pad­nom Bal­ka­nu za­vla­dao mir, bor­ci iz tog re­gi­o­na sa­da ra­tu­ju u su­ko­bi­ma ši­rom sve­ta, od Azov­skog mo­ra pa sve do Si­ri­je, pi­še bri­tan­ski list „Eko­no­mist”, prenosi Tanjug.

Nji­ho­ve vla­de su to­li­ko za­bri­nu­te zbog tog tren­da da su uve­le za­ko­ne ko­ji za­bra­nju­ju uče­šće u ra­to­vi­ma u ino­stran­stvu, a bez­bed­no­sne slu­žbe tih ze­ma­lja sa­ra­đu­ju sa stra­nim slu­žba­ma ka­ko bi nad­zi­ra­li do­ma­će bor­ce u ino­stra­nim ra­to­vi­ma, na­vo­di bri­tan­ski list, uz na­po­me­nu da je broj tih bo­ra­ca re­la­tiv­no ma­li, ali je Bal­kan pri­lič­no do­bro za­stu­pljen na stra­nim boj­nim po­lji­ma.

Pra­vo­slav­ni Sr­bi su se ta­ko pri­dru­ži­li pro­ru­skim sna­ga­ma na is­to­ku Ukra­ji­ne, dok se Hr­va­ti, ko­ji su ka­to­lič­ke ve­re, u istom su­ko­bu bo­re na stra­nih ukra­jin­skih sna­ga.

Isto­vre­me­no se mu­sli­ma­ni iz Al­ba­ni­je, Bo­sne i iz San­dža­ka bo­re u Ira­ku i Si­ri­ji, do­da­je „Eko­no­mist”.

Svi oni po­sta­vlja­ju po­ru­ke na in­ter­ne­tu i po­zdra­vlja­ju jed­ni dru­ge, do­da­je ča­so­pis, na­vo­de­ći pri­mer da su pro­šlog me­se­ca dvo­ji­ca Hr­va­ta po­sta­vi­la vi­deo-sni­mak na „Ju­tjub” u ko­jem po­ru­ču­ju svo­jim srp­skim „pri­ja­te­lji­ma”: „Vi­di­mo se usko­ro!” Za Sr­be i Hr­va­te su­kob na is­to­ku Ukra­ji­ne pred­sta­vlja re­pri­zu oru­ža­nog su­ko­ba ko­ji se od­i­grao na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka i avan­tu­ru, na­vo­di bri­tan­ski list.

Ne­dav­no je me­đu Sr­bi­ma na is­to­ku Ukra­ji­ne do­šlo i do in­ter­nog su­ko­ba, pa su ta­ko biv­šeg port­pa­ro­la srp­skog mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va Ra­do­mi­ra Po­ču­ču za­ro­bi­li nje­go­vi sop­stve­ni sa­bor­ci i po­ni­zi­li ga sli­ka­ma na „Fej­sbu­ku” na ko­ji­ma je pri­ka­zan ve­zan, sa po­ve­zom na oči­ma i mo­tom „Srp­ska čast” na ma­ji­ci, pod­se­ća „Eko­no­mist”.

Mno­gi od tih Sr­ba su po­ve­za­ni sa ma­lim un­tra­na­ci­o­na­li­stič­kim gru­pa­ma. „Oni pre­zi­ru svo­ju vla­du, mr­ze Evrop­sku uni­ju i pro­ti­ve se ula­sku u NA­TO. Ve­ru­ju da vo­de hri­šćan­sku bor­bu. U to­me su slič­ni Hr­va­ti­ma ko­ji su se pri­klju­či­li ukra­jin­skom ba­ta­ljo­nu Azov po­zna­tom po neo­na­ci­stič­kim sim­bo­li­ma, u ko­me se bo­re eks­trem­no de­sni­čar­ski do­bro­volj­ci iz ce­le Evro­pe”, na­vo­di se u tek­stu.

U Si­ri­ji i Ira­ku bo­ra­ca sa Bal­ka­na ima mno­go vi­še i na tom ra­ti­štu su naj­za­stu­plje­ni­ji ko­sov­ski Al­ban­ci, pi­še „Eko­no­mist”, po­zi­va­ju­ći se na pro­ce­nu Špen­da Kur­sa­ni­ja, auto­ra iz­ve­šta­ja o bor­ci­ma sa Ko­so­va.

On je iden­ti­fi­ko­vao 232 ko­sov­ska Al­ban­ca ko­ji se ta­mo bo­re, na­vo­di list.

Po­red to­ga na ra­ti­štu ima 330 Bo­sa­na­ca, 90 Al­ba­na­ca, 70 Sr­ba i 12 Ma­ke­do­na­ca.

Li­der al­ban­skog kon­tin­gen­ta u Islam­skoj dr­ža­vi Ljav­drim Mu­ha­dže­ri op­sed­nut je svo­jim rej­tin­gom na dru­štve­nim mre­ža­ma, pa je sni­mio vi­deo u ko­me se vi­di ka­ko od­ru­blju­je gla­vu jed­nom irač­kom za­ro­blje­ni­ku, ka­že Kur­sa­ni.

Ka­da se broj dži­ha­di­sta ra­ču­na pro­cen­tu­al­no po bro­ju sta­nov­ni­ka te ze­mlje, Ko­so­vo je na vr­hu li­ste od 22 ze­ma­lja, Bo­sna je dru­ga, a Al­ba­ni­ja če­tvr­ta.

Po Kur­sa­ni­ju, ve­ći­na ko­sov­skih Al­ba­na­ca ko­ji se bo­re u Si­ri­ji iz se­o­skog su pod­ruč­ja i ni­žeg su obra­zo­va­nja, a go­to­vo dve pe­ti­ne ima­ju kri­mi­nal­ni do­si­je. Za tri­de­set če­tvo­ri­cu se zna da su po­gi­nu­li.

Komentari4
dfd5b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tromb .
Srbija treba da podrzi poliriku Amerike i EZ na Kosovu podrskom u finansijskom i vojnom smislu svim siptatskim ekstremistima koji zele da se ukljuce u rat na Bliskom Istoku. Oni koji se budu vratili na Kosovo iz tog rata, dobro obuceni i fanatizovani, sigirno se nece okrenuti na par hiljada preostalih, izolovanih i prestarelih Kosovskih Srba ili dobro obezbedjenu granicu prema Srbiji i Mitrovici. Krenuce oni prvo na bazu 'Bondstil', jer nema 'Islamske Drzave' dok se ne pociste Amerikanci, ... a mi cemo sa velikom kesom kokica sedeti ispred televizora i odlicno se zabavljati ...
Boris Martic
Pozdrav, imate izvrsan dokomentarac o placenicima, zove se ' Iraq on sale'. Film je nevjerovatan....e da..jedan od one cetvorice nastradalih u Bagdadu bio je hrvat...
Legionar Mika
"при­пад­ни­ци Ле­ги­је ча­сти"?!
Game of Thrones
Kad može Westeros da ima plaćenike (tzv. "sellswords"), zašto nebismo mogli mi?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja