nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:05

Memorandum nije biblijski greh

Autor: Olivera Popovićsreda, 22.04.2015. u 08:15
(Фото Т. Јањић)

„Reći nekome ko ima 62 godine da je mlad spada u domen cinizma. Ja sam, sem mog oca, koji je izuzetak, najstariji Kostiću dobrih 10 generacija. U tom smislu sam metuzalem prema onome što mi je genetika dozvolila.”

Novi predsednik Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) Vladimir S. Kostić duhovito, u prvom intervju „Politici”, odgovara na pitanje da li mu je to što je predstavnik mlađe struje u SANU pomoglo da na nedavnim izborima za ovu funkciju pobedi ostale kandidate, znatno starije od sebe.

Za mnoge u Srbiji je SANU prvo politička, pa naučna institucija. Šta mislite, da li ste došli na čelo naučne i kulturne ili političke institucije?

Oni koji pretpostavljaju da je SANU politička institucija zapravo greše. Akademija je primarno naučna i umetnička institucija. Čak naslovi osam odeljenja ne dozvoljavaju preterani izlet ni u šta drugo sem u nauku i umetnost. Na tome počiva identitet i dignitet Akademije. Ljudi ne shvataju da SANU nije horsko društvo, nego skup pojedinaca, od kojih je svaki biran zbog svojih postignuća u nekoj oblasti. U Akademiji se nalaze ljudi koji imaju svoje stavove i ponekad ih vrlo jasno, racionalno, a ponekad i agresivno ispoljavaju. Niko ih ne može naterati da misle na jedan način.

Da li ovo meni govorite kao alibi zašto se glas Akademije češće ne čuje? SANU se često optužuje za ćutanje ili šaputanje u prilikama kada je njen glas trebalo da se čuje.

Nema alibija, to je jednostavno tako! SANU ne šapuće. Šta god ja sada kažem, zbog izvesnih hipoteka koje SANU ima, vi ćete reći da je samoodbrana, ali nije to u pitanju. Godišnje se ovde održi na desetine simpozijuma, sastanaka, izložbi, koncerata. Odbor za selo održao je pre dva dana važan simpozijum o revitalizaciji sela. Usud i život SANU nije samo „velika politika” nego i male stvari koje čine mozaik tog života.

Mislite li da se predlozi sa simpozijuma Akademije dovoljno čuju među političarima i onima koji odlučuju?

Ne, ali takav celokupni politički koncept u Srbiji traje jako dugo: mnogo glasova se ne čuje. Umesto na pojedinačnoj odgovornosti, oglašavanju o malim stvarima, mi neprekidno ponavljamo naše neuroze i konflikte o velikim i strašnim problemima. Prihvatam da se Akademija nije na dovoljan način oglašavala: možda je potrebno da uzme i megafon! Pokušaćemo i to da uradimo.

Koje su to društvene, političke, ekonomske, naučne, vanredne ili redovne okolnosti u kojima SANU treba da se oglasi, izda proglas ili da se umeša?

Pretpostavljam da među članovima Akademije postoji stav da Srbija treba da bude demokratska zemlja, u kojoj će postojati izgrađene i definisane institucije, a ne moć pojedinaca, Srbija u kojoj će se prihvatati osnovni građanski postulati evropskog društva, zemlja odgovorne socijalne pravde. Ako dođe do narušavanja tih bitnih elemenata, koji narušavaju vitalnost i istorijski kontinuitet ovog naroda, Akademija će svakako umeti o tome da progovori.

Da li do ovog časa, po vama, ta vitalnost nije bila ugrožena s obzirom na teške materijalne prilike u kojima živimo, pa ste zato ćutali?

Da progovorimo o čemu? Protiv siromaštva u društvu? Da u javnost izađemo sa velikim parolama: želimo da budemo bogato društvo srećnih ljudi, koje će svi poštovati. Ali, kakva korist od toga? Pokušaćemo da u mozaiku malih stvari definišemo puteve koji će nam omogućiti da jednog dana nehotice i neprimetno postanemo bogato društvo, da obezbedimo male ključeve za možda velika vrata, koja će nam dati odgovore u kom pravcu treba da idemo.

Da li je slučaj „Memorandum” SANU ostavila iza sebe?

Nesumnjivo da je Memorandum ostavio jednu ozbiljnu i tešku senku nad svima nama. Ali, da li je to biblijski greh, pa treba sedam generacija akademika da izumre, da neko ne bi postavljao takva pitanja. Zna li javnost šta je uopšte Memorandum? To je otuđeni ili ukradeni dokument, koji Akademija nikada zvanično nije prihvatila, dokument koji je trebalo da ilustruje da ta konzervativna i tradicionalna deseteračka elita zapravo ne zaslužuje nikakvo poštovanje, jer je sa rukama u krvi. Pri tome se zaboravlja da su prve institucije demokratskog otpora u Srbiji decenijama bili upravo članovi SANU.

Kako komentarišete otvoreno pismo kompozitorke, akademika Isidore Žebeljan da u SANU postoji politički žongleraj u službi dnevne politike i da su često uvaženi članovi SANU pod pritiskom da u svoje redove prime i one koji po svojim stručnim i moralnim kvalitetima ne zaslužuju da postanu članovi SANU? Da li ste vi osetili takve pritiske?

Iskreno, lobiranje postoji, ali se članovi biraju tajnim glasanjem, a mi se informišemo pojedinačno. Nisam čuo za dnevnopolitičko žongliranje, ali sam osetio da postoje neprincipijelni pritisci, kojih se svi zvanično odričemo i gadimo. Akademija je promenila statut, što je malo poznata činjenica, pa su plodovi lobiranja mnogo teži. U tome učestvuju i mediji, naručuju se intervjui, a onda se glasno postavljaju pitanja zašto neko nije izabran, a ne postavlja se pitanje traženih kvaliteta. Za akademika nije izabran jedan Crnjanski, a biće izabrani ljudi koji su o njemu pisali eseje. Da li je to greh Akademije? Da!Biće i drugih grehova akademije, ali moramo da uvodimo mehanizme da tih grehova bude što manje.

Dakle, Isidora Žebeljan je bila u pravu?

Ona je žena visokih moralnih vrednosti, prepoznata u svetu, uvek ću se lično zamisliti nad njenom svakom izgovorenom reči. Ono što je rekla nije besmislica, ali upozoravam da Akademija nije skup manipulanata, kako nekad pokušavaju da nas predstave. Naprotiv, to su u većini odgovorni i ozbiljni ljudi, koji znaju da je svaki presedan bumerang koji se vraća.

Prihvatajući se mesta predsednika SANU izjavili ste da je vršenje dužnosti danas „monumentalni mazohizam“, kao i da imate mnogobrojne strepnje i strah kako ćete voditi ovu instituciju. Čemu strahovi? Zašto mazohizam?

Javna funkcija u Srbiji povezana je sa jednim stalnim osporavanjem, falsifikatima, podmetanjima, čak i lažima. Ogovaraju se porodica, deca, izmišljaju se političke veze... Počnete da sumnjate da li je moguće korektno i odgovorno vršiti neku javnu funkciju. Naravno, prvo sam rekao da sam se uplašio sopstvene pretencioznosti da baš ja mogu da budem na čelu SANU, ali sam smatrao da sam došao u godine kada više nemam prava da odbijam javne funkcije. Godinama sam trpeo primedbe da sam egoistično gledao svoje interese baveći se isključivo naukom, sabirajući papire i citate. Danas sam ponudio svoj socijalni angažman.

Šta mislite o odlivu mozgova i generacijama najobrazovanijih mladih ljudi koji i odlaze iz Srbije?

Užasnut sam time i smatram da je to jedan od najvećih poraza našeg društva. U Srbiji se uporno gradi atmosfera u kojoj se deca vaspitavaju sa porukom da je život negde drugde. To nije tačno. Sa svojom porodicom i decom sam živeo u inostranstvu i vratio sam se ne iz patriotskih razloga, nego sam napravio životni bilans i shvatio da ću neke stvari uraditi lakše ovde. Svet o kojem razmišljamo nije ono što vidimo kroz televizijske serije. Ljudi ne znaju da se u Americi, posle Japana, radi najveći broj radnih časova nedeljno. Nije lako mladima, njihov odlazak se ne može osuđivati i, tražeći svoj put, oni na to imaju pravo. Ali, naša obaveza je da im napravimo „mesto pod suncem”. Voleo bih da mogu da im kažem: ne idite u svet, hajde da zajedno svet dovedemo ovde!

Kako ste prihvatali činjenicu da smo dve godine zaredom rangirani kao zdravstveni sistem na poslednjem mestu u Evropi?

Ne verujem da smo poslednje zdravstvo u Evropi. Entuzijazam lekara daleko nadmašuje uslove u kojima se radi. Slažem se da postoje ogromni problemi. To što veliki deo stanovništva nema zdravstveno osiguranje i knjižicu opterećuje medicinu, ali ne određuje kvalitet. To je političko pitanje.

Kao neuropsihijatar, kako ocenjujete mentalno zdravlje naše nacije?

Držim se floskule: sačuvaj me, bože, generalizacije. Ali, iskreno, u pojedinim razdobljima u ambulantama, u razgovorima sa pacijentima, tačno se može osetiti neko zgušnjavanje energije, ili ljutnje i unutrašnjeg besa. To je moj intuitivan osećaj, zbog kojeg će neko reći: izabrali su vrača za predsednika Akademije. Ovo društvo nema strah od stresa, jer su šokovi sudbina ovog naroda. Postali smo otporni na stres, ali smo izgubili poverenje u institucije i lidere. Čini mi se da sada postoji i neka egzistencijalna anksioznost, jer vreme i okolnosti više niko ne razume. Bio sam Titov pionir: verovao sam da živim u najboljem od svih svetova. Imali smo tu iluziju, a sada rastu generacije koje takvih iluzija više nemaju. Gubitak tih iluzija će, nadam se, napraviti sposobnije i pragmatičnije generacije.

---------------------------------------------------

Konačno sam kupio mobilni

I, za kraj, da li ćete sada, kao predsednik SANU, nabaviti mobilni telefon? Imate li razloge da ga i dalje ne koristite?

Nabavio sam ga. Umberto Eko u svom eseju kaže da mobilni telefon treba da nosi samo tipični „jes, men” današnjice koji mora da se javi kada ga neko zove. On duhovito navodi grupe koje moraju da ga nose, na primer članovi transplantacionih timova ili zavodnici, da bi koordinisali svoje aktivnosti. Pošto nisam ni jedno ni drugo, moje odbijanje je bilo plod uverenja da su trenuci samoće lekoviti i infantilne potrebe da se sakrijem da niko ne zna gde sam (kao deca ispod stola). Izgleda da su ti dani sreće bespovratno izgubljeni.

------------------------------------------

Šta sam re­kao o pi­sci­ma Me­mo­ran­du­ma 

U in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku” ko­ji sam dao 21. apri­la, tu­ma­če­ći mo­ju iz­ja­vu o Me­mo­ran­du­mu, je­dan broj do­bro­na­mer­nih či­ta­la­ca je shva­tio da sam, mi­sle­ći na pi­sce Me­mo­ran­du­ma upo­tre­bio flo­sku­lu „kon­zer­va­tiv­na i tra­di­ci­o­nal­na de­se­te­rač­ka eli­ta za­pra­vo ne za­slu­žu­je ni­ka­kvo po­što­va­nje, jer je sa ru­ka­ma u kr­vi”. Ta­kvo tu­ma­če­nje je pot­pu­ni kon­tra­punkt osta­lom de­lu od­go­vo­ra: moj cilj je bio da uka­žem da je in­stru­men­ta­li­za­ci­ja jed­nog ne­do­vr­še­nog do­ku­men­ta ko­ri­šće­na kao osnov da se ta eli­ta (a pre svih čla­no­vi SA­NU) la­žno pred­sta­vi kao „kon­zer­va­tiv­na.. de­se­te­rač­ka... sa ru­ka­ma u kr­vi”. 

Vla­di­mir S. Ko­stić, pred­sed­nik SA­NU


Komentari21
a8180
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

goran petrovic
zapad je otvorio pandorinu kutiju sa kosovom sto smo vidili kod ukrajine i gruzije a sta ce sutra biti tek cemo jos vidjeti...
Boki Ilic
Poslje Rame Zapada I Kosova sve je sutra moguce. A da be spominjemo krim I putina poslje klintona.
slucajni prolaznik
Malo sutra kada korumpirani direktori poput Radivoja Jakovljevića iz OŠ Vuk Karadzic rade sve suprotno od Vasih zelja. Korumpirani funkciori poput njega se bave nepotizmom, ucenama, iznudama, zastrasivanjima, nesavesnim poslovanjem. Sve navedeno je potvrdjeno, nema potrebe za cenzurom. I naposletku, kako onda pored takvih kvarnih ljudi mladi mogu nesto da ocekuju od institucija i drzave?
Laki dorcolac (2)
@goran vukobratovic. Lukavo. 91. je izbio otpor pavelicevim povratnicima i izbacivanju Srba iz ustava Hrvatske. Razlog vise da se objavi tekst memoranduma pre nego nekom padne na pamet da je isti bio razlog da se smisli jsdan Jasenovac..
Goran Vukobratović
Voleo bih da se netko iz SANU oglasi i o Srbima izvan Srbije,npr.o Srbima iz Hrvatske.Neznam jesu li ti ljudi žrtvovani ili su prosto kolateralne žrtve jedne nedorečene politike ili platforme.Ako je cilj bio ono što se dogodilo 95,da 300000hiljada bespomoćnih ljudi na traktorima i sa vrećicama tumara po majci Srbiji,koja je zatvorila sve izlaze sa autoputa,bilo bi pošteno od autora tim ljudima bar uputiti izvinjenje.Toliko o SANU.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja