ponedeljak, 22.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:13

POLITIČKA GORDOST I EKONOMSKO POSRTANjE

Autor: Nebojša Katićponedeljak, 11.02.2008. u 22:00

Posle novembarske posete Beogradu, Međunarodni monetarni fond je načinio svoj konačan izveštaj i početkom februara ga prezentirao javnosti. U analizi (na oko 150 strana) data je detaljna slika srpske ekonomije, njenog stanja, karakteristika i perspektive. Izveštaj za 2007. lošiji je od (takođe nepovoljnog) izveštaja za 2006. i odražava novo, drastično pogoršanje makroekonomskih pokazatelja Srbije.

Najvažniji problemi na koje MMF ukazuje, uglavnom su već poznati čitaocima koji pažljivije prate ekonomska zbivanja. Ogroman deficit bilansa plaćanja, koja su u toku, porastao je u 2007. za 74 procenta u odnosu na 2006. i iznosi oko 6,9 milijardi dolara. Deficit se oteo kontroli i za više od dva puta premašio ranije projekcije MMF. Spoljni dug je porastao za oko 6,6 milijardi (34 procenta) i na kraju prošle godine je iznosio 26,2 milijarde dolara. Posmatrano u apsolutnom iznosu, dug Srbije je već danas na nivou koji je MMF projektovao tek za 2012.

Najveći deo kapitala po osnovu zaduživanja i prodaje državne imovine preliven je u potrošnju, a ne u investicije. Srbija ima najniži nivo investicija u regionu, i povezano sa tim, pad ukupnog broja zaposlenih. MMF ukazuje na probleme ubrzanog zaduživanja građana i privrede, kao i rizike koje indeksirani krediti nose. MMF tvrdi da je i budžetski bilans u deficitu – i ponovo je, kao i u izveštaju za 2006, po ovom pitanju u raskoraku sa domaćim pokazateljima.

MMF preporučuje smanjivanje budžetske potrošnje (subvencija, plata, penzija) i ubrzanu privatizaciju ili stečaj preostalih društvenih preduzeća, kao najbrži put izlaska iz krize. Indirektno ali nedvosmisleno poručuje se da će prvo morati da bude znatno gore da bi bilo bolje. Ukratko, ponovljena su ranija upozorenja i ponuđeni pojednostavljeni recepti u skladu sa neoliberalnom doktrinom MMF-a, ali alarmantnost je podignuta na viši nivo.

U ovom izveštaju ima i ponečeg novog. Jedan broj direktora MMF-a danas veruje da je dinar ipak precenjen. Stav u vezi sa kursom dinara nije jedinstven, ali predstavlja značajno odstupanje od dosadašnjeg stava kojim se uporno i pogubno negirala precenjenost dinara.

MMF ovoga puta prezentira i duboko uznemirujuće rezultate svoje analize deviznih rezervi Srbije. Ovaj ključni stub optimizma domaćih ekonomskih i političkih veselnika mnogo je slabiji no što se misli. Devizne rezerve su najvećim delom kreirane po osnovu nezdravih kreditnih priliva i potpune evroizacije finansijskih tokova. MMF ukazuje da Narodna banka Srbije sa tim u vezi ima ogromne obaveze, pa više od 50 procenata rezervi ne može da se efektivno upotrebi za održavanje stabilnosti monetarnog sistema. Devizne rezerve jesu iznad 14 milijardi dolara, ali realno upotrebljivih sredstava je samo oko šest milijardi.

Srpski zvaničnici i MMF imaju različito viđenje ozbiljnosti problema sa kojima je suočena domaća ekonomija. Srpska strana smatra da je ekonomska situacija povoljnija nego što to misli MMF. Optimisti, od kojih lokalna scena vrvi, svakako će i u ovakvoj analizi naći dovoljno razloga za zadovoljstvo, budući da postoji čak jedan ohrabrujući pasus, pre svega u vezi sa visokom stopom privrednog rasta. Ko nije čitao celu analizu, a pročitao je taj jedan pasus, svakako će biti zadovoljan, već po navici.

Problemi srpske ekonomije nisu nastali juče i nisu izazvani poslednjom političkom krizom. Politički potresi nisu izvor ekonomske krize – oni samo potenciraju i ubrzavaju negativne procese. Kada bi se politička kriza već sutra volšebno razrešila, teški ekonomski problemi bi ostali – i bili dodatno pogoršani krizom međunarodnog finansijskog sistema. Mudar političar se danas ne bi previše upinjao da dođe na vlast u Srbiji.

Nerešavanje ekonomskih problema moglo bi ozbiljno da ugrozi međunarodni položaj Srbije i njenu spoljnu politiku. Srbija danas čvrsto, gordo i pomalo kočoperno brani svoje pravo na Kosovo i Metohiju. Takav pristup je razumljiv sa etičkog, istorijskog, pravnog i svakog drugog aspekta, i korespondira sa najdubljim osećanjem nacionalnog identiteta i pravde. Nažalost, ekonomska osnova srpske čvrstine je nejaka, kao i mogućnost da se reči pretvore u dela.

Dugoročna stabilnost Srbije presudno zavisi od priliva novog investicionog kapitala. Kratkoročna egzistencija sada već zavisi od bilo kakvog priliva, po bilo kakvom osnovu, po bilo kakvoj ceni. Potencijal za destabilizaciju rovite srpske privrede je takav da bi Srbija u ciglo par meseci mogla biti na kolenima, bar u ekonomskom smislu. Pri tome nije previše važno da li bi haos bio namerno izazvan i orkestriran, ili bi nastao spontanim pogoršavanjem spoljnih ekonomskih faktora i/ili haosom na domaćoj političkoj sceni. Kakav god da je scenario, Srbija bi mogla da se nađe u nepodnošljivo ponižavajućoj poziciji, da moli za pomoć upravo one koje danas kudi. U teškim ekonomskim krizama ponos je prva žrtva. Granice suverenosti jedne države u tesnoj su vezi ne samo sa etosom nacije, već i sa njenom finansijskom snagom.

Finansijski konsultant


Komentari36
9ca49
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

laza
Citajuci tekst N.Katica, kao i komentare na njega, uocio sam da veliki broj interesenata ne razume bas najbolje, niti instituciju, a ni politiku MMF-a i da se ona vise uzima, u svakodnevnom zargonu, kao zrtveni jarac za sve moguce nedace, cime se prikriva nesposobnost jedne zemlje. Uloga MMF-a se pre svega svodi na pruzanju pomoci u sprecavanju i resavanju kratkorocnih finansijskih kriza, a ne i na resavanju celukupnog ekonomskog stanja jedne zemlje, tako da niko ne moze ni da ocekuje da jedna takva institucija ima i magicni stapic za resavanje svih mogucih problema koja zemlja sama nije u stanju da resi. Takvih zemalja je mnogo, slicno kao i Srbija, kojima je zaostalost posledica sporog prilagodjavanja tehnicko-tehnoloskim evolucijama (ne zaboravimo da je Otomansko carstvo, u cijem smo sklopu bili, potpuno promasilo industrijsku revoluciju iz 19 veka, sto se odrazili i na 20 vek, sto je dobrim delom i kumovalo njenom slomu, te je i nase zakasnjenje ogromno). MMF predstavlja, kao i OUN, ili pak SOT (svetska organizacija za trgovinu), krajnje etatisticku tvorevinu, ciji su sluzbenici placeni od strane poreskih obveznika zemalja koje su i njihove clanice i koje najmanje sire "neoliberalnu ideologiju", kao sto vecina voli da ih ideoloski prikaze, u manjku pravih argumenata. Ne bi trebalo zaboraviti da je liberalizam kao misao stara vise vekova, neprekidno prisutna u Evropi od 17.veka i ciji tragovi vode jos od Lao-Tseuo u Kini ili Aristota u staroj Grckoj. Nema zaista niceg "neo" u liberalizmu, vec vise "paleo". U stvari, jedini koji su se zaista nazivali "novi liberali" su bili Kejns (zagovornik vece uloge drzave u ekonomskom zivotu zemlje) i ostale socijal-demokrate, koji su odbacivali principe klasicnog liberalizma. Problem je sto danas u svetu i nemamo pravi liberalizam, vec vladavinu monopola, kartela, protekcionizma, merkantilizma i slicnog i sto je vecini daleko intelektualno ugodnije da sve probleme svede na "neoliberalizam" koji sa takvim stanjem ne
budimir rudovic
Gdin Katic- danas, 19.2.2008, sam procitao Vas odgovor. O.K. Neka razjasnjenja su data. Paralela Svedska-Engleska je iz jednog teksta objavljenog u Gardijanu od pre skoro tri godine. Dakle, nije Vas tekst u pitanju. U polemikama sa srpskim salonskim neoliberalnim ekonomistima rado koristim primer Svedske, odnosno skandinavskog kruga kao pozeljni uzor srpskog kapitalististickog preobrazaja. Javna potrosnja jedne zemlje svakako zavisi od njenog razumevanja civilizacijskog nivoa i potrebe opstanka njenog nacina bivstvovanja.Dakako, ukoliko postoje prioriteti i stanovita racionalnost. Licitiranje procentima od BDP je cista sholastika. Srpska ekonomija je odvajkada primer izdrzavane ekonomije. To stanje je pogorsano od 2000. naovamo. A administracija uglavnom poseze za najlaksim metodama punjenja budzeta. Otud uvozni cunami dok se licemerno podrzava izvozni imperativ. Sve to dobrano u funkciji ideoloske odbrane trenutne politicke ekipe na vlasti. Pre vise od 5 godina objavio sma prevod knjige nobelovca Stiglica"Protivrecnosti globalizacije". Tu je precizno objasnjeno i predskazano sve ono negativno sto se desava u Srbiji kao i u svim zemljama koje su slepo sledile MMF-ovske diktume.DOS-ovi cinodejstvenici nisu marili za preporuke tog mocnog ekonomiste. Za razliku od slovenackih ekonomista, na primer mog prijatelja prof. Jozeta Mencingera.
Bianca
G. Katicu, iako se slazete sa vecinom citaoca da su analize MMF-a ideoloski obojane, vi ipak branite vjerodostojnost podataka. Nama sumnje da su NEKI podatci tocni. I ne treba cak biti ni ekonomist da se shvati kako drzava koja proizvedi sve manje, a trosi vise, slijepo ide napred u neizdrzljivu buducnost. Kada su studije ideoloski obojene, treba se zamisliti oko metodologije s kojom su se podatci obradili. Medjutim, sto me fascinira je STRAH od priznanja da ima drzava u razvoju koje su u kratkom roku promjenile svoj financijski i razvojni kurs. To je cinjenica koja bode u oci. Otkuda taj strah? Otkuda ta "gordost"? Depresivno razmatranje ociglednog neuspjeha nije odgovor. TREZVENO, OTVORENO razmisljanje je neophodno. Ekonomisti se vrte u krugu, opisujuci vec odavno poznate ekonomske probleme (G. Katic je napisao veliki niz clanaka o bolesti ekonomije), ali se nitko ne USUDI za predlozi nacin da se ti problemi rijese. Prvi korak bi bio u angaziranju financijskih i ekonomskih eksperata iz Azije i Rusije. Treba izlijeciti tu "gordost" danasnjih zapadno-orientiranih ekonomista koji ne vjeruju da postoji znanje izvan svojih ideoloskih krugova. Nova metodologija, i novi prijedlozi bi bili osvjezavajuci za zabokrecinu Srpske ekonomske i financijske misli. Naravno, sve dok je M. Dinkic u vladi, i sve dok on ima ista da kaze, to se nece dozvoliti. Pravilo broj jedan u globaliziranoj ekonomiji: znanje je moc. A mi zivimo u GLOBALNOJ EKONOMIJI, jer ni Evropski ekonomski klub nije izoliran od svjetske ekonomije i financija. Nasuprot, euro je DERIVATIV DOLARA, i kao takav ce platiti posljedice. EU ce samo usporiti proces kroz koristenje jefnine radne snage u novim clanicama, ali ga nece izbjeci. Kina je dokazala da je javno-privatno partnerstvo kljuc uspjeha. Liberalna trzisna ekonomija prilazi svom logicnom krahu, i to u samom centru Washington Consensus-a.
Eva
Srbija je puna "trojanskih konja". Ne smatram da je potrebno da nabrajam , one van ove teme...
Gordo posrtanje
Posrtanje je posrtanje i tu pridevi vise odmazu nego sto pomazu. Ako se neko saplete i tresne, tesko mu je da odglumi tad neku gordost, ili da se pravi da je to namerno uradio, a da ne izgleda smesno i jadno. Gordost uvlaci ljude u probleme i tamo ih cvrsto drzi. Takvi ljudi ne mogu da resavaju probleme. Oni mogu samo da dublje tonu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja