ponedeljak, 17.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:33

O potopima i novim svetovima

Autor: Ana Tasićsreda, 22.04.2015. u 22:00
Из представе „Кристифор Колумбо” (Фото Документација ЗКМ)

Specijalno za Politiku

Zagreb – Od 17. do 20. aprila je u organizaciji hrvatskog Internacionalnog pozorišnog instituta održan šoukejs, program predstavljanja hrvatskog pozorišta, kroz uvid u produkciju, kao i u aktivnosti Instituta. Na ovom mini-festivalu kojem je prisustvovalo dvadesetak pozorišnih stručnjaka iz celog sveta, prikazane su plesne, dramske, kao i predstave za decu, međusobno različite u tematskom, stilskom, produkcijskom smislu. Izdvojićemo najzanimljivije dramske predstave o kojima se u Srbiji do sada manje čulo.

U Zagrebačkom kazalištu mladih igrana je očaravajuća predstava „Kristifor Kolumbo”, reditelja Renea Medvešeka, nastala prema Krležinoj jednočinki iz njegove rane, ekspresionističke faze (1918). Komad se poetski i filozofski bavi otkrivanjem Novog sveta, slojevito ispisujući očekivanja, nade i zablude povodom nalaženja novih društava. Snažne su tematske bliskosti sa Šekspirovom „Burom”, posebno u pogledu dramatičnog cepanja iluzija o „divnom Novom svetu”. Medvešek je napravio pravu teatarsku feštu, zbog ležerne i delikatne rediteljske maštovitosti. Na goloj sceni se igra napeta drama otkrivanja Novog sveta.

Ona izaziva izlive protivurečnosti posade broda, od burnog oduševljavanja novim životnim šansama, do sumnjičave svesti o nemogućnostima da se bilo šta ikada suštinski promeni, zbog ograničenja ljudske prirode. Scena se postepeno pretvara u obrise stilizovanog broda, označenog zavesama i debelim konopcima. U igri dvanaest glumaca se prepliću dramski nastupi sa moćnim horskim songovima i dominantnim, često uznemirujućim, fatalističkim zvucima udaraca u metalne kante.

Predstava „Potop” autora i reditelja Mirana Kurspahića, igrana u stešnjenom prostoru Teatra &TD, intrigantna je na više nivoa. Radnja se dešava na dva vremenska plana, jedan se odvija 1964, u vreme velike poplave u Zagrebu, a drugi pedeset godina kasnije, 2014. Prepliću se porodični i društveni lomovi, kroz prikaz života različitih generacija jedne porodice. U okolnostima poplave koja prodire u porodičan dom, šire se žustre porodične svađe, ali i suštinska bračna podrška. Poplava je tu konkretan, ali i metaforički događaj, deo ciklusa propasti i obnove života.

Zanimljivo je i to što tretman jugoslovenske prošlosti obuhvata kritičko sagledavanje političkog konteksta, posebno zato što se postavlja i iz dečje perspektive. Ona donosi bolno naivni pogled na specifičnosti tog vremena, ali i nostalgiju koja je prirodno osećanje sa ove distance. Tematika je važna i zbog prošlogodišnjih poplava u našem regionu, posebno zato što se autor njima bavi iz kritičkog ugla odgovornosti nadležnih institucija, pokazuje ih kao posledicu sistemske zapuštenosti i korupcije. Predstava je osobena i zbog izrazitog naturalizma igre, kao i zbog blizine između gledalaca i glumaca, imajući u vidu da se igrala u premalom studiju, uz samo par metara između nas. Doživljaj je intenzivirala i dramska probojnost glumaca.

Takođe na sceni eksperimentalnog Teatra &TD igrano je pedesetominutno delo „Ko rukom odneseno” pisca i reditelja Boba Jelčića, poznatog bitefovskoj publici po sjajnoj predstavi „Izlog”, igranoj na 45. Bitefu, u zgradi nekadašnje robne kuće „Kluz”. Ovaj pozorišni i filmski reditelj je odlučno potvrdio reputaciju neumornog istraživača scenskog jezika. Autentičnost je doneo stil igre glumaca Marka Makovičića, Jerka Marčića i Ivane Krizmanić. Oni igraju pod upaljenim svetlima u celoj sali, što označava proterivanje iluzije, prodor stvarnosti. Nastupaju fizički prodorno, uz oštre trzaje tela, ugrađujući u igru sastojke nekakvog iskrivljenog slepstika. Ovi grčeviti, skoro epileptični pokreti su scenski neobičan i uzbudljiv odraz unutrašnjih nemira. Govor je prebrz, ponekada i teško razumljiv, izvođači često prosipaju reči kao navijeni, nerazumni.

Na tematskom nivou, Jelčić suočava likove sa situacijom gubitka. Glumci predstavljaju jedan bračni par i njihovog prijatelja u trenutku krize, zbog ljubavnog brodoloma, iz kojeg se pokušava iskobeljati. Ipak, sama priča je ovde u drugom planu, znatno je važniji stil igre, toliko da je stil i sadržaj. Način na koji se na sceni oblikuju životni krahovi karakteriše istraživački pristup, kao razlog postojanja, u pozorištu, ali i u životu. Scena je ovde prostor pozajmljenih stvarnih života.


Komentari2
c7a4f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bitefova Gledateljka
Hvala Politici na ovom tekstu, volim da citam sta se desava u regionu, narocito iz ugla pozorisnih strucnjaka. Pratim vec godinama Bitef i secam se predstave Izlog, ostavila je jak utisak na mene pre nekoliko godina. Volela bih da u Beograd stigne i predstava o kojoj ovde pisete.
Izvinite, ali,
..."svet", je vec zbirna imenica, prema tome, ne moze se reci ! "svet-ovi", znaci trebalo bi reci, "o potopima (ili, "cestom potapanju") i, novom svetu (podrazumeva se posle potapanja)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja