nedelja, 19.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:06

Pekari opet mese poskupljenje

ponedeljak, 11.02.2008. u 22:00

Izgleda da pekari „mese” još jedno neprijatno iznenađenje za potrošače, iako je od poslednjeg poskupljenja hleba prošlo samo tri meseca. Novom rastu cene ove osnovne životne namirnice opet će „kumovati” situacija na tržištu pšenice, koja je juče na Produktnoj berzi u Novom Sadu koštala 23,5 dinara.

Momir Lazić, generalni direktor „Klasa”, istakao je da oni neće reagovati na prvi skok cene žita, ali onog trenutka kada za brašno budu morali da izdvoje više od 30 dinara – poskupljenje će biti neminovno.

– Kada je 16. novembra formirana cena od 35 dinara za veknu, brašno tipa 500 koštalo je 25 dinara. S obzirom na to da je trend rasta ove sirovine bio uzlazan, predvideli smo i granicu od 27 dinara do koje ćemo moći da idemo. Ta cena je već probijena. Nama će još ove nedelje mlinari isporučivati brašno po ceni od 27,5 dinara, ali su nam već najavili da će za sedam dana ono koštati 29, pa čak i 30 dinara po kilogramu. Tržište je surovo, nažalost, nema logike po kojoj se od skupe sirovine može napravi jeftin proizvod – upozorio je Lazić.

Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara, budući da su cene pšenice, a samim tim i brašna, skočile za 15 do 20 odsto, logično je da će poskupeti i hleb.

– Prema toj računici, vekna će se približiti ceni od 40 dinara. Naravno, pekari će svoje cene formirati potpuno slobodno i one će zavisiti od kvaliteta hleba i ponude na lokalnom tržištu – kazao je Pralica.

Do sledeće žetve, kako stoje stvari na novosadskoj Produktnoj berzi, još nekoliko puta će se srpski potrošači naći u sličnoj situaciji.

Prema rečima Vukosava Sakovića, direktora Fonda za žita, poslednjeg radnog dana prošle nedelje nije mogla čak ni da se kupi pšenica, jer ponude nije ni bilo.

– Ni za 24,25 dinara nije bilo nikoga ko je želeo da proda ovu sirovinu. Iako zaliha ima dovoljno, odnosi na tržištu su poremećeni. One koji u svojim silosima imaju žito ne treba kriviti, jer žele svoju robu da prodaju za veće pare. I da zarade više. Takođe, mi imamo veliki problem s rodom pšenice – istakao je Saković.

Prosečan prinos 1991. godine iznosio je 4,4 tone, a pšenicom je bilo zasejano 931.000 hektara. Prošle godine prinosi su bili za četvrtinu manji, a zasejano je upola manje hektara pšenice nego 1991. godine, podaci su Fonda za žita.

– U svetu sada bogati izvoze pšenicu, a siromašni je uvoze. Rusija i Kina su sistematski radile na tome da od uvoznika postanu veliki izvoznici. Mi smo, potpuno paradoksalno, učinili obrnuto – uveren je Saković.

Situacija bi delom mogla da se reši robnim rezervama i smanjenjem poreske stope na uvoz pšenice koja sada iznosi 30 odsto, ali bi država pre svega morala da obezbedi normalno funkcionisanje tržišta. Na taj način, ističe naš sagovornik, omogućila bi se konkurencija i ne bi dolazilo do zastoja na tržištu. Za razliku od mnogih ekonomista koji Uredbu o zabrani izvoza smatraju tragedijom, Saković ističe da je to bila dobra odluka jer je zaustavila rast cene sirovine.

I na svetskom tržištu, cena pšenice je eksplodirala. Od 2000. godine, potrošnja je veća nego proizvodnja. Prema podacima Fonda za žita u poslednjih sedam godina potrošeno je 100 miliona tona svetskih zaliha.

– Došli smo da najnižeg nivoa zaliha u poslednjih 30 godina. Normalnom količinom se smatra ona kada zalihe mogu da potraju 105 dana. Trenutne zalihe potrošili bismo za 66 dana – naveo je Saković.

Na Čikaškoj berzi, pšenica je juče koštala 401,61 dolar po toni, na francuskoj berzi 269,25 evra po toni, a na mađarskoj 249,48 evra po toni. Pšenica je poskupela i u Rusiji i Ukrajini.

Prema podacima sa Produktne berze, za samo godinu dana ovo žito je gotovo dvostruko poskupelo. Prema proceni direktora Žarka Galetina, strah od nedovoljne količine za domaće potrebe za ekonomsku 2008/09. godinu podigao je cenu pšenice prošlogodišnjeg roda na rekordan nivo.

Anica Nikolić

-----------------------------------------------------------

Vlada će intervenisati

Vlada Srbije će preduzeti mere kako bi se tržište pšenice stabilizovalo i smanjile tenzije, izjavio je juče državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Danilo Golubović, ukazujući da su u opticaju tri varijante.Prva je, predočio je Golubović, da se utvrdi da li neko koristi monopolski položaj i diže cenu, druga je intervencija preko Robnih rezervi, a treća da se određeni kontingent pšenice uveze.

Golubović je ukazao da cena pšenice beleži rast u celom regionu, ali i u svetu, zbog celokupne situacije u svetskoj ekonomiji.

Hlebno žito u Srbiji sada je skuplje od pšenice u Francuskoj, rekao je on, dodajući da će zbog više cene pšenice svakako biti prisutan i pritisak za povećanje cene hleba.

On je ukazao da ubuduće neće više biti jeftinih poljoprivrednih proizvoda, pa zbog toga poljoprivrednoj proizvodnji treba dati tretman koji po značaju zaslužuje.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Denčić: Stotine miliona evra za uvoz hlebnog žita

Upravnik Odeljenja za strna žita pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo akademik Srbislav Denčić izrazio je juče bojazan da će Srbija ove godine imati slab rod pšenice pa će morati da izdvoji stotine miliona evra za uvoz hlebnog žita.„Zbog rekordno malih zasejanih površina, 462.000 hektara, trebao bi nam i rekordan prinos od četiri tone po hektaru kako bismo bili 'svoji na svome', ali to se sigurno neće desiti, jer ni ove godine, kao ni proteklih 17, nije primenjena agrotehnika koja bi takve prinose omogućila.

U Mađarskoj, koja ima više pšenice od Srbije, ali ne naročito velike količine za izvoz, hlebno žito je za dva do tri dinara jeftinije nego kod nas, ali pošto je carina 30 odsto uvoz nam se u ovim uslovima nikako ne bi isplatio, napomenuo je Denčić.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Bogosavljević: Nema povoda za bojkot

Direktor Pokreta za zaštitu potrošača Beograda Petar Bogosavljević izjavio je juče da u Srbiji još nema direktnog povoda za organizovanje bojkota kupovine, zbog neopravdanih poskupljenja. Bogosavljević je, komentarišući bojkot hrvatskih potrošača, kazao da ako bude iskakanja iz razumne ekonomske politike cena, takve mere je moguće sprovesti i u Srbiji.

Savez udruženja za zaštitu potrošača Hrvatske i Hrvatsko udruženje za zaštitu potrošača pozvali su prošle sedmice građane da se suzdrže od većih kupovina u trgovinama u periodu od 8. do 15. februara, kako bi podstakli trgovce na snižavanje cena.

Prema rečima Bogosavljevića, to udruženje je povodom 27. novembra, Internacionalnog dana uzdržavanja od kupovine, već pozivalo građane da ne odlaze u prodavnice i na taj način iskažu bunt protiv monopolskog ponašanja trgovaca i proizvođača. „Mi smo tada najavili da nećemo čekati sledeći taj dan kako bismo opet pozvali na bojkot, ukoliko bude razloga”, rekao je on. Bogosavljević je dodao da je stanje potrošača u Srbiji takođe teško, pre svega zbog malih primanja. „Bojkot potrošača je veoma ozbiljno upozorenje i trgovini i državnim organima”, kazao je on.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Goran Papović pozdravio je akciju potrošača u Hrvatskoj i najavio da će u toku ove godine to udruženje pokrenuti ozbiljne akcije i u Srbiji.

Beta


Komentari7
fc5e5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

@ Zivko Kondic
Slazem se sa Vama da proizvodjaca treba nagraditi, a to se moze postici samo vecom kontrolom drzave na "zemljisne profitere" i na plansko vodjenje poljoprivrede u kome drzava GARANTUJE MINIMALNU otkupnu cenu proizvodjacima. Da bi regulisali cene na trzistu postignute snabdevanjem i potraznjom , neke zemlje idu do toga da placaju proizvodjace, ako to trziste diktira, da ne seju odredjene useve do sledece godine. Planska privreda, nesto slicno bivsem drustvenom uredjenju, mora da postoji, kao i neka vrsta kontrole proizvodjaca i cena na trzistu. Ako pogledamo sirom sveta nema nigde "free market" ekonomije, svuda je drzava donekle umesana! Pitanje je sad da li mi imamo ministre koji mogu nesto da urade u nasoj privredi. Vec znamo koje dobro su nam tajkuni ucinili...Pozdrav!
Zivko Kondic
Bitno je da trgovci i drzhava imaju profita a jel neko pita da li obichni poljoprivredni proizodjachi imaju profita od sejanja pshenice??? Kad poplacaju sve dazhbine, plate vrshenje, sve ostale "bogom dane" nametnine, nemaju ni 5-10% profita od toga...pa kao shto prvi komentator kazhe, ljudi masovno odustaju...zashto da seje neshto kad nema dinara od toga, pa ne zhivimo mi na selu od ljubavi prema drzhavi!...Pa krajnje je vreme da se neshto uradi. Cena pshenice raste, al ajd da to oseti onaj ko je seje, za sad to nije tako.
Nedeljko Subotic
Ko je omogucio da sumnjivim "privatizacijama" Miskovic, Nicovici i drugi tajkuni, "kupe" zemlju u Srbiji ? Te "kupovine" nismo gledali na T.V.! Jel drzava ima evidenciju ko koliko zemlje vlasti u Srbiji i u koje svrhe se ta zemlja koristi?
traljava privreda
Zivimo od obecanja ! Dokle tako? Rasprodase svu zemlju spekulantima koji su tako oprali pare. Jedino popis zemljisnih povrsina u Srbiji i istraga vlasnika moze da popravi situaciju. Drzava mora da zauzme enrgican stav i da ima kontrolu! Strancima nesmemo dopustiti da vlaste zemljisne povrsine u Srbiji! Svaka firma koja je tajno registrovana van Srbije, a vlasti zemlju u Srbiji, ima status ILEGALNOG vlasnika i kao takvoj treba im zemlju oduzeti! Srbijo, dugo zivis "polu budna" !
gde je tu uspeh ?
Nekada smo bili "zitnica Evrope", a sada nemamo ni za hleb !!!???

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja