sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 25.04.2015. u 21:57

Ćosićeve „poruke iz boce”

Миливоје Павловић: Ћосић је писац и јавни делатник, чији се страхови, нажалост, остварују. Често је прогањан и бар два пута тешко злоупотребљен – једном као титоиста, а други пут као антититоиста

U okviru sećanja na književno i javno delovanje Dobrice Ćosića, koji je umro pre godinu dana, u svečanoj sali Skupštine grada Sombora održana je zanimljiva promocija knjige Milivoja Pavlovića „Ogledalo Dobrice Ćosića”, objavljene u izdanju „Večernjih novosti”, u tiražu od 10.000 primeraka. O Pavlovićevom delu i svojim viđenjima romansijerskog opusa velikog pisca, kao i o njegovim kulturno-istorijskim stavovima kroz godine i decenije, govorili su univerzitetski profesori dr Stojan Berber i dr Tihomir Petrović, potom Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, književnik Milomir Kragović i, na kraju, autor Pavlović.

Izrazivši se pohvalno o Pavlovićevoj knjizi o Ćosiću, čiji je podnaslov „Pisac čije se strepnje ostvaruju”, recenzenti su se saglasili u oceni da je iza Ćosića ostalo nezaobilazno svedočanstvo o najtežim i najsudbonosnijim etapama burnog života Srbije i srpskog naroda u veku koji je, prema ocenama mnogih istoričara, započeo vidovdanskim pucnjem u Sarajevu 1914, a završio se bombardovanjem Srbije 1999.

 

„U Ćosićevim romanima, ali i u njegovom publicističkom opusu, u stavovima koje je javno iznosio ili ih zapisivao u svoj dnevnik, a potom publikovao, ogledaju se moralne, intelektualne i političke dileme države i naroda uhvaćenih u zupčanike velikog mehanizma Istorije, koju je uvek pisao početnim velikim slovom”, kazao je prof. dr Stojan Berber. Zbog toga je Ćosić, prema njegovima rečima, imao toliko neprincipijelnih oponenata, a ni posle smrti nije ga ostavljao na miru „hor dežurnih kevtavaca”.

Selimir Radulović je ocenio da je autor Pavlović u ovoj knjizi načinio verodostojan i za dalja proučavanja inspirativan presek književnog dela i života Dobrice Ćosića, a prof. dr Tihomir Petrović primetio je da su Pavlovićeva istraživanja korisna ne samo za književnu istoriju, već i za književnu teoriju, jer rekonstruišu socijalne i kulturne uslove u kojima je Ćosić živeo i pisao.

Autor Milivoje Pavlović, koji je bio Ćosićev sagovornik od 1971, kad je s njim obavio prvi duži intervju, do proleća prošle godine, kad je poslednji put razgovarao, napomenuo je da je, osim što je bilo privilegija poznavati velikog pisca, povremeno bilo neprijatnosti zbog beleženja i publikovanja kritičkih stavova Dobrice Ćosića.

„Ćosićev životopis može se čitati i kao skandalozna hronika teškog vremena u kome su propadale tolike privlačne ideje, zastave, usklici i parole, a on sam bio je često proganjan i bar dva puta žestoko zloupotrebljen – jednom kao titoista, a drugi put kao anitititoista”, kazao je Milivoje Pavlović.

Pavlović je podsetio da se Ćosićeve reči kritike i iskrenog upozorenja, koje ranije nisu mogle biti publikovane, danas doživljavaju kao „poruke iz boce” bačene u okean nemirnog vremena. Takvu sudbinu doživeo je i pomenuti intervju s Ćosićem iz 1971, koji se sada prvi put objavljuje.

Na živo zanimanje publike naišli su i stavovi o Ćosićevom „podvigu preobražaja” od nekadašnjeg levičara i komuniste do hrišćanina koji je u oporuci tražio da se sahrani po pravoslavnom obredu, o čemu u Pavlovićevoj knjizi svedoče akademik Vladeta Jerotić i patrijarh Irinej.

Pisac koji je za sebe govorio da je „oboleo od srpske sudbine” od toga je i umro, nadnet nad dnevničke zapise o Srbiji i narodu koji je voleo ljubavlju najvišeg reda, rekao je na kraju Pavlović.

Marija Aleksić

Komеntari0
fd228
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja