sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 28.04.2015. u 08:15 Aleksandra Petrović

Stvarnost neustavna ili Ustav nestvaran

Новица Коцић

Iako se pravni stručnjaci slažu da sa promenama Ustava ne treba žuriti, izvesno je da Srbiju uskoro čeka promena njenog najvišeg pravnog akta. Pitanje je samo da li će se Ustav menjati isključivo u oblasti jačanja nezavisnosti pravosuđa, ili će promene zahvatiti i mnogo osetljivija pitanja, poput statusa Kosova i Metohije i teritorijalne autonomije Vojvodine.

Pravno-tehnički jeste izvodljivo da se Ustav menja samo u jednom delu, pa čak i u samo jednom članu, a da se ne zahvata u druge delove. Međutim, stručnjaci smatraju da bi talas ustavne revizije mogao biti izuzetno veliki.

– Potpuno je izvesno da će bilo kakva modifikacija Ustava svakako biti prilika da se zahtevaju i njegove druge promene, a ne samo one koje se odnose na pravosuđe. Nije sporno ni da naš sada važeći Ustav nije savršen i da u njemu ima i nekih pravno-tehničkih grešaka. Na primer, na jednom mestu u Ustavu se kaže da o imunitetu članova Vlade odlučuje Vlada, a na drugom mestu se to poverava Narodnoj skupštini. Menjanje Ustava biće prilika i da se takve greške poprave, ali naravno, uvek ostaje i mogućnost da se zahtevaju znatno dalekosežnije promene Ustava. Javnosti je, naravno, najinteresantnije pitanje autonomnih pokrajina i preambule koja se odnosi na Kosovo i Metohiju – kaže za „Politiku” prof. dr Milan Škulić, predsednik Udruženja pravnika Srbije.

Upozorava da je „olako obećana brzina” promene ustavnog teksta vrlo opasna, jer u brzini postoji veći rizik da se naprave greške, ne samo pravno-tehničke, nego i mnogo opasnije, koje bi donele suštinski pogrešna rešenja.

Ustavi su se kod nas često menjali. Novi ustav zamenjivao je ranijevažeći.

– To nije dobro sa stanovišta interesa pravne sigurnosti, niti je to idealno kada je reč o načelnom očuvanju stabilnosti države. Ozbiljne države nastoje da svoje ustave ne menjaju često ili čak da ih uopšte ne menjaju suštinski. Naravno, nekada su ustavne promene i neophodne, ali ih onda treba vrlo pažljivo osmisliti i realizovati. Vrlo je važan i svojevrsni društveni konsenzus, zbog čega je izuzetno bitno i da se važne ustavne promene donose onda kada je društvo dovoljno stabilno. Mi smo već dugo u „vremenu reformi”, a to nije doba društvene stabilnosti – podseća profesor.

Zbog toga pitamo kakve su posledice neusaglašenosti faktičkog stanja s Ustavom, naročito kada je reč o suverenosti države na teritoriji Kosova i Metohije, o čemu govori i ustavna preambula.

– Nije moguće „pravnim jezikom” govoriti o „neusaglašenosti Ustava” sa faktičkim stanjem. Podrazumeva se da faktičko stanje, koje se razlikuje od onoga što je propisano Ustavom, predstavlja stanje neustavnosti. U tom smislu, postoji samo neustavnost faktičkog stanja, a ne „nefaktičnost” Ustava – kaže dr Škulić.

U redovnim okolnostima, pravna država nastoji da svaki slučaj neustavnosti reši što je pre moguće, primenom adekvatnih pravnih mehanizama.

– To znači da stanje u stvarnosti koje ne odgovara onome što je Ustavom propisano država treba da upodobi Ustavu, a ne da Ustav usaglašava s „faktičkim stanjem”. To nekada, pre svega kada je reč o veoma retkim istorijskim situacijama, nije moguće ili bar nije moguće u nekom brzom roku. Takav je slučaj i sa odnosom preambule Ustava o Kosovu i Metohiji i činjenice da u poslednjih nekoliko godina Srbija na Kosovu i Metohiji ne ostvaruje svoju suverenost – kaže naš sagovornik.

Naglašava da se Srbija, prihvatanjem efekata Kumanovskog sporazuma i rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, nije odrekla Kosova i Metohije, i da se tog dela svoje teritorije ne bi odrekla čak ni da u Ustavu nema preambule u kojoj se izričito navodi da su Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije.

– Preambula je svoje mesto u Ustavu našla iz određenih simboličnih razloga, s idejom da se i na taj način naglasi da se Srbija nikada neće odreći tog istorijski izuzetno važnog dela svoje teritorije, na kojem, još u vreme kada je Ustav usvajan, već nekoliko godina nije bilo moguće ostvarivati sve elemente suverenosti srpske države, niti je to moguće sada, a teško je predviđati budućnost. Ako neko misli da se problem Kosova i Metohije rešava eliminisanjem preambule iz Ustava, što je naravno, praćeno idejom da će se tako olakšati samoporicanje Srbije, odnosno njeno formalno odricanje od dela sopstvene teritorije, mislim da greši – kaže dr Milan Škulić.

Inače, preambula Ustava, dodaje profesor, uvek se povezuje isključivo s onim što zaista jeste njen dominantni sadržaj, a to je definisanje Kosova i Metohije kao sastavnog dela Srbije kojem se garantuje „suštinska autonomija”, ali se zaboravlja sam njen početak, u kojem se govori da se Ustav donosi polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji.

Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. To znači da je za promenu Ustava ipak potrebna jedna vrsta društvenog konsenzusa.

Referendum je neophodan ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. Sada je usvajanje promene na referendumu znatno lakše nego ranije, jer je dovoljno da za ustavnu promenu na referendumu glasa većina birača.

Komentari5
21a58
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad Drag.
Pre svega iznenađuje me da ima tako malo komentara čitalaca,a tema je veoma značajna. Zatim: Ustav je pravni akt koji se ne menja promenom vlade,već treba da važi pa i stotinu godina. Treba imati na umu da mnogi žele da naprosto "rasture" Srbiju,na ovaj ili onaj način. I oni iznutra i oni spolja. Stoga ako išta treaba menjati odnosno dodati u Ustavu jeste rečenica: Srbija je jedinstvena i nedeljiva !!! Jedinstvena i nedeljiva !!! Treba ovo zapamtiti.
Џејми Шеј
@nikola - logiku je osnovao jos Aristotel, dakle pre vise od 2000 godina. Moderna logika ne postoji nego samo "moderni" ljudi. Vrati se u osnovnu skolu.
nikola andric
Zakoni pa I Ustav se sastoje od opstih iskaza ili recenica. Razumevanje bilo kog clana zakona pretpostavlja znanje sta treba da bude slucaj (stvarnost) kako bi zakonski uslovi bili ispunjeni. To znaci isto sto I slaganje stvarnosti sa ustavom. Iskazi o stvarnosti koji su istiniti su to sto se nazivaju cinjenice. Dakle mi uporodjujemo iskaze iz zakona I iskaze o stvarnosti. Kad su oni protivrecni odnosno logicki kontradiktorni mi ne mozemo da menjamo stvarnost ali mozemo Ustav. Kad bi mogli da menjamo stvarnost po sopstvenom izboru gde bi nam bio kraj. Gospodin profesor koji negira ''neslaganje '' Ustava sa stvarnoscu treba da se upozna sa modernom logikom I filozofijom saznanja.
33 33
Treba da se napravi moderan ustav koji moze da ima suzivot sa aktuelnom globalnom situacijom na planeti i da se utvrdi njegova trajnost a ne da ga menja svaka nova garnitura vlasti po njihovim potrebama , ustav je alat za zivot naroda a ne palica za cuvanje vlasti
Sta ce nama Ustav
Nama Ustav uopste nije potreban jer se gazi svakodnevno, a Ustavni sud je samo fikus.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja