ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 04.05.2015. u 13:00 Agencije

Sve što imam ostalo mi je od Tita

Odjek koraka po stazi koja vodi do Kuće cveća začuo se u vrtu Titovog večnog počivališta na 35. godišnjicu njegove smrti. Ka mestu na kojem je sahranjen jugoslovenski maršal krenula je kolona poštovalaca koja se formirala od 10 sati ujutru kada su kapije na ulazu u kompleks otvorene.

Jedan za drugim uzbrdo ka mauzoleju marširali su veterani u svečanim odelima, ali i sredovečni posetioci, mnogi u društvu svoje dece, kao i stranci „naoružani” fotoaparatima.

Nad „povorkom” su se viorile zastave sa petokrakama, a mnogi posetioci su bili opremljeni „titovkama”, majicama sa likom maršala, značkama... Najstariji hodočasnici, koji su učestvovali u NOR-u, na svojim poprsjima istakli su ordenje.

– Ma šta me pitate, sve što imam ostalo mi je od Tita, samo njegova odlikovanja imam. Kao da će neko od ovih danas da se seti nas – pomalo ljutito nam poručuje penzionisani general-pukovnik Ilija Đujić, pošto ga pitamo kada je odlikovan.

Danas mu je 90 godina, ali se u Kući cveća uvek seti kako je iz rodnog Knina sa ocem još 1941. otišao u rat.

– Prve okršaje imali smo sa ustašama. Zato sam se i priključio ovom pokretu da bih se borio protiv takvih. A Titu sam do danas zahvalan, jer je poveo pokret protiv njih i njima sličnih – kaže nam Đujić.

Dok se pozdravljamo s njim, prilaze mu dvojica mlađih posetilaca i mole ga da ga fotografišu. Njegovu sliku kao uspomenu na posetu Kući cveća želi da sačuva Italijan Vitorio Konku koji je drugi put došao u Kuću cveća.

– Predsednik moje zemlje Sandro Pertini bio je na Titovoj sahrani i upamćen je kao prijatelj Josipa Broza, a u Italiji je postojao snažan partizanski pokret. O tome sam mnogo čuo, iako sam imao svega jednu godinu kada je Tito preminuo. Govorili su da je u njegovo vreme sve bilo savršeno, da je bio jedan od najvećih predsednika. Kada čujete toliko priča o nekome, svakako da vas zainteresuje da posetite njegov grob – kaže nam Vitorio.

Titov mauzolej juče je posetio sa prijateljem Boudenom Granvilom, Britancem koji već tri godine usavršava studije istorije u Beogradu.

– Bavim se modernom Srbijom, obilazim mnoga mesta ovde, ali i u drugim bivšim republikama Jugoslavije. Gde god da odem, naročito u unutrašnjosti ljudi još pamte Tita i pričaju o tome da li je bilo bolje u njegovo vreme. To je i dalje jedna od najčešćih istorijskih rasprava u ovoj zemlji. Zato sam u Kući cveća bio već desetak puta. On je deo srpske istorije, kakav god da je stav ljudi o njemu – naglašava Bouden.

Na platou ispred Kuće cveća pažnju nam je privukao i stariji posetilac, odeven u mornaričku uniformu koji se posle obilaska mauzoleja zadržao u razgovoru sa prijateljima. Reč je o Rajku Vučkoviću koji danas ima 76 godina, a nekada je bio komandir mašinskog prostora na Titovom „Galebu”.

– Službovao sam tamo i dobro sam upamtio Josipa Broza, naročito poslednju zvaničnu posetu kada smo plovili u severnu Afriku. Ostao mi je u takvom sećanju da mogu samo da kažem da ću dok sam živ posećivati mesto gde je sahranjen – zaključuje Vučković.

--------------------------------

Dve hiljade poštovalaca u poseti Kući cveća

Kuću cveća juče je obišlo približno dve hiljade ljudi, što je kako navode u Muzeju istorije Jugoslavije, uobičajen broj gostiju 4. maja svake godine. Oni kažu da je za razliku od drugih dana kada 80 odsto posetilaca čine strani turisti iz Zapadne Evrope, Amerike, Kine i Japana, na godišnjicu smrti, ali i rođenja Josipa Broza 25. maja, mnogo veći broj gostiju iz bivših jugoslovenskih republika i zemalja istočne Ervope.

Na „hodočašće”, „hadžiluk”, „romanje”, „adžilak” slivali su se poštovaoci od Vardara do Triglava od ranih jutarnjih sati, pre nego što je ulaz bio otvoren. Mnogi su posle obilaska grobnice, u mauzoleju pogledali i izložbu, pod nazivom „Tito lično” koja prikazuje privatni život jugoslovanskog maršala i kako je taj aspekt povezan sa njegovim državničkim dužnostima.

– Tu postavku koja je otvorena 25. maja prošle godine gosti će moći da vide do 20. maja. A potom će predstojećeg 25. maja biti prikazana nova izložba čiji je radni naziv „Vremeplov kroz spomen-knjige”. Uz to, u narednu subotu, za Dan pobede u našem muzeju biće otvorena izložba „Umetnost kao otpor fašizmu” – navodi Ana Radić, iz MIJ-a.

 Nikola Belić

-----------------------------------------

Posle Broza sve se sroza

SARAJEVO– Da je pre 35 godine, 4. maja 1980. godine, umro neprikosnoveni lider bivše Jugoslavije Josip Broz Tito podseća većina medija u regionu, uz fotografije i delove biografije proslavljenog ratnog komandanta i jednog od osnivača i čelnika Pokreta nesvrstanih.

I tri i po decenije od Titove smrti, sudeći prema čituljama objavljenim u pojedninim regionalnim izdanjima, ima onih koji ga pamte po dobru.

Pored društva „Josip Broz Tito” iz Sarajeva, koje je sebi u zadatak dalo čuvanje sećanja na doživotnog predsednika Jugoslavije, čituljama su ga se setili i građani, prenosi bosansko-hercegovački portal „Klix”.

„Neka nam ne objašnjavaju naše vreme s Tobom, mi smo to vreme živeli i uživali. Neka nam ne objašnjavaju naše vreme bez Tebe, mi to vreme jedva preživljavamo i životarimo”, piše u čitulji objavljenoj u sarajevskom „Oslobođenju”, koju potpisuje porodica Nurdže Kezman.

Portal ukazuje i na jednu od čitulja sa prostora Crne Gore u kojoj kratko piše „posle Broza sve se sroza” i navodi da su ga se setili i poštovaoci njegovog lika i dela iz Mostara, Rogaške Slatine...

Inače, u čitulji koju je objavilo društvo „Josip Broz Tito” pozivaju se građani da u Kampusu Univerziteta u Sarajevu prisustvuju polaganju cveća ispred Maršalovog spomenika.

Inicijativa da se u Podgorici podigne spomenik Titu

PODGORICA– Borci Narodno-oslobodilačkog rata i ljudi koji se politički deklarišu kao komunisti predložili su da se u centru Podgorice podigne spomenik Josipu Brozu Titu, predsedniku nekadašnje SFRJ.

Prema ranijim medijskim navodima, ta inicijativa nailazi na odobravanje građana glavnog grada Crne Gore.

Podgorica je nosila ime Titograd od 1946. godine, kada je postala glavni grad Crne Gore. Staro ime, koje se prvi put pominje 1326. godine, vraćeno je u martu 1992. godine.

U Podgorici danas jedan bulevar nosi ime Josipa Broza Tita, a po Titogradu se zove i jedan gradski kafić.

Podgorica je u Drugom svetskom ratu bila srušena do temelja. Ono što je Podgorica danas, najvećim delom je izgrađeno u Titovo vreme.

Josip Broz Tito bio je vođa jugoslovenskih partizana u Drugom svetskom ratu i lider Komunističke partije Jugoslavije. Na čelu Jugoslavije bio je od 1945. do smrti 4. maja 1980.

Komеntari0
e9628
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja