petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 04.05.2015. u 22:00 Prof. dr Oliver Antić

„Politici” nije mesto na optuženičkoj klupi

Оливер Антић

U prazničnom broju „Politike” za 30. april, 1. i 2. maj, na strani 10, objavljen je članak sa najvećim naslovom u rubrici „Hronika”, koji glasi: Koliko košta duševna bol Olivera Antića. Tekst koji je osvanuo uoči Dana slobode medija, implicirao je ugrožavanje te slobode sa moje strane.

Donedavno je žrtva klevete ili uvrede mogla da se obrati sudu u krivičnom postupku radi zaštite svojih (ljudskih) prava. Po ugledu na mnoge sisteme na Zapadu ta vrsta prava je ukinuta. Ostala je samo građanskopravna zaštita u parničnom postupku. U našim uslovima ova promena je dovela do bujanja neistinitih tvrdnji, kleveta, uvreda, ali i rasta tiraža (dakle i raznih vrsta profita) tabloidnih medija. Na Zapadu se ovakav trend ne javlja iz jednostavnog razloga što su naknade nematerijalne (moralne) štete (u vašem naslovu „duševna bol”) veoma visoke, pa se klevetanje i vređanje jednostavno ne isplate, što ima i preventivno-edukativnu socijalnu funkciju. Kod nas to, nažalost, nije slučaj. Dosuđujući veoma niske iznose, sudovi kao da ne razumeju šta je suština naknade nematerijalne štete, tako da se kleveta i laž kod nas podstiču, a žrtve „dvostruko kažnjavaju”. To je, u stvari, realna opasnost i po prave novinare, a ujedno razlog za sunovrat istinske slobode štampe.

Polemika podrazumeva istinitost iskaza, a ne neistinu, klevete, uvrede (urednik ne sme da pusti deo teksta koji čak i u polemici predstavlja očiglednu klevetu ili uvredu). Radi izvesnije i efikasnije zaštite svojih prava, naročito imajući u vidu našu sudsku praksu, tužio sam i vas, odnosno „Politiku”. Nepravda učinjena meni, ipak, mi ne daje pravo da je činim drugima, jer se time sužava prostor pravde. Shvatio sam da je ovo slučaj raskoraka između prava i pravde. Ako od mene, kao privatnog tužioca, zavisi da li ću se prikloniti pravu ili pravdi, onda to mora biti pravda i zato sam naložio da se tužba protiv vas i „Politike” povuče. Ne manje važan razlog promene moje prvobitne odluke zauzima i činjenica da je „Politika” jedan od zaista malog broja listova koji su izbegli „veliki talas” tabloidizacije, koji je do mere nepodnošljivosti zatrovao naš medijski prostor, ljudska prava, ali i slobodu štampe. Medije koji su ovim iskušenjima odoleli, a tu prednjači vaš cenjeni list, ne treba izvoditi na „optuženičku klupu”, naprotiv! Opšti interes, u tom smislu, značajniji je od individualnog. Prava sloboda medija ima, kao i pravda, nezamenljivu vrednost. Andrićevski rečeno, nema je mnogo na svetu, ali što je manje ima, to više vredi. Još je grof Mirabo u nevremenima kraja 18. veka podigao glas – Oduzmite slobodu štampe Engleskoj, pa je dajte Turskoj: Engleska će postati Turska, a Turska Engleska.

Rimljani su imali dve izreke koje bi se mogle primeniti za obe strane: niko ne treba da bude sudija u sopstvenom slučaju (ponesu ga emocije pa ne može objektivno da sagleda sve činjenice) i ljudski je grešiti.

Komеntari32
09add
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Prof. Antic je objasnio razliku izmedju krivicnog postupka I civilne (gradjansko-pravne) parnice. Ova poslednja se bazira na ''prouzrokovanju stete'' imovini ili licu drugoga iz obligacionog prava. On ,kako kaze, namerava civilnu parnicu. Zbog toga izgleda cudno ta ''optuzenicka klupa'' na kojoj je zamisljena Politika.
Магла, магла, свуда око нас....
А шта би са цинкарењем? Не одустаје се када си у праву; без обзира колико боли: физички или психички. Е, па господине саветниче последње (или можда прво?) што сте урадили је да сте нас убедили да Вам је биографија таква каква јесте. У потпуности, после овако лагане одступнице, сте ме уверили да сте урадили све то што вам приписују. Ко признаје пола му се прашта, каже наша пословица. Треба некад и народ послушати. А да би неко био праву у некој работи треба негирати све оно што му се приписује. Уместо ове одбране, праве адвокатске била би много боља да сте оповргли све. Испада да негирању овде нема места.
Libero One
Profesor ima taman toliko godina staza kao redovan citalac Politike kada su sveci vodili ove novine i kada se u timu nalazio i poslednji izdanak osnivaca Politike koji je izvjestavao sa bliskog istoka,pisao Politikine sveske,kada su vedrili i oblacili Djuka Julius,Radojscic,kada se Politika tretirala i na istoku i na zapadu za najveca imena u novinarstvu ondasnjeg svijeta.Necu da kazem da ova garnitura novinara nisu velika imena,ali Politika vise nije na istom mjestu,nije vise ni regionalna novina,postala je cijenjena i nezamjenjiva u Srbiji,i malo sire.To nikako ne znaci da ova Politika nije veliko ime,cega je Profesor Antic takodje svjestan.Nije htio protiv institucije vazne za Srbiju i sire,bas isti osjecaj prema Politici imam i ja.Poceo sam sa Mikijem i Siljom,pjesmicama pocetkom sezdesetih i rastao sam sa Politikom.Nadam se da ce Profesor imati priliku da dobije zadovoljenje na jedan ljudski nacin,ne ostavljajuci nikakvu mrlju na sebi niti na Politici.Suvise je to veliko ime.
kosta d
Zanimljiv tekst. Dobro je da je profesor u medjuvremenu savladao nova znanja koja je usvojio i koja nam prenosi.
Ceda Bradic
1-На Западу се овакав тренд не јавља из једноставног разлога.(,,) Kom-1.. izostaju 2- што има и превентивно-едукативну социјалну функцију. Kom-2:Kakvu? CB: Regularno,po "zakonu zapadno od Pekosa 1903-ce (pisao Huan Blanko iz Toleda 1678-me, pa poneo Kristifor Kolumbo u Indiju).Socijalna i edukativna funcja je "partja Pokera pred punlikom u salun,u", shodno tom prostoru i vremenu. Takva i kazna : "katran i perje" ako ubijete nekoga (da nije belac, po mogucnosti:) ili "drvo za vesanje" za "peti kec u rukavu". Dva igraca igraju "partiju" pred publikom. Jedan igrac ima "tri keca" a drugi "samo dva". (5 :)Pocinje polemika. Jedan od igraca je upotrebio "peti kec u rukavu" i ocekuje dobitak. Bilo da je igrac prevarant ili ne,da bi ostvario dobitak (a da se izbegne "pucnjava"), vlasnik kafane oragnizuje "sudjenje".Publici je do zabave, zna se unapred, ko ce biti "obesen"..da bi sto pre, nastavili zabavu. CB p.s. za "Politiku" 1915-te (za danas 2015-te, ne vazi:)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja