nedelja, 18.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:58

Žamor u Evropskoj komisiji o srpskoj neutralnosti

Autor: Biljana Čpajakutorak, 19.05.2015. u 08:15
Јован Прокопљевић

Da li će za Srbiju usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije biti podjednako problematično pitanje kao što je to pitanje odnosa s Kosovom? U ovom trenutku teško je dati precizan odgovor, ali da će poglavlje 31 u pregovorima s Briselom, koje se do sada podrazumevalo kao tehničko i lako za zatvaranje, predstavljati poseban izazov u slučaju Srbije koja se nije pridružila članicama EU u uvođenju sankcija Rusiji, uvereni su poznavaoci ove tematike. A, to poglavlje se ne svodi samo na restriktivne mere EU povodom ukrajinske krize, već podrazumeva i mnoga druga pitanja, od usvajanja određenih mehanizama i zakona, do usaglašavanja s međunarodnim protokolima i konvencijama.

Mogućnost da se u vezi s ovim pregovaračkim poglavljem čak ubrzo pojave teškoće najavio je nedavno i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, na međunarodnoj konferenciji „Zajednička spoljna i bezbednosna politika i pridruživanje Srbije Evropskoj uniji”, protekle sedmice u Beogradu. On je tom prilikom rekao da u Evropskoj komisiji – koja, inače, uskoro treba da izađe sa izveštajem o skriningu za poglavlje 31 (održanom u julu i oktobru prošle godine) – „sada postoji neki žamor”, te da je „moguće da se u našem slučaju uvedu neki kriterijumi”. Dačić je tada dodao i da u slučaju Srbije „uvek mogu da se očekuju komplikacije”.

Izrazivši nadu da će uskoro biti predstavljen nacrt izveštaja sa skrininga o pomenutom poglavlju, zvaničnik Evropske službe za spoljne poslove Herber Pribicer nije izneo više detalja o tome, sem da je izrada nacrta u finalnoj fazi, da je skrining bio veoma uspešan i da je delegacija Srbije bila dobro pripremljena.

Koje bi to sve uslove za otvaranje poglavlja 31 mogla postaviti EU? Igor Novaković, istraživač Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAK), koji je i autor publikacije pripremljene za beogradski skup, kaže da „Brisel gleda prvo usaglašavanje sa spoljnom politikom, ali i elemente u dokumentima koji se tiču bezbednosne i spoljne politike zemlje”. To su u našem slučaju Strategija odbrane i Strategija nacionalne bezbednosti, a nezvanično je, kako kaže, najavljeno da će u tim dokumentima biti potrebne neke izmene.

„Ono što može da se traži povodom usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom jeste u domenu u kojem je spoljna i bezbednosna politika formulisana. Odnosno, ukoliko postoje odluke i mere koje se tiču Rusije, tražiće se solidarnost Srbije s EU u tom pogledu. To ne mora automatski da znači usaglašavanje s merama, ali određeni deklarativni pristup i potezi će biti potrebni”, kaže Novaković.

„Večernje novosti” su prenele da Brisel sprema novu listu zahteva za Srbiju u vezi s Kosovom i Metohijom, ali i odnosima s Moskvom i Republikom Srpskom, koji bi mogli da budu postavljeni kao uslove za otvaranje pregovaračkog poglavlja 31, uz navođenje da će cilj biti da se Srbija praktično odrekne Kosova, distancira od Rusije, olabavi veze s Banjalukom i „zakuca” članstvo u EU kao najvažniji spoljnopolitički cilj.

Međutim, Novaković ne veruje da će RS biti u žiži. „Kad je reč o navodnom zahtevom da se traže slabije veze s Banjalukom, mislim da je u pitanju čista spekulacija i da je to vrlo, vrlo daleko od istine jer ne vidim da to može da se izmeri. Koje su to čvrste institucionalne veze koje bi trebalo da se prekinu i koje bi mogle da se postave kao uslov”, pita i podseća da postoje zajedničke sednice dve vlade koje nisu stalno telo, a institucionalne i paralelne veze između Srbije i RS postoje na osnovu Dejtonskog sporazuma, koji je i dalje važeći. Što se tiče slabljenja veza s Rusijom, „ni to ne može tek tako eksplicitno da se traži”.

Ističući da se od Srbije sada očekuje progresivno usaglašavanje u spoljnoj politici, objašnjava da „ono što oni žele od nas nije da se mi ovog trenutka uskladimo sa svim deklaracijama EU, nego da jasno stavimo do znanja da ćemo se onog momenta kada uđemo u EU ponašati kao sve ostale države članice – da ćemo biti voljni da pristanemo na kompromis, na koordinaciju poteza, da podržimo ostale države članice”.

Merila za otvaranje poglavlja 31 nisu postavljana drugim državama kandidatima. Tačnije, pojavljivali su se neki sitni kriterijumi, tehnički detalji, koji su bili manje, više nebitni. Stoga, nije se čuditi kad crnogorski glavni pregovarač Aleksandar Andrija Pejović ističe da će poglavlje 31 biti „među prvima” koje će Crna Gora moći da zatvori. A to poglavlje su otvorili veoma brzo, u junu 2014, pet meseci od izveštaja o skriningu.

U slučaju Srbije će se, smatra Novaković, insistirati na merilima jer „žele da osiguraju da će buduća članica Srbija imati racionalan i solidaran pristup ovom pitanju”. Uostalom, setimo se, kako je evropski parlamentarac iz Hrvatske i šef misije EU za odnose s BiH i Kosovom Tonino Picula krajem 2014. izjavio da je za Srbiju prioritetno rešavanje poglavlja 31, koje se obično rešavalo na sredini pregovora, kao i da otvaranje poglavlja 31 za Srbiju nije „smrtonosna pretnja pregovorima Beograda s Briselom”, ali ako se ne izađe iz tog stanja, da bi možda to moglo predstavljati ozbiljno opterećenje.

U ovoj godini, naša zemlja se saglasila s oko 70 odsto spoljnopolitičkih deklaracija EU, što istovremeno, uzevši u obzir Dačićevu izjavu da se pridružujemo politici EU u svemu osim u sankcijama Rusiji, znači i da se oko 30 procenata deklaracija EU odnosilo na Rusiju.

-------------------------------------------------------------------------------

Bilans za 2014.

Od ukupno 35 spoljnopolitičkih deklaracija koje je EU donela tokom 2014, Srbija se usaglasila sa 18, što je nešto malo više od 50 odsto deklaracija EU. U najvećem broju slučajeva, saglasnost je, kako se navodi u „Vodiču kroz poglavlje 31”, koji je pripremio ISAK fond, izostala u vezi s krizom u Ukrajini, a takvih deklaracija je bilo deset, odnosno 28 procenata.

Srbija se nije usaglasila i s nekoliko deklaracija u vezi s trećim državama. Verovatno najupečatljiviji primer je, kako se navodi, deklaracija koja se odnosila na obeležavanje godišnjice genocida u Ruandi. Srbija se nije usaglasila ni sa osudom postupaka kineskih vlasti prema braniocima ljudskih prava i njihovim porodicama, odnosno njihovim osuđivanjem i kažnjavanjem. Osim ovih, Srbija se nije uskladila ni s deklaracijama koje su se ticale primene restriktivnih mera i sankcija prema Zimbabveu, Egiptu i Bosni i Hercegovini.

Samo Crna Gora, Island, Albanija i Norveška su se usaglasile sa svim deklaracijama koje se odnose na Ukrajinu.


Komentari15
fa094
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slobodan Ratković
Na Srbiju je izvršena strašna agresija sa fatalnim posljedicama kako bi od nje bilo oteto Kosovo i Metohija i izgradjena najveća vojna baza izvan SAD.U Hašom kazamatu trunu, uglavnom pripadnici srbskog naroda,radi "pravde" i dobrih uslova,skoro svi obolijevaju od teških i neizlječivih bolesti,a ne mali broj i umire.No,i pored činjenice da su se na KIM dešavali strašni zločini,kako separatista nad domicilnim srbskim stanovništvom,tako i Srba nad Albancima,izvršioci nedjela od strane albanskih separatista nikada nisu nikome odgovarali.Nije mi jasno kako može Srbija postati članicom EU kada se ta ista EU nikada ni slovičkom nije izvinula Srbiji i njenom narodu,niti je učinila bilo šta na uklanjanju smrtonosnih posljedica od njihove antičovječanske agresije.Ovo što radi srbska vlada niti ima smisla,niti postoje bilo kakve šanse za njenu uspješnu integraciju medju evropske narode koji su tokom cijelog XX stoljeća u više navrata uništavali i Srbiju i njen narod?S.R.
odoše nam deca
Rusi da su nam pravi prijatelji rekli bi-IDITE! Najteže mi je da priznam da je Milo bio od početka u pravu, a mi ćemo biti tek pri kraju.
kipreos kiprianou
pod hitno otvotiri sve katre koje su na 'briselskom' stolu u javnosti, i dozvoliti javnu debatu o uslovima i (u)ceni pridruzivanja EU. neka narod sam odlucuje, vaga, meri, i bude spreman da preuzme odgovornist za svoje (nadajmo se-informisane) odluke. kazu da je 'mudrost mase' uvek prbibliznija tacnom odgovoru.
Keni South Park
Stvarno bih voleo da Srbija usvoji mnoge evropske standarde,bar oni koji jos.uvek.vaze. mnogo se izvitoperila EU. previse je.licemerja,cinizma,sebicnosti. neko bi rekao,ok,ako hocws da udjes u ekipu,moras.da pruhvatis da si.deo.tima. ali da li je moguce da se mi odricemo nase suverenosti u donosenju odluka? najbolje.bi bilo da se raspise referendum sada,o sankcijama Rusiji. ako se iGlasa za NE,EU kao demokratska tekovina treba da postuje.odluku gradjana Republike Srbije. smucilo mi se da.stalno klecimo pred nekim i povinujemo se. pocinjem da mislim da je.profesor filozofskog fakulteta Miodrag Zec bio u pravu. nama trwba mala,neutralna,prosvecena zemlja. mozda samo tako mozemo da ocuvamo i ono malo sto imamo i napredujemo.
m p
Samo vi zamorite gospodo iz EU ..cekajte a koji to kurs uzima EU? U EU glavnu rec vodi Nemacka ujedinjena (e kakva steta sto ih je neko ozbiljnom istorijskom greskom ujedinio; Ne bi se JU raspala da se Germanija nije ujedinila ali ajde ..) kakav je stav te Nemacke prema Srbiji? Pa isti kao sto je bio i 1914e samo su u medjuvremenu naucili da se kriju svoje misli i namere i da ucenjuju drugim metodama. Znaci u EU ima mnogo desnih, fasistickih elemenata; U EP-u sede razni predstavnici, na pr. Ruza TOmasic koja je zbog mrznje prema Srbima izbacena sa posla i iz Kanade sedi u tom istom parlamentu; Zap Evropa bojkotuje deveti maj u Moskvi, a zasto? Pa zato sto Merkel i njena zemlje NE zele da se secaju tog datuma; Kada uvode sankcije Rusiji, EU to radi for show, a zemlje koje zavise od ovih velikih, e one moraju da slusaju na pr CG. Nema izbora; Glasam za Srbiju kao malu Svajcariju na Balkanu; to je za nas jedini put..dosta su nam se krvi napili Germani.dushmani;

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja