nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 20.05.2015. u 22:00 Branko Pejović

Ruski recept za srpski turizam

Манастир Рујно чека туристе (Фото С. Јовичић)

Zlatibor – Trnovit je put do privlačenja većeg broja stranih turista u naše turističke centre. Možemo li u tržišnu utakmicu s onima koji imaju more? Da li su naše planinske lepote, jezera, muzejska pruga, skijališta i drugi sadržaji dovoljno privlačni da stranca dovedu i zadrže?

Valja pokušati i na tome dugoročno raditi, ubeđeni su na Zlatiboru, vodećem centru srpskog planinskog turizma. Ovde su se upornije nego ikad poslednjih godina upustili u taj izazovni poduhvat: najpre modernizovali smeštajne objekte i infrastrukturu da zadovolje visoke standarde, a onda predstavili ponudu u inostranstvu.

Sada ovu planinu, decenijama zanimljivu samo za domaćeg gosta, sve više pohode ljubitelji planinskog odmora s raznih strana. Ne samo iz država u okruženju, već i iz razvijenih zapadnih zemalja, kao i iz Rusije. Za sada još u nevelikom broju, ali vidljivi su pomaci iz godine u godinu.

Taj zlatiborski „pogled ka svetu“ doveo je ovde minule sedmice turističko-novinarsku delegaciju iz Rusije. Ruskih turista je, po rečima direktora TO Zlatibor Arsena Đurića, lane na Zlatiboru bilo oko 2.000, a planovi su da taj broj bude znatno uvećan. Treba, kako reče predsednik čajetinske opštine Milan Stamatović, da iskoristimo šansu što su primorske države iz okruženja Hrvatska i Crna Gora uvele sankcije Rusiji.

Ovu delegaciju predvodio je Jurij Barzikin, predsednik odbora za turizam Trgovačke komore Rusije i potpredsednik Unije turističke privrede Rusije koja okuplja oko 2.500 turističkih agencija i organizacija iz te velike zemlje. Barzikin je, govoreći pred novinarima, precizno izneo predloge šta treba Zlatibor da učini kako bi što više ruskih gostiju ovde dolazilo. A kad dođu turisti, rekao je, za njima uvek dolaze i investitori.

– Oko jedne trećine ruskih turista naklonjeno je odmoru na moru, a ostali ekološkom, sportskom, kulturno-istorijskom turizmu. Ruski turista u Srbiji ima mogućnosti za odmor u čistoj prirodi, za sportske pripreme, za verski i gastronomski turizam. Ovde sam, na primer, zadivljen neiskorišćenim potencijalima za verski turizam, za koji potražnja među agencijama u Rusiji raste, pa tu treba pripremiti sadržaje i konkretizovati ponudu. Profit se može ostvariti i razvijanjem tranzitnog turizma na Zlatiboru, uz kraći boravak gostiju, ali i manje troškove – rekao je Barzikin, pa nastavio:

 – Vi ste vrlo gostoprimljivi a ruski turista je emotivan, stalo mu je do pažnje bratskog slovenskog naroda i to nije zanemarujući faktor. Veoma bitno je i da osnovna cena ponuđenog paket-aranžmana bude niska, a potom fakultativne i druge sadržaje od gosta treba dobro naplatiti. Izleti su, takođe, značajni. Odavde se može brzo stići do Drvengrada, Andrićgrada i drugih poznatih odredišta. Tu, recimo, ljudi mogu više saznati o Emiru Kusturici koji je svetski brend, a kroz to se onda mogu nuditi i drugi sadržaji.

Na osnovu tih preporuka Zlatiborci su zajedno s ruskom delegacijom utvrđivali kako treba da izgledaju ovdašnji sedmodnevni i desetodnevni paket-aranžmani koji će biti ponuđeni gostima iz Rusije. Od koristi za ove veze biće, svakako, i Kancelarija za saradnju sa Ruskom Federacijom čiji je rad u Čajetini upravo otpočeo.

A da preporuka o neiskorišćenim mogućnostima u verskom turizmu ima smisla, svedoči primer manastira Rujno, smeštenog u selu Vrutci na desetak kilometara od središta Zlatibora. To je postojbina naše prve knjige, Rujanskog četvorojevanđelja štampanog 1537. godine. Na proplanku iznad obližnjeg jezera poslednjih godina je punim sjajem zasjao ovaj pravoslavni hram čija lepota građevina nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ali, nedovoljno je to poznato hiljadama posetilaca Zlatibora. Na tu neobaveštenost nedavno nam se požalio iguman manastira Rujno Teodosije, rekavši da mnogi, ne samo strani gosti nego ni Beograđani, Novosađani i drugi ne znaju da je obnovljeno ovo svetilište, te stoga ne dolaze ovde. Sa Zlatibora idu izleti svuda po okolini, ali ne i do ovog manastira, a imalo bi ovde šta da se vidi. Ni na novoj turističkoj signalizaciji u centru Užica na tablama nema obaveštenja kuda vodi put u Rujno.

Komentari4
07f1d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

goran s
Nesto se ne secam da Austrija,Ceska ili Madjarska imaju more.A tek Svica! Turizam nije more niti planina.Turizam je drustvena svest i savest u odnosenju prema zivotnoj sredini.Kako na planini ,tako i u centru grada. A na prvom mestu to je ozbiljna nauka,a ne cevabdzinica.
osnova turizma su
Dobri putevi, cisti klozeti i ljubazno osoblje. Srbija nema nista od toga.
Lidija Popovic
Добри путеви су основ туризма а у Србији су путеви ужасни нажалост. Има пуно прелепих предела али треба до њих стићи
Muradin Rebronja
Verski turizam, ali sa centrom u Mataruškoj banji, je pravo rešenje. Tamo već ima onaj propali hotel "Termal" koji bi mogao da se modernizuje i prilagodi tom segmentu turizma, naročito atraktivnog za našu dijasporu, devizne penzionere iz Amerike, Kanade, Australije, Evrope... a i Rusi su više nego dobrodošli. Međutim, pomenuta dijaspora ima svoje standarde i za njih je kafansko-menzaško ugostiteljstvo i sindikalno - pansionski "turizam" potpuno neprihvatljiv. Reč je uglavnom o turistima kojima je potrebna bezbedna hrana po američkim hasap standardima i sveža, organski gajena niskokalorična hrana (nisu to drvoseče) po kanadskim standardima. U "Termalu" smeštaj, doručak i večera a svakog dana poseta nekom manastiru, crkvi...od Pećke patrijaršije, Gračanice, Sopoćana, Đurđevih stupova, Petrove crkve...i širom Srbije. Eto prilike da država investira u modernizaciju tog objekta, u prvom redu kuhinju i restorane (tehnologiju, proizvode i zaposlene) kao i u smeštajne kapacitete.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja