nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Nasilje u porodici

Nedavna tragedija kada je čovek nezadovoljan venčanjem svog sina, ubio snaju, njene roditelje, taštu, tasta i svoju suprugu, te potom i sam lišen života, stvara povod za javnu debatu o potrebi efikasnijeg suzbijanja nasilja u porodici i o mogućim izmenama Krivičnog zakonika.

Čuvena je Tolstojeva misao da su „sve srećne porodice srećne na sličan način“, a da je „svaka nesrećna porodica, nesrećna na neki za nju poseban način“. Veoma su osetljiva pitanja koja se tiču porodice i porodične intime. Teško je spolja uvek na pravi način shvatiti „unutrašnjost“ porodice, odnose između njenih članova i bogatstvo raznolikosti, ali i sličnosti srećnih i manje srećnih, a naročito veoma nesrećnih porodica.

Da li porodica zaslužuje da bude zaštićena normama krivičnog prava i da li član porodice treba da bude zaštićen krivičnim pravom? Naravno, i to ne samo time što ga krivično pravo štiti kao i svakog drugog, već i onda kada sam član porodice povređuje drugog člana porodice.

Krivično pravo je ipak „poslednje sredstvo“ u zaštiti određenih društvenih vrednosti. Njime se štite veoma značajne vrednosti i to samo kada se ne mogu dovoljno efikasno zaštititi drugim manje strogim pravnim mehanizmima. To se često svodi na ono poznato pravilo da se „vrapci ne love topom, već praćkom”, isto kao što „orao ne lovi mušice”.

Da li izmenama Krivičnog zakonika, a naročito strožim kažnjavanjem nasilnika, možemo stvoriti više srećnih porodica i sprečiti nasilje u porodici? Ne verujem. Sasvim je dovoljno adekvatno primenjivati već postojeće propise. Živimo u teškim društvenim okolnostima. Puno je siromaštva, pa i socijalnog beznađa. Decenije teških istorijskih i socijalnih okolnosti čine svoje. Država ne može brzo popraviti ekonomsko stanje građana, a relativno lako može menjati krivično zakonodavstvo. Možemo mi brzo „napuniti” zatvore nasilnicima, ali time se problem neće rešiti.

Ubica iz Martonoša je bio alkoholičar, a verovatno je i pucao u stanju teškog pijanstva. Možda je pravi put u zabrani korišćenja alkohola ? Bio je jedan takav davni pokušaj u SAD, u vreme vlasti izrazitih „puritanaca”, koji su baš zloupotrebu alkohola smatrali glavnim problemom tadašnje američke porodice i znamo kako se završila epoha „prohibicije“. Ko god je hteo da pije, mogao je to da čini do mile volje, ali je piće bilo mnogo skuplje i znatno nekvalitetnije, a organizovani kriminalitet je dostigao enormne razmere.

Ne treba očekivati čuda od krivičnog zakonodavstva. Ozbiljna država se ne sme upuštati u „kampanjske” i „prigodne” izmene te važne oblasti pravnog sistema. Važno je i da se u praksi suzbija ozbiljno nasilje iz kojeg se mogu izroditi tragične posledice, a ne da se nečiji ružan „životni stil” rešava u krivičnom postupku, o čemu postoje i neki primeri. Naime, pre nekoliko godina su i suprug i supruga pravnosnažno oglašeni krivima. Oboje su bili i nasilnik/nasilnica i žrtva. Oboje su bili alkoholičari i teško bolesni. Jedno drugo su svakodnevno vređali i uznemiravali susede, kojima je to dosadilo, pa su zvali policiju, koja je reagovala krivičnom prijavom. Potom je vođen krivični postupak, izvođeni su dokazi, a bizaran epilog su dve uslovne osude. Baveći se takvim slučajevima, možda propuštamo da uočimo malignije pojave porodičnog nasilja, koje se nekada izrode i u velike tragedije.

Posle bitke svi su generali. Posle višestrukog ubistva svi znaju da bi bilo bolje da je ubici oduzeto oružje, da je zadržan u policiji, da se ranije delovalo preventivno. Tek će se utvrditi da li je i koliko je neko eventualno pogrešio u konkretnom slučaju, ali ne treba praviti nove greške time što bi se sada „brže bolje” i „navrat-nanos” menjali zakoni, očekujući da će samim tim, kao „čarobnim štapićem“ biti rešen problem nasilja u porodici.

*Profesor Pravnog fakulteta BU, predsednik Udruženja pravnika Srbije

Komеntari8
197a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja