ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:55

Zastave i čaršafi u Veneciji

Autor: Igor Simićpetak, 22.05.2015. u 08:10

Pišem vam o Bijenalu u Veneciji i o vezi politike i umetnosti. Najlepše instalacije koje sam video nalaze sevan Bijenala i napravile su ih Italijanke – to je veš koji se suši na žicama između zgrada u uskim venecijanskim ulicama, izgleda kao da se bele zastave njišu na vetru.

Otvaranje Bijenala je 9. maja, ali sve što je bitno događa se od 6. do 8. maja. Tada dolaze javne ličnosti, ljudi sa pozivnicama, galeristi, kustosi, novinari. Oni koji su bitni, a ne raja. Već 9. maja nema kustosa ni autora; publika može da razgleda, ali će sresti samo umorne čuvare kako sede na stolicama u sterilnim prostorijama. Umetnost se ne pravi za publiku, već za zagrevanje pred otvaranje. Tako sam i ja imao glavne susrete tog 8. maja kada su Điardini bili prepuni.

Umetnički radovi su uglavnom dosetke i tu služe kao neka vrsta izgovora za elitu da se sretne i da se države promovišu. Tako je Rirkrit Tiravanija izložio cigle koje prave njegovi asistenti i mogli ste da ih uzmete za donaciju od deset evra za kineske radnike. Rekao mi je da su namerno napravljene prave, teške cigle da bi ih kupci teglili i imali problem sa avionskim prtljagom. Lepo mi je objasnio jedan mladi umetnik: sve je upakovano tako da bogati žele da kupe, a na Bijenalu nema prodaje, ali vrednost radova i umetnika raste, pa uz svu političku angažovanost izložba se svede na priliku za marketing.

Marketing i pi-arsu bliski savremenoj umetnosti. Digresija da pojasnim do kojih ekstrema to može da ide: Vladislav Surkov je Putinov savetnik koji dolazi iz moskovskog miljea savremene umetnosti. Uposlio je ideje postmodernog negiranja istine do Bodrijarove kritičke teorije da živimo stalnu iluziju medija. Surkov istovremeno finansira NVO, opozicione proteste, kao i proputinovske demonstracije i kroz oblikovanje imidža vlasti režira sliku za stranu (pariranje SAD) i domaću upotrebu. Britanski dokumentarista Adam Kertis tvrdi da sličan metod indukovanja konfuzije primenjuje Kameronova vlada. Kod nas je put od umetnosti do marketinga i politike imao Srđan Šaper, a nova vrsta političkog performera je Srđa Popović, instruktor za revolucije.

Nije li pozajmljena od umetnosti sednica srpske vlade u kolubarskom kopu? Tajna večera liči na Veronezeovu u venecijanskoj Akademiji. Renesansni slikar je bio prinuđen da preimenuje sliku u Gozbu u kući Levijevih jer crkvi nije odgovaralo prisustvo profanih likova. Da, katolička inkvizicija je omanula, ali slikarski pi-ar mora da bude besprekoran. Fotografije iz kolubarskog kopa su moćne, a Tajnu večeru ne pominjem šaljivo – simbol dogovaranja za stolom je vekovima prisutan u našoj svesti, od Isusa do kneza Lazara. Vizuelni nastup je sredstvo političke kontrole.

Dakle, na Bijenalu umetnici imaju odgovornost jer im je pružena globalna platforma i divna šansa da pišaju uz vetar. Međutim, ako je umetnost donekle propaganda, kako je pisao Orvel, onda su ovi radovi uglavnom pozerski subverzivni, te na kraju održavaju status kvo. Kritičar „Gardijana” konstatuje da su dela većinom neinventivna i beživotno informativno-politička. Koncept kustosa ovogodišnjeg Bijenala ima za polazište Marksov „Kapital”. Ako ništa drugo, preispitivanje evrocentrizma i pozivanje na Marksa, makar veoma površno i potpuno bezazleno, sugeriše da se u eliti nešto ozbiljno klima.

Jedan uspeli primer je belgijski paviljon u kome su postavljeni radovi afričkih umetnika, što šalje poruku samokritike prema kolonijalnoj prošlosti i kralju Leopoldu II koji je odgovoran za masakr u Kongu. Kustos belgijskog paviljona je Grkinja bazirana u Briselu, povezana za Varufakisom i njegovom suprugom. Grčki paviljon namerno izgleda kao raspalo stanje njihove ekonomije, dok se nemački kroz video radove suočava sa prisluškivanjem građana, dronovima i imigrantima iz Afrike koji prelaze Mediteran.

Na podu našeg paviljona pobacane su zastave umrlih država kao što su Jugoslavija, Austrougarska, SSSR, Tibet itd. Podsetnik da istorija ima svoj neumitni tok i da su države konstrukti. Neka nas to navede na razmišljanje sada kada je ponovo počelo komešanje na Balkanu, naročito u Makedoniji. Tu je izlagalo i Kosovo sa radom koji pomirljivo poziva na prevazilaženje granica i podela. Hm... ako ti je instalaciju finansiralo Kosovo, bojim se da je tvoj san jedino ostvariv u okvirima velike Albanije, zar ne? Stojim u našem paviljonu među mrtvim zastavama: krvave su sve te zastave, krvave su i one što se i dalje vijore.

Vratimo se na ulice Venecije gde beli čaršafi vise sa žica, bacaju duge senke i ispod njih klinci igraju fudbal. Žice za veš povezuju komšije bez pomoći birokratije. Bele zastave mirišu na čisto i na porodice, na utopijsku ideju da zemlje zajedno mogu da suše veš.

*Reditelj


Komentari7
22b34
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Oki Oki
Bijenale je postalo jeftino politikanstvo ja bih to nazvao umetničarenje. Carevo novo ruho. Koliko foliranja. Car je ipak go. A mi u svemu tome ..... Još banalnije kopiranje ili jeftinija varijanta umetničarenja. Nije lako danas umetnicima, sa jedne strane ruralno nacionalno "osvešćeno" I bedno slikarstvo koje podržavaju provincijski političari I njihovi mediji a sa druge strane jeftini konceptualni politikanti "umetnici" koji su zauzeli Kulturni centar beograda čija galerija poslednjih desetak godina beleži rekordne posete, u proseku jedan do dva posetioca dnevno uz maksimalno zadržavanje u galeriji 3 do 4 sekunde. A tamo na Bijenalu "zastave na podu, zgužvane I uprljane" . Kakva lucidna poruka I misao. OJ SRBIJO MEDJU ŠLJIVAMA.
Hik Pljuc
@Dr Ricinus: nasa je slovenska rec plahta. Ali, ne secam se kad sam je zadnji put cuo? A Bijenale? Nekad bude dobrih ideja i radova, nekad bas i ne. Vise volim da vidim svojim ocima, ali jos nisam stigao .
Dr Ricinus
Ima li srpski jezik vlastiti naziv za "чаршаф" - çarşaf je čisto turska reč!!!
sedma umetnost
Meni je ucesnike na bijenalu najbolje prikazao film brace Koen - "Big Lebowski" ( mislim da je "slikarka" u filmu Dzulijen Mur) - jedno veliko nista, a kosta mnogo one koje ne pitaju ni da li hoce da ploate , a jos manje za misljenje
Саша Миленовић
Технички гледано продавање магле доводи до тога да се уметност елита сведе на догађаје из ране младости нових цивилизација где је дворска луда лудаласто руководила државама и нацијама.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja