nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55

Velikan lirske proze

subota, 23.05.2015. u 21:57
Бранко Ћопић Фото Википедија

Povodom stogodišnjice od rođenja Branka Ćopića (1915–1984), Srpska akademija nauka i umetnosti održala je svečanu akademiju. Posle pozdravne reči Vladimira S. Kostića, predsednika SANU, o Branku Ćopiću besedili su akademici Svetozar Koljević i Matija Bećković.

U dodiru sa naličjima urbane kulture, njene emotivne uzdržanosti, proračunatosti i licemerja, neka obeležja patrijarhalne kulture – njen kult prirode, dobronamerne neposrednosti i porodične privrženosti –često se, u novije vreme, ističe Svetozar Koljević, ukazuju u idiličnom svetlu. U tom smislu Ćopićeva proza se doziva s nekim obeležjima patrijarhalne kulture njegovog detinjstva, katkad i s autobiografskim primesama u pozadini. To je vrlo uočljivo, pre svega, kad Ćopić dočarava u tragičnom životnom kontekstu ozarenja dečijeg sveta.

Isto tako se na zavičajnoj jezičkoj podlozi ogledaju susreti patrijarhalne i urbane  kulture u „Osmoj ofanzivi” (1964), u kojoj se jasno vidi da Ćopić nije bio spreman da „piše u kooperaciji s Gradskim komitetom”, kako to reče Vladimiru Dedijeru, posle jednog saslušanja pred Kontrolnom komisijom Gradskog komiteta u novembru 1954. godine. U „Osmoj ofanzivi” reč je o nekim prvoborcima iz Ćopićevog zavičaja, sviknutim da u ratu biraju dobre položaje, pa po toj navici uskaču i posle rata na unosne mirnodopske „položaje”.

Da li je čudno, ili neizbežno, zapitao je Koljević, što se Ćopićev oproštaj sa ideologijom, koja je obeležila njegov život kao zanos, kao stvaralački podsticaj, kao pretnja, osujećenje i razočaranje, često čita kao humoristička proza? Uostalom, da li ima išta gore što se jednoj ideji može desiti nego da se ostvari? Ćopić je, najzad, i sam primetio da je on „humorom liječio i svoje i tuđe rane, spasavao čovjeka i tugovao nad njim”? Dakako, lečenje svojih i tuđih rana humorom, kao i spasavanje čoveka smehom,  pomaže utoliko što otklanja simptome –neko vreme. U svom oproštajnom pismu, neposredno pred samoubistvo, naš najveći dečiji pisac zapisao je: „Zbogom lijepi i strašni živote!”

Srpska akademija nauka i umetnosti,kako se to nekad govorilo,poklonila se Branku Ćopiću, podsetio je Matija Bećković, pre nego što je postao njen član.Imao je dvadeset i pet godina,a ona se zvala Srpska kraljevska akademija.Taj prvi poklon je učinila kad je nagradila zbirku pripovedaka jednog studenta filozofije, i to čiste filozofije,kako je,hvaleći ga, nalazio za potrebno da naglasi Sima Pandurović. Nagradu je delio sa Jezdimirom Dangićem,sa kojim ga je nagrada nakratko spojila,a rat zauvek razdvojio.Do Drugog svetskog rata Branko Ćopić je objavio tri knjige pripovedaka,a u „Politici” štampao 125 kratkih priča, od čega je,kako sam  kaže, i živeo.

U rat je otišao kao pripovedač na glasu,a iz rata izašao kao školski pisac i školski primer pisca koji je sav svoj kolosalni književni dar priložio borbi za pravdu i slobodu i stekao toliku popularnost da se činilo kako je svojim stihovima više doprineo pobedničkoj vojsci  nego sve njene divizije.Kakvo je uzdarje dobio i kako mu je za toliki dar  uzvraćeno, suvišno je da se opominjemo u ovoj svečanoj prilici, posvećenoj njegovoj stogodišnjici.Srpska akademija nauka se Branku Ćopiću drugi put poklonila kada ga je primila u svoje članstvo. Služi joj na čast što je to učinila u vreme njegove epitimije, dve godine pošto je isključen iz Komunističke partije.

Umetnost je, zaključio je Bećković, još uvek jedino preostalo, nepobedivo oružje, kojim se odbranio i Branko Ćopić.Njegov lirski dar,kako je napisao Milovan Danojlić,stavlja ga u red svetskih velikana lirske proze: od Čehova do Sarojana.Zato je ovo prvo, ali nije i poslednje svečano obeležavanje njegovog rođenja.

Odlomke iz dela Branka Ćopića kazivao je dramski umetnik Vojislav Brajović, a prikazan je i kratki film: „Branko Ćopić – Priča o pisanju”, iz 1973. godine.

Z. Radisavljević


Komentari9
be575
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bozic Australia
Duguje mu mnogo,kao i generacija u kojoj sam odrastao.Saznao sam o njegovom pisanju 1948 kada sam sa sela dosao u Arandjelovac. Za druge poisce nisam ni znao. U mojoj klupi sedeo je jedan ucenik ( Bosko Djokovic ) poreklom od Grmeca . Za vreme ratnih dana video je na nekom skupu Branka Copica - rado je pricao o njemu i njegovom skromnom poreklu. To me je uverilo da najvece bogastvo koje pisam ima je sredina iz koje dolazi . Ostao je veran tome. Posle toliko gonina i pola sveta daleko - zivo se secam njegovog pisanja. Hvala majstore !
Vladimir Kuljača
Prije tri godine snimio sam dokumentarni film ĆOPIĆEVA RAJSKA DUŠA /Dubrovačka tajna veza/ i prikazao Branka kakvog nismo znali... Godinama je pisao jednoj dubrovačkoj učiteljici - o tome je, za POLITIKU, pisala Aleksandra Isakov...Ni danas se ne bi spominjao da se neko nije,slučajno, sjetio kako je 100 godina od rođenja... Dokumentarnai film traje 39' i može se pogledaati na YouTube...
iz NJujorka -
Mnogo hvala Politici da ste se setili naseg divnog Copica. Nema osobe koja ima veze sa bosanskom krajinom a da ne zna makar nesto od Copica; On je bio divan divan pripovedac i neko ko je zaista iskreno voleo svoj narod i o njemu pisao najbolje sto je umeo. E sto mi je zao sto nisam u Beogradu isla bih na tu akademiju; sada je vreme da se kupe njegova dela, ona koja nedostaju u kucnoj biblioteci ..ako ima da nesto fali .. Nasa deca treba da slusaju Jezevu kucicu ..Orlovi rano lete .. Ne tuguj bronzana strazo ..toliko je divnih misli i opisa u tim delima velikog Copica. Beograd treba da mu da ulicu i pored zgrade gde je stanovao reljefno podsecanje; a kako je sada u njegovim Hashanima? gde smo sada u nasoj rasturenoj zemlji a tako je to kada dodju americki krojaci koji ne znaju da sastave mape i nastane haos; Da mogu protestovala bih kod Kirbija ali doci ce i taj dan.
divan i zapostavljen
Odličan pisca i za odrasle i za decu, ali zapostavljen. Da li zbog partizanskih likova, da li zbog patriotizma do neba, tek skrajnut je sasim. Treba ga čitati pod obavezno.
Za sva vremena!
Ulepsao mi je detinjstvo svojim pricama, Najvise sam voleo da citam njegove romane za lektiru..... Kasnije, u starijim danima, potresao me je svojim prorocanstvima u predgovoru knjige "Basta sljezove boje" u pismu Ziji Dizdarevicu... Sve je do bola tacno opisao i predvideo u jednom obicnom pismu! Najezim se i danas kada procitam. Divan pisac!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja