Srpska akademija nauka i umetnosti ne reaguje na javne pozive. Ako država hoće da uključi Akademiju u nešto, treba da pošalje konkretan zahtev, kažu u SANU, odgovarajući na pitanje hoće li se odazvati na javni poziv koji je Zoran Babić, šef Akcionog tima Skupštine Srbije za reformu političkog sistema, uputio vanparlamentarnim strankama, SANU, nevladinom sektoru, zvaničnim predstavnicima EU...

U želji da u posao promene političkog sistema, koji podrazumeva i promenu Ustava Srbije, bude uključen širok krug aktera, Babić je pre desetak dana poručio da će poziv biti javan, „pa se može uključiti ko god želi”. Na prvom sastanku Akcionog tima, međutim, dogovoreno je da se tek treba dogovoriti koga pozvati da učestvuje i na koji način – javnim pozivom ili pisanim putem.

Ovaj drugi način, dakle, jedini je put ako se želi zvanično učešće SANU. Akademija će, ako dobije zvaničan poziv za učešće u ovom poslu, odrediti ko će u njeno ime to da radi i na koji način, objašnjavaju u SANU.

Na pitanje da li je ovako široko zamišljeno učešće raznih aktera dobar način za promenu političkog sistema i Ustava, dr Tanasije Marinković, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže da su donošenje i promena ustava pitanja od opštedruštvenog značaja.

„Ustav je lična karta jednog naroda, što nalaže postizanje što veće saglasnosti o njegovoj sadržini. U tom smislu, podržavam inicijativu da se u donošenje ustava uključe civilno društvo i struka u savetodavnom svojstvu. To je, uostalom, u razvijenim demokratskim društvima uobičajeno i kada se odlučuje o pitanjima koja su daleko manje značajna”, navodi Marinković za „Politiku”.

Verovatno isti postupak kao za SANU jeste i za poziv zvaničnicima međunarodne zajednice, prvenstveno EU, koje bi Babić voleo da vidi u svom timu jer, kako je naveo, „želimo da iskoristimo tuđa dobra rešenja uz poštovanje naših specifičnosti”. Njegovo insistiranje na pozivu strancima, uz pitanje promene Preambule o KiM u Ustavu, jeste ono što na početku aktivnosti Babićevog tima deluje najkontroverznije.

Za učešće predstavnika EU nije ni opoziciona Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića (jer bi on, kako je rekao Janko Veselinović, mogao davati sugestije koje nisu u našem interesu), ni vanparlamentarna Srpska radikalna stranka, koja je nedavno saopštila da se na taj način „manifestuje direktno mešanje evropskih činovnika u politički život Srbije i potvrđuje da režim namerava da i formalno Srbiju stavi u vazalni odnos prema EU”.

Povodom poziva međunarodnoj zajednici, u cilju nalaženja najboljih ustavnih rešenja, Slobodan Orlović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, pre nekoliko dana u „Politici” je, između ostalog,  napisao:„Država koja je u dvovekovnoj ustavnopravnoj istoriji imala čak 22 ustava (srpska i jugoslovenska) predstavlja se nemoćnom i neukom da sama napiše ceo ustav ili neki deo.”

I za Maju Stojanović, izvršnu direktorku NVO Građanske inicijative, ovo pitanje je sporno.

„Veoma je loše da se najavljuje da će strani eksperti da učestvuju u promeni ustava. Ustav je najviši akt ove zemlje i mislim da bi to trebalo da bude isključivo interno pitanje, a ne spoljno”, kaže za naš list.

Ona dodaje i da nije jasno zašto najava promene političkog sistema sada, kako se ističe u javnosti, najavljuje promenu Ustava, jer je promena Ustava najavljivana i ranije. Zbog toga je njoj „problematično i neozbiljno” to što ovaj posao nije definisan kao javna rasprava o promeni Ustava, nego se govori o promeni političkog sistema. Zoran Babić je, inače, u više navrata isticao da „ovo nije tim za promenu Ustava”, nego za promenu političkog sistema.

„Znamo da ima dosta zamerki na različite delove Ustava, a u dosadašnjim raspravama su problemi broja narodnih poslanika i promena političkog sistema bili minorni ili čak nisu ni bili definisani kao problemi. U svakom slučaju, civilno društvo će svakako poslati svoje komentare na Ustav. Ne treba propustiti ovu priliku da ga promenimo. Većina onoga na šta smo ukazivali ranije i komentari koje smo davali kada je Ustav donet preko noći, i dalje stoji”, ističe Maja Stojanović, dodajući da civilno društvo ima zamerke na deo Ustava o ljudskim i manjinskim pravima, ženskim pravima, na deo vezan za decentralizaciju...

Babić i njegov tim, očigledno je, imaće dosta posla da usklade želje i interese najrazličitijih aktera. Vanparlamentarna Demokratska stranka Srbije, recimo, prema mišljenju predsednice Sande Rašković-Ivić, trebalo bi da učestvuje, ali da se jasno postavi protiv promene Ustava. Ipak, kako je rekla za list „Danas”, o tome tek treba da se odredi Predsedništvo stranke.

Predsednik vanparlamentarne Vojvođanske partije Aleksandar Odžić, opet, upozorava da prvo treba da se organizuju pokrajinski izbori, pa onda da se menja Ustav, da ne bi „Vučić i njegov režim na brzinu iskrojili ustavni položaj Vojvodine i njenu autonomnost”. Jer ova partija se zalaže da „Vojvodina treba da bude Republika sa svim pravima i obavezama u federalizovanoj državi Srbiji, po principu ravnopravnosti i međusobnog uvažavanja između članica buduće državne zajednice”.