utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:14

Prostori moguće slobode

Autor: Ana Tasićponedeljak, 25.05.2015. u 22:00
Слободан Бештић у представи „Моје награде” (Фото Народно позориште у Београду)

„Moje nagrade”, autorski projekat Maje Pelević i Slobodana Beštića, nastao prema posthumno objavljenoj, istoimenoj zbirci autobiografskih eseja – pripovetki Tomasa Bernharda, provokativna je i oštroumna predstava koja se obračunava sa političkim i kulturnim institucijama. Polazeći od Bernhardovih tragikomičnih i apsurdnih iskustava povodom dobijanja različitih književnih nagrada, i njihove cinične, na trenutke i urnebesno smešne obrade, autori su proizveli značenjski savremenu i snažnu predstavu.

Skoro u monodramskom nastupu, Slobodan Beštić odmereno duhovito igra Bernaharda, čvrsto držeći pažnju gledalaca delikatnom snagom izraza. On nonšalantno i istovremeno prodorno prikazuje složenost protagoniste, njegovu rušilačku (samo)ironiju i ambivalentan, neuhvatljiv odnos prema establišmentu kojeg istovremeno prezire, ali i prihvata, naravno ne bez sarkazma. Razbijanje monodramske forme, odnosno povremeni prodor dijaloga, obezbeđuje prisustvo suflerke Gordane Perovski koja istovremeno predstavlja i suflerku i lik Bernhardove tetke. Ovaj izbor je višestruko zanimljiv. Njeno vidljivo prisustvo označava otvaranje forme i ubijanje iluzije igre, njenu autorefleksivnost. Perovski povremeno koriguje Beštića, uključuje se u njegove pripovesti, pojačavajući tako i scensku dinamiku. A ukupno gledano, dramske i mizanscenske dinamike ovoj predstavi ne fali, imajući u vidu da je glavni glumac i inspicijent, on donosi rekvizite na scenu, namešta ih, presvlači se dok govori itd.

Osim bezobzirnih šamara institucijama kulture, predstava oslobađa i značajne kritičke komentare o stanju u Evropskoj uniji. U tom smislu je posebno efektan završetak, kada Bernhard na mikrofonu dramatično govori o mrtvoj Evropi i žestokom sukobu između raširenih iluzija bajki i stvarnosti. On se tada indikativno nadjačava sa sve bučnijim notama „Ode radosti”, pod opominjuće upaljenim svetlima u celoj sali, što se može razumeti kao simbol žustrih konflikata između čeličnog sistema i skršenog pojedinca.

Predstava „Rahelina kutija”, prema tekstu Vlade Petrića i Nikole Jelovca, u režiji Nikole Jelovca, takođe tematizuje umetničko stvaranje. Reč je o specifičnom omažu glumici Raheli Ferari koju na sceni tumače tri glumice različitih generacija, Nada Šargin, Mirjana Karanović i Branka Petrić. Dramski tekst ima vrlo zanimljivu strukturu, čine ga monološki iskazi sazdani od faktografije ispletene sa sećanjima iz vremena fašističke okupacije. Rahela u kutiji pronalazi pisma koja čita publici, dopunjujući ih ličnim sećanjima o užasima holokausta, ali i o umetnosti pozorišta kao alternativi toj eksploziji zla. Pozorište se ovde ukazuje kao prostor pamćenja, odnosno sredstvo čuvanja prošlosti, saglasno i sa uverenjem Hajnera Milera da je pozorište u svojoj suštini prizivanje mrtvih. Sećanja na holokaust treba da ostanu žive rane društva.

Glumice igraju superiorno, svedenim sredstvima, bez dubljeg psihološkog uživljavanja, nastupaju više narativno, donekle otuđeno, kao da su medijatori između Rahelinog životnog iskustva i nas, gledalaca koji ga usvajamo. Nada Šargin igra sa izvanrednom blagošću i mekoćom, nosi izraženu vedrinu kada govori o teatru, a tihi bol kada se seća strahota ubijanja Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Mirjana Karanović je zrelija, odlučnija Rahela, a Branka Petrić je najživlja među njima, cinična i komičnija, u skladu sa nagomilanim životnim iskustvom. Sve tri su obučene u jednostavne crne haljine, njihovi nastupi su odvojeni, a povezuju ih projekcije stilizovano uvezanih dokumentarnih fotografija koje se emituju na ekranu u pozadini (kostimograf Ana Sarkisjan, video Miloš Tomić).

Kao i predstava „Moje nagrade”, „Rahelina kutija” je jednostavno, čisto i decentno delo koje u minimalističkom obliku ispisuje teme odnosa pozorišta i života, prevazilaženja pakla stvarnosti kroz radost igre. Rahela je bila zatočenica pozornice, čarolije stvaranja paralelnog sveta u kojem je sloboda moguća.


Komentari2
db91b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Petrovic
Rahelina kutija! Sjajno!
M Mirkovic
Moje nagrade su sve samo ne pripovetke. Toliko o pismenosti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kritika / Pozorište

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja